GLADAN, A SIT SVEGA

Čujem pre neki dan da na birou rada ovde u Vranju imamo i doktora nauka. U društvu u kome partijska ima nedostižnu prednost nad đačkom knjižicom, ovaj podatak više nikoga ne uzbuđuje preterano. I upravo to je naš košmar. Nema novih radnih mesta, rekoše, i nastaviše da u narodnim, javnim ustanovama i preduzećima zapošljavaju partijske poslušnike, rođake lokalnih funkcionera, kumove i prijatelje zaposlenih, često na samo za tu svrhu izmišljenim radnim mestima. Narod, gladan, a sit svega, ne obraća pažnju na tamo nekog doktora nauka što čuči godinama na birou. Mislili smo da samo srpskoj „stiropor“ političkoj eliti ne trebaju obrazovani građani uz čiju bi asistenciju vodili zemlju, kad ono ispade da ni ovoj drugoj nisu potrebni doktori nauka. I jednima i drugima, očigledno, trebaju polupismeni, povodljivi i nekritični podanici. Trebaju im samo oni koji će za njih da arlauču na mitinzima, dele letke i klimaju glavama, koji njihovu mesijansku ulogu u partiji neće nikada dovesti u pitanje. Njima i njihovim ortacima tajkunima ne trebaju obrazovani. Tu „elitu“ ne zanima što se Beogradski univerzitet ne nalazi više na listi 500 najboljih evropskih univerziteta. Ma jok, njima trebaju peticije podrške. Šta da pomisli onaj doktor nauka sa vranjskog biroa kada mu tamo kažu da je od velikog značaja za njega da bude motivisan i kada mu poruče da mora da sarađuju sa stručnim službama filijale, posebno u pisanju svoje biografije, ali i kako bi što bolje obavio razgovor sa poslodavcem kada konkuriše za posao!? Pošto se odavno više ne pita u kakvoj državi živi, on sada samo misli o tome kako da iz nje pobegne.