Koj ne čuje, dve znaje

Eko Taxi Vranje

-Kud, novinare, ovako pred fajront? Pa ne li će popijemo po jednu, dve… A pitaš me, zašto kažem “kud”, a ne “kude”. Ima i jedno i drugo. Maločas prolazim pored jedan duvar, a na njega grafit – KUD Idijoti! A neki pa erbap ispod dopisao – kude majku ti! Što ćeš, narod koji ima takvu omladinu, ne smije se plašiti svoje budućnosti. Majku ti božju. Ide Mita, ide Tita.

-Pa sad, kad pomenasmo Titu, da pomenemo i čiča Dražu. Kažu, našli ko ga je utepao, i oće tamo na Adu Romanliju (ne smem da kažem Ciganliju, će me nakabate da sam “odrana glava”, skinhed), pa oće tamo da mu na to mesto podignu spomenik. I čujem, već ima neki predlozi – da spomenik bude u vidu smotane banice, i to se odma seti, prvo dete kad mi se rodilo, ja mlad muž, usilan, nemam drugu rabotu nego da vazdan pravim jaribaš sa ženu, na krevet, patos, veš mašinu (kad centrifugira), kredenac, luster, a majka mi vika otud – brgo, deca, malečak gu smota banicu! Mi u jednu dušu tamo, nedokarani, kad ono što bilo – dete se uneredilo.



-I tako, jedni predlažu da spomenik na čiča Dražu bude smotana banica, sa stilizovanu bradu, lenonke, i natpis – “malo nas je, al smo banica” – ali ima i tu večite srpske podele – druga pa struja na đikani traži da spomenik bude u vidu kremiranog praseta, i da na njega piše – “koljaj Milutine, voda vrije”! Nego, idu izbori, pa narod će izabere između biblijski istočni uništiteljski narodi, Goga i Magoga. Al slušaj ja što ti kažem, ja, i drži se za to, kao Koštunica za legalizam – koj ne čuje, dve znaje!

-Eto, ja malopre kako nadrlja? Vraćam se iz Preševo, od granicu, a tamo radim, tiki, zaustavlja me saobraćajni policajac. A tamo mi se svašta desilo, će ti pričam posle. I onaj sa štraftaste nadlaktice, kao šifonske pižame na pokojnoga dedu mi, s ono krugče mi pokazuje da stanem na parking. Propisno dam žmigavac, zaustavim vozilo. Dobro veče, dobro veče, molim vozačku i saobraćajnu. Izvolte. Mhm, mhm, jeste konzumirali alkohol? Ma nee, reko, taman rabota, ja pijem samo bozu. Dobro, dobro, ajde, dunite u ovo. Ama, nemoj da me teraš, molim ti se, da duvam u taj kurton, živi smo ljudi, takoreći, u zemlju Srbiju, lako će se izdogovorimo… A i plus žurim na predavanje, državni organ, pa da mi upropasti karijeru; pa vi ste tu valjda da štitite građani, a ne da ih saranite? Gleda me onaj drot, trepka, kaže, dobro, ja jesam policajac, i dobro znam što se priča od nas, al nemoj pa tolko da me onodiš u zdrav mozak. Pa sve drugo da si mi reko, možda bi te puštio (za deset evra), al u jedanaes sat preko noć mi kažeš da se žuriš na predavanje. Pa na koj si be ti to fakultet, na onaj “falus” li si, će polažeš li za bačelora ili mastera, da ne pođe možda u Bolonju za deklaraciju, pa će zakasniš na predavanje?! Ne be, reko, molim te, će zakasnim na predavanje žena što će mi održi! Čovek, muška solidarnost, vrati mi dokumenta, stana mirno, pozdravi na šapku, kaže – “pičite, gospodine, i ako bude nekih ekstremnih problema tokom predavanja, slobodno zovite, ja sam celu noć u smenu, pa i ja sabajle imam predavanje”.

-A popio sam, nije da nisam, i to pijenje će me košta kao kalimanska utrina. Ja, ne li, odskoro radim na carinu, i danas, vrtim se ovam-onam, nešto nemaše rabota, ja slučajno otvorim na šefa astal, u njega flaša viski. Klopaj, bato! A to za viski se seti, na neku svadbu njeknja, ja podrumdžija. Svadba fensi, pije se viski i numerisana vina, tiki, dovedoše nekakvoga šlogiranoga dedu, i njega da ga ispoštujev. Što će piješ dedo, on onako s ukočenu ruku, ouaa, ouaa, jednu rakiju. Pa koju ćeš rakiju, vinjak, votku, konjak? Muoore, deda će, k’kv njak i ljak, daj mi ti jednu domaću. De sad da mu nađem domaću rakiju? Može li, reko, dedo, jedna domaća, ali škotska? Muoože, muoože, samo da je domaća. Pa mu nagekam na dedu dupli viski, i gledam ga što će radi. Pina deda, zamljacka malko, kad, ovoliki oči; pa kad navali onu krblu, na eks iscepi viski. I ovako me vika s onu šlogiranu ruku – uoodi ovam, sinko, daj jošte jednu ovuj škotsku domaću; nesu Škoti budale, ako nosiv fustančiki.

-I to ti zapriča za viski, što nađo kod šefa. Niti gledam etiketu, niti da li je otpijeno, navalim ti ja ono šiše, gl gl gl, bogami, tri deci otrebi, jednu faćku. Vratim ono tamo, mislim niko neće primeti. Kad, za pola sat, šef saziva sastanak. Sednasmo, on ono staklo s viski pred njega. Ko je, pita, ovo pio, odma neka prizna, da mu ga na hiruško ne vade. Svi šunela. Dobro, kaže šef, i obrna neki telefon, zove nekoga, kaže, povedi i specijalnu ekipu. E pa kaže, sad će su vi malko jedni usta, će znate i ono što niste znali da znate. Vidim ja da stvar uzima ozbiljne razmere, i razrovem se – ja sam šefe, oprostite mi, tepajte me, onodite me, svašta mi radite, samo nemoj iz zlatan rudnik da me mavate!

-Šef ovako učina s ruku, svi se zaglaviše na vrata, samo ja ostana. Priđe šef, duboko uzdahna, pogali me po til, kaže, sad ti praštam, ali oću samo da ti ukažem na ono što si uradio. Taj viski, što si otpio faćku iz njega, ima samo u Beč, i košta 800 evra. To je bila moja investicija. Kad sam postao šef, odem u Beč, i kupim ga. Onda ga dam na drugara u komšiski fri šop, i radnja radi. Dođe šleper, svaki normalan šef carine bi uapsio šofera za ono što vozi, i to dugogodišnja robija. Ali, ja mu lepo kažem – dobro, sad će ti progledam kroz prsti, ali trkni do ovaj ovde fri šop, i kupi jednu flašu taj i taj viski, jes da je malko poskup od Džoni šetača, ali brate, prema baju i nevesta. On otrči u jednu dušu, donese viski, ja ga puštim s čisti papiri, i flašu vratim na drugara, na fri šop; 400 evriki za njega, 400 za mene.

-Pa dobro be, debilu, kaže mi šef, pa znaš li ti kolko puta je ta flaša prodata i vraćena, pa odokle na mene i na šefa fri šopa stanovi u Beograd, i džipovi, i na žene dijamanti u zubi, i još kakvi besovi?! Od tu jednu flašu, ti što otpi! Moronu jedan neobrazovani, pa i ja sam samo osnovnu školu završio, i to sam dvaput ponavljao, ali sam bar pročitao “Glavu šećera”, to mi je biblija!

-A sad, put pod noge, pa u Beč! I da doneseš ne jednu takvu istu flašu viski, nego dve, ne samo za firmu, nego i doma da si nosim, na vitrinu da je držim, komšije da lipčev!



  • Ostavi komentar