Pojačana žeđ, obilno mokrenje, povećana potreba za hranom glavni su simptomi šećerne bolesti od koje je u Srbiji trenutno obolelo oko 600.000, a u Pčinjskom okrugu 12.000 ljudi
Stanje povišene hiperglikemije, odnosno povišene vrednosti glukoze u krvi koje je trajno, naziva se šeđernom bolešću. Dr Svetislav Miišić, magistar endokrinologije, specijalista interne medicine, kaže da šećerna bolest nastaje kao posledica udruženog dejstva faktora životne sredine i životnih navika.
– Kada se kockice slože dobijate šećernu bolest, a potpomažući faktor je nasleđe. Nasleđe je ranije smatrano vodećim faktorom rizika, međutim, danas je stav promenjen. Smatra se da ukoliko je jedan od roditelja dijabetičar šanse da njegovo potomstvo nasledi ovu bolest je sedam odsto, ukoliko su oba roditelja obolela od šećerne bolesti šansa da potomci obole je nešto veća, oko 10 odsto – govori dr Mišić.
TIP 1 I TIP 2
Šećerna bolest je poznata kao vodeći zdravstveni i socio-medicinski problem zbog kojeg će se ljudi najčešće javljati svom doktoru u 21.veku. Međutim, činjenica je da je mnogo toga na polju dijagnostike i terapije ove bolesti učinjeno.
-Mnogo je učinjeno po pitanju dijagnostike, terapije šećerne bolesti, kao i terapije komplikacija, bilo da je u pitanju akutni ili hronični dijabetes. Jedan od glavnih problema je taj što oboleli često ne prepoznaje da je bolestan. Desi se da se ova bolest prepozna i dijagnostikuje onda kada se razviju komplikacije – ističe dr Mišić.
Pojačana žeđ, obilno mokrenje i povećana potreba za hranom glavni su simptomi šećerne bolesti. Ranije je dijabetes bio vrlo retko oboljenje. Međutim, poslednjih desetak godina zapaža se učestalost oboljevanja naročito, kod mlađe populacije. Na području Pčinjskog okruga trenutno ima oko 12.000 obolelih, s tim što je ova brojka sklona varijaciji zbog toga što je većina pacijenata nedijagnostikovana ili ne želi da se leči. Postoje dva tipa dijabetesa: tip 1 juvenilni(zavisni) i tip 2 (nezavisni).
– Ranije se dijabetes tipa 1 javljao u petoj deceniji života, a danas je najveći broj obolelih u mlađoj životnoj dobi, dakle oko 30 godine života. Životni vek kod ljudi je produžen pa se mora razmišljati i o komplikacijama koje mogu nastati tako da terapijski pristup lečenju šećerne bolesti mora da bude vrlo ozbiljan. Ranije su činjene greške jer se mnogo odlagalo sa kvalitetnom terapijom koja tada nije bila toliko dostupna, pa su se kod ljudi javljale komplikacije – kaže dr Mišić.
U lečenju šećerne bolesti postoje takozvana četiri stuba: edukacija, kretanje, ishrana kao lek i lek kao lek.
-Edukacijom se počinje odmah po postavljanju dijagnoze a cilj je da se pacijent upozna sa šećernom bolešću i da shvati da je to jedna vrlo ozbiljna, hronična bolest sa kojom se živi ali koja zahteva promene životnih navika u smislu korekcije štetnih navika. Na ovaj način pacijent se uči da kontroliše bolest i može živeti dugo. Šećerna bolest ne predstavlja hendikep niti prepreku da čovek bude uspešan u životu i profesionalno – govori dr Mišić.
NA SOPSTVENOJ MASNOĆI
Loša osobina šećerne bolesti je da ne boli. Kada pitate dijabetičara na šta se žali on obično odgovara da ga ništa ne boli.
-Povećana vrednost šećera, odnosno glukotoksičnost se manifestuje tako što oštećuje najpre sitne, a zatim i krupnije krvne sudove i dovodi do oštećenja pojedinih delova organa, samih organa ili celih organskih sistema. Najizloženiji su krvni sudovi mozga, srca, bubrega, nervi na nogama. Tada se javljaju hronične komplikacije koje kad se razviju imamo umanjen kvalitet života, svara se invalidnost a u temeljnom stadijumu budu i uzrok umiranja – kaže dr Mišić.
Drugi lek o kojem se često govori kao o načinu za suzbijanje šećerne bolesti je kretanje.
-Po meni kretanje je lek broj jedan. Svuda se ističe da kretanjem može da se pobedi šećerna bolest, tako da je kretanje lek izbora. Predlaže se kontinuirana fizička aktivnost (upražnjavanje fizičke aktivnosti svakog dana) ili sporadična kada se odvoji dva do tri dana u nedelji (sa preskokom) kada ćete biti fizički aktivniji nego inače – ističe dr Mišić.
Oboleli od šećerne bolesti mogu da unose sve namirnice, ali u ograničenim količinama.
-Treći lek u borbi proti šećerne bolesti je hrana.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.