Ima zračenja, nema opasnosti

Eko Taxi Vranje

Čišćenje: Ispravni nalazi, Eržika Antić, Nenad Mladenović

Čišćenje: Ispravni nalaziMerni instrumenti Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nukleranu sigurnost Srbije nekoliko godina unazad  pokazuju da je Vranje, uz Vinču i Kosovsku Mitrovicu, grad sa najvećom radioaktivnošću u zemlji. Podaci sa uređaja postavljenih u dvorištu Hidrometeorološkog zavoda blizu Zavarivača 2009. godine, kada je počeo da funkcioniše sistem rane najave radijacijskog akcidenta, učitavaju se na svakih pola sata, a vrednost gama zračenja u ovom momentu (sreda 30.mart) iznosi 127 nanosilverta na čas (nSv/h). U Vinči kod Beograda, u krugu Instituta za nuklearne nauke u kome se nalazi nuklearni reaktor i skladište nukleranog otpada, radijacija je u isto vreme bila neznatno veća nego u našem gradu – 133 nSv/h.



PLUTONIJUM IZ JAPANA

PLjAČKOVICA
Radioaktivnost je u Vranju povećana a građani, bez obzira šta pričaju stručnjaci, sumnjaju da se radi o posledici bombardovanja Pljačkovice osiromašenim uranijumom 1999. Ova planina je 2004. samo delimično dekontaminirana jer je, prema zapisniku Radne grupe koja se time bavila, uklonjen samo „dostupan broj projektila“.
Tačan broj metaka koje je NATO ispalio na repetitor na Pljačkovici se ne zna, mada se pretposvalja da ih je bilo više od hiljadu, a stručnjaci Instituta Vinča, koji su obavili dekontaminaciju, izvadili su, kako je svojevremeno saopšteno, svega pedesetak komada. Osiromašeni uranijum je, u stvari, ono što ostane pošto se fisioni element uranijum 235 izvuče iz rude i iskoristi kao gorivo za oružje i nuklearne reaktore.
Načelnik Centra za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja pri Institutu za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“, prim. dr Radomir Kovačević potvrdio je da Vranjanci ne znaju šta je urađeno na Pljačkovici.
– Mi smo tada počeli da radimo sa ljudima iz Vinče, ali su nas svrlo brzo izbacili iz igre. Oni su uradili to što su uradili, ali nikada nam nisu saopštili koliko toga je bilo, šta su pronašli i šta su izvadili – navodi Kovačević.
Prema njegovim rečima, Institut je 2001. godine napravio interno istraživanje na teritoriji Vranja, kada se došlo do poražavajućih rezultata.
– Na osnovu analiziranih podataka, može se zaključiti da je na navedenom lokalitetu životna sredina dugotrajno kontaminirana osiromašenim uranijumom i da su utvrđene i rane posledice na humanoj populaciji. Zbog toga je neophodno nastaviti sa dekontaminacijom područja i praćenjem situacije – kaže Kovačević.

Prosečna radioaktivnost do sada izmerena u Vranju iznosi 137 nSv/h, a u Vinči 127 nSv/h, sasvim dovoljno za pristojnu dozu panike, iako su ovi rezultati daleko od 250 nSv/h što je granica za prirodnu i bezopasnu dozu radijacije. Međutim, na ove podatke malo je ko obraćao pažnju osim povremeno pojedinih medija sve do katastrofe u Japanu, kada je cunami prouzrokovan zemljotresom početkom marta oštetio reaktore na nuklearnoj elektrani Fukušima odakle je iscurela velika količina plutonijuma, opasnog radioaktivnog materijala. Vranjanci, hronično osetljivi na temu radijacije, odmah su se setili bombardovanja 1999, kada je projektilima sa osiromašenim uranijumom gađan TV repetitor na Pljačkovici, pa je reagovala direktorka Agencije Mirjana Radenković koja je pokušala da umiri javnost rečima da povišena radioaktivnost u Vranju, u odnosu na druga mesta u Srbiji u kojima se vrše merenja radioaktivnosti, nije posledica bombardovanja, već se radi o „prirodnoj radioaktivnost tog grada“. Ona u izjavi za naš nedeljnik objašnjava da prirodna radioaktivnost postoji dugo koliko i zemlja i da je sastavni deo svakodnevnice:

– Svi izotopi u prirodi imaju svoje stabilne i radioaktivne varijante. Radioaktivni elementi se nalaze i u našem organizmu pošto se uranijum iz prirodnih elemenata ispira i sliva u vodi, a ima ga i u vazduhu. Zemljište na jugu Srbije u svom sastavu ima velike količine granitoidnih minerala koji često sadrže i visoku koncentraciju radioaktivnosti, odnosno imaju povećano učešće uranijuma – kaže naša sagovornica i dodaje da stanovnici Vranja nemaju razloga za zabrinutost.

Radenkovićeva kaže da su vrednosti koje očitava sistem rane najave radijacijskog akcidenta uobičajene u svim mestima u Srbiji, iako se međusobno razlikuju, što je normalno, jer ta prirodna radioaktivnost zavisi i od sastava tla i od nadmorske visine gde se meri.

– U Vranju je ta povišena radioaktivnost sigurno postojala i pre, a bilo bi opasno kada bi se sadašnje vrednosti duplirale – tvrdi sagovornica.

Eržika AntićERŽIKA ANTIĆ
BROJ MALIGNIH OBOLjENjA U PORASTU

Eržika Antić, direktorka ZZJZ Vranje kaže da je broj obolelih od malignih bolesti u Pčinjskom okrugu, koji ima oko 250.000 stanovnika, u stalnom porastu, ali se ne može tvrditi da je to   posledica radioaktivnosti.
– Oboljevanje od malignih neoplazmi u Pčinjskom okrugu analizirano je na osnovu standardizovanih stopa na 100.000 stanovnika u periodu 2000. do 2007 godine, kada je utvrđena tendencija rasta. U  2005. i 2006. godini broj obolelih muškaraca i žena povećan je za 2,5 puta u odnosu na prethodne godine. Prema tome, u 2000. je na 100.000 muškaraca zabeleženo198 maligniteta,  2005. – 264 , a 2007. je bilo 247 obolelih na 100.000 muškaraca. Žene manje oboljevaju od malignih bolesti u odnosu na muškarce, pa su 2000. godine od 100.000 obolele 153 žene, a 2007. njih 198 – kaže Eržika Antić.
Tendencija povećanja obolelih od malignih bolesti zapažena je i u drugim regionima u Srbiji, a ZZJZ ima uporedne podatke iz nekoliko okruga.

Okrug                                      broj obolelih                        godina
Pčinjski                                218/247                       2000./2007.
Kolubarski                            198/267                       2000./2007.
Braničevski                          215/189                       2000./2007.
Centralna Srbija                 258/290                       2000./2007.

NAPOMENA: UKUPAN BROJ OBOLELIH MUŠKARACA

Šta je to, dakle, prirodna radioaktivnost? Prema rečima Miroslava Simića, specijaliste medicinske nuklearne fizike iz gradskog Zavoda za javno zdravlje, čitav jug Srbije, počev od Surdulice, pa preko Vranja, Kosovske Kamenice i dalje do rudnika Trepča, leži na „žili“ bogatoj prirodnim nalazištima uranijuma, a  radioaktivnost koja se beleži u Vranju u granicama je normale:

ALFA I GAMA ZRAČENjE

Radioaktivnost je proces u kojem se atomsko jezgro, emitujući jednu ili više čestica ili kvanata elektromagnetnog zračenja, preobražava u drugo jezgro. Prvobitno nije bila poznata priroda zračenja nego se zbirno govorilo o radijaciji pa je ova pojava „raspada“ jezgra nazvana radioaktivnost, a jezgra koja emituju čestice ili zračenje radioaktivna jezgra ili radioaktivni izotopi. Raspadom početnog jezgra, koje se naziva i jezgro roditelj, nastaje novo jezgro, potomak, koje može da ima redni broj Z i/ili maseni broj A različit od jezgra roditelja. Radioaktivni raspad karakteriše se vrstom i energijom emitovane radijacije i vremenom poluraspada. U prirodi se javljaju alfa-raspad, beta-raspad, gama-raspad i spontana fisija. Pri alfa-raspadu radioaktivna jezgra emituju jezgra helijumovih atoma, kod beta-raspada iz jezgra se emituju elektron i antineutrino, a kod gama-raspada jezgro zrači elektromagnetne talase (fotone) velike energije.
Slaviša Simić, šef Odseka za zaštitu od zračenja Ministarstva za zaštitu životne sredine da treba razlikovati dva potpuno različita tipa zračenja.
– Zračenja na jugu Srbije je gama zračenje, prouzrokovano sastavom zemljišta, dok je zračenje kod prisustva osiromašenog uranijuma alfa zračenje. Radi se, dakle, o dva potpuno različita tipa zračenja.
Inače, U svakodnevnom životu se susrećemo sa mnogobrojnim izvorima zračenja, koji mogu biti prirodni i veštački. Prirodni fon zračenja potiče od kosmičkog zračenja, ali i od radioaktivnih elemenata u zemljinoj kori. Njegov intenzitet zavisi i od nadmorske visine, meteoroloških prilika itd. Na drugoj strani, veštački izvori su iz dana u dan sve brojniji, a tu pored mnogih uređaja (gromobrani, TV i dr.). spadaju i zloupotrebe nuklearnog oružja, te udesi u nuklearnim centralama i postrojenjima.

RADNA GRUPA

Gradsko veće je pre godinu i po osnovalo Radnu grupu za praćenje stvarnog uticaja radioaktivnosti, na čije je čelo postavljen doktor Nenad Mladenović, lokalni ministar zdravlja. Prema njegovim rečima, Radna grupa je do sada održala tri sednice i donela pet zaključaka od kojih su realizovani samo oni koji su bili u nadležnosti lokalne samouprave:

Nenad Mladenović– Uradili smo monitoring vode iz okolnih bunara i utvrdili da u njoj nema radioaktivnih elemenata, kao i stanje maligniteta, gde je utvrđeno da je broj obolelih od ovih bolesti u porastu u čitavoj Srbiji. Međutim, Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije nam poslalo rezultate ispitivanja sa Pljačkovice za 2010. i 2009. Oni svake godine rade detaljne analize, ali za poslednje dve nemamo izveštaje iako ih uporno tražimo. Inače, prema izveštaju iz 2008. Svi rezultati su u granicama normale – kaže Mladenović.

Osim toga, od ambasade Japana zatražena je pomoć u nabavci gamaspektrofotometra, aparata vrednog oko 100.000 evra koji precizno meri radioaktivnost u zemlji, vodi, hrani i živim bićima, ali zbog situacije u toj zemlji odgovora još nema.

– Nema odgovora ni od Ministarstva zdravlja od koga smo tražili monitoring ljudi koji žive na ili u blizini lokacija koje su gađane osiromašenim uranijumom. To je veliki i skup projekat koji smo podneli još bivšem ministru, ali odgovora nema – kaže Mladenović i zaključuje da u Vranju ima povećanog zračenja ali nema opasnosti.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar