Potrebne su nam tri gradonačelnikove plate

Eko Taxi Vranje

Kada Narodni univerzitet, pod čijim okriljem radi Likovana radionica, od 8,6 miliona koliko su dobili iz budžeta za 2011, podeli plate, za programske aktivnosti im ostane oko million dinara, a na Radionicu otpadne samo jedan minimalni deo sa kojim jedva preživljava. Kako to da Radionica, koja postoji od 1996, u gradu u kome nema ni jedne umetničke škole, koja je obnovila Likovnu koloniju i izdejstvovala otvarnje Galerije Narodnog univerziteta, i čijih se do sada oko 150 polaznika upisalo na umetničke fakultete, nije dovoljno važna za Vranje?



Koji su najveći problemi koje Radionica trenutno ima?

– Krov nam prokišnjava, prozori su prastari, duva na sve strane, imamo poljski klozet, grejemo se uz pomoć male peći na drva… Da bi se naši najveći problem rešili potrebno je oko 450.000 dinara – oko tri gradonačelnikove ili četiri plate direktora nekog od javnih preduzeća u gradu, a verovatno se toliko potroši samo na piće u gradskoj skupštini! Ubeđena sam da su to sitna sredstva za grad i da je krajnje vreme da nam pomognu, posebno ako se zna da smo mi već uradili projekat za sanaciju.

Radite pod okriljem NU, a to ima svoju dobru ali verovatno i lošu stranu…

– Narodni univerzitet je naša matična kuća, mada je Radionica osnovana 1996. godine, a tek godinu dana nakon toga je njima pripojena. Direktor nam u domenu svojih mogućnosti izlazi u susret, ali to nije dovoljno da bismo opstali. Likovna radionica, Galerija Narodnog univerziteta i Likovna kolonija čine najjači stub ove ustanove. Bez njih ta institucija ne bi bila tako vredna i prepoznatljiva.

Smatrate li da ste, ako ništa drugo, podjednako značajni za Vranje, kao oni koji su iz budžeta dobili mnogo više novca, recimo Biblioteka i Pozorište?

– Da, smatram. Mi smo svojevrsni brend ovog grada i ko tvridi suprotno volela bih da me opovrgne i da me posle toga pogleda u oči! Prošle nedelje priredili smo jubilarnu 40. izložbu naših 65 polaznika. Bilo je dosta mojih kolega slikara koji su mi kazali da u životu nisu prisustvovali izložbi sa većim brojem posetilaca. Meni je to potvrda da smo vredni. Moje srce je puno jer je interesovanje za Likovnu radionicu ogromno. Zato pozivam gradske rukovodioce da posete izložbu i pogledaju snimke koje su kamere zabeležile. Valjda će, konačno, shvatiti koliko značimo i koliko nam malo treba da bi imali normalne uslove za rad.



  • Ostavi komentar