Mućenje svetonikolske vode

Eko Taxi Vranje

Da li će to biti ista voda: Dragan Djorđević, Lično sam pravio klupe: Dragoljub Djorđević, Javno dobro: Vlada Ilić

Vranjancima koji decenijama toče vodu na Vlajinskoj česmi ne dopada se nimalo episkopova ideja da svetonikolsku vodu izmesti tridesetak metara niže, na ekološki ugroženo parče zemlje uz Vranjsku reku – Za vikend je grupa građana protestovala kraj stare česme, negodujući što vladika namerava da je ogradi žicom – Narod ističe i emotivnu povezanost sa ovim mestom i nema nameru da uzmakne pred vladikom



 

Javno dobro: Vlada IlićVranjanci, po svemu sudeći, više neće moći da piju vodu sa stare Vlajinske česme, jednog od najpoznatijih lokalnih izvorišta smeštenog neposredno uz Manastir Sveti Nikola (14. vek, metoh manastira Hilandara) koji se nalazi na severnoj periferiji Vranja podno Krstilovice. Neće, jer to ne dozvoljava episkop Pahomije, nastavljajujući tako svoje vladikovanje Eparhijom vranjskom novim sukobima sa pastvom.  

Eparhija je pre više godina od poznate vranjske familije Vlajinac kupila zemljište na kome se nalazi ovaj izvor, neki kažu star više stotina godina, a sasvim sigurno aktivan poslednjih sto pedeset. Ali, kao što Vlajinci nikada nisu zabranjivali da ta voda bude ono što jeste – javno dobro i narodna voda – tako su ljudi i od novog vlasnika zemljišta, Eparhije, očekivali da bez opstrukcije odgovori na njihovu žeđ i dozvoli svakom putniku namerniku da se bez smetnje napije vode. Međutim, vladika Pahomije bi sada da ogradi manastirsku imovinu, a da česma ostane unutar žice. To je već razlog za  bunt naroda. 

NISU BRANILI NI TURCI, NI BUGARIDa li će to biti ista voda: Dragan Djorđević

Posle zabrane donošenja veštačkog cveća na groblja, seče stoletnih borova u porti Saborne crkve, prekopavanja grobova, zabrane sečenja kolača po kućama, paljenja sveća u crkvi i sličnim vernicima nerazumnim potezima, episkop ovih dana udara narod tamo gde najviše boli, tvrde nezadovoljni.

– Licemerno je što raji nudi, navodno, istu vodu – kaže Dragan Djorđević, laborant za biohmiju i molekularnu biologiju u Zavodu za transfuziju krvi u Vranju i jedan od predvodnika bunta.

– Da li će to biti ista voda – pokazuje Djorđević prstom u plastično crevo sprovedeno kroz novu betonsku česmu u izgradnji tridesetak metara niže, kraj gradske reke – kada narednih dana bude ovim crevom sprovedena dovde. Pogledajte okolo ovaj šut, blato, malter, plastiku. Zar da narod posle 150 godina blagodeti kraj stare česme sada dolazi u ovu memlu.

Djorđević je bio u grupi ogorčenih Vranjanaca koja se okupila proteklog vikenda kraj Vlajinske česme, izražavajući duboko neslaganje sa episkopovim planom.

Lično sam pravio klupe: Dragoljub Djorđević– Nije smetala ni Turcima, ni Bugarima, nisu je ni komunisti dirali, a sada dođe vreme da je Crkva uskraćuje narodu. Pa, mi nismo pagani. Ljudi su beznadežni, gladni, sada bi vladika da budemo i žedni. Malo je reći da sam uzrujan – jada se Dragan.

Dragoljub DjORDjEVIĆ, penzioner iz naselja Tulbe, jedan je od meštana koji su najviše pogođeni mišlju da sutra ovde možda neće biti vode. Šest decenija dolazi na Vlajinsku česmu.

– Niko nam dosad nije branio da pijemo vodu, a sad hoće Pahomije. Pa, ne može li samo jedan metar prolaza da se ostavi da ljudi dođu ovde i natoče flaše i balone i uživaju na čistom vazduhu. Pa, ja sam lično ove klupe napravio sa pokojnim čika Ljubom iz familije „Kiflarci“ koji se oko česme najviše angažovao. On je ovo i betonirao pre više od šezdeset godina – kaže ovaj penzioner.

MIŠA VLAJINAC

NE ČUDI ME PAHOMIJEVA NAMERA

Porodica Vlajinac prodala je eparhiji vlastito imanje koje se graniči sa zemljištem Svetonikolske crkve pre nekoliko godina. Reč je o skoro dva hektara zemljišta.
– Česmu je na mestu gde se nalazio izvor sagradio moj otac na insistiranje Miše Protića. Dozvolio je da svi bez smetnje toče vodu. Pahomije je već ranije pokazao kakav je i da može da radi šta hoće, a da mu niko ništa ne može. Zato i ne čudi ako želi da ljudima sada uskrati vodu. Još kada smo se pogađali oko cene ovog imanja, ja sam video s kim imam posla. Sve će vam reći podatak da je to pogađanje trajalo skoro dve godine.
Vlajinac otkriva da je i sam imao probleme na svom imanju sa raznim ljudima. Da su neki tu dolaziili i sekli drveće, i to rodno, bez preke potrebe.
– Nudio sam još 1986. godine da crkvi dam tu vodu besplatno. Čak sam rekao da ću sam da platim radnike i kupim deo materijala da majstori izvedu radove. Od toga nije bilo ništa. Onda se Pahomije kasnije javio sa namerom da mi plati da im ustupim vodu koju bi doveli do kompleksa crkve, a ja sam kazao: „Davao sam vam to nekad besplatno, tad niste hteli. Ako sad želite, mogu da vam prodam celo imanje, pa da tu napravite groblje“. Pahomija je to zagolicalo, ali je najverovatnije imao neke druge planove – kaže Vlajinac.

Dragoljub dodaje da se ovde tačno zna red. Plastični baloni od šest litara se u ovom periodu godine pune deset minuta, a tokom leta, kada su velike suše, petnaest, zato što voda već dugi niz godina teče u vrlo slabom mlazu. Dok se baloni pune, čini se „teferič“. Starina Vlada ILIĆ redovan je posetilac česme od 1959. godine.

U Eparhiji kažu da će, kao i do sada, građani biti u mogućnosti da koriste Svetonikolsku vodu.

– Uređenjem crkvenog prostora oko česme dobiće se nova namena gde će se pčelari obučavati i proizvoditi matice i med, a ne kao do sada da to bude smetlište za bačenu plastiku i drugu prljavštinu koju ostavljaju nedobronamerni – stoji u eparhijskom odgovoru.

Iz Eparhije naglašavaju da su „u ovim teškim vremenima za naš narod“ vodili računa o potrebama vernika, pa su preko Dobrotvornog fonda „Čovekoljublje“ organizovali više projekata edukacije ljudi koji su ostali bez posla, između ostalog i teoretsku obuku 230 lokalnih pčelara.

– Praktična obuka tih pčelara obaviće se na prostoru oko česme koju će eparhija zagraditi. Tu će biti smešteno stotinak košnica. Kada je reč o ekološkoj devastiranosti prostora oko nove česme, smatramo da je to u nadležnosti inspekcijskih službi. Prilikom čišćenja tog prostora 1. i 2. aprila ove godine uklonjeno je sa naše strane mnogo plastičnog i metalnog otpada, praznih špriceva koji su tamo korišćeni – kažu u eparhiji.

Eparhijske vlasti zaključuju da imaju „izuzetnu ekološku svest“, a kao ilustraciju iznose podatak da im je Vlada Srbije 2003. godine poverila starateljstvo nad zaštićenim prirodnim dobrom „Dolina Pčinje“.  Teško je u ovom momentu predpostaviti kakva će biti reakcija naroda na ovakva objašnjenja Crkve, ali se svakako bitka za svetonikolsku vodu nastavlja. Nezadovoljni Vranjanci poručuju da neće tek tako pokleknuti pred episkopom i da će biti istrajni u borbi da sačuvaju ovaj izvor.

 

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar