I tata bi sine

, , , ,

Ako tabanje i priprema zemlje za asfaltiranje košta 22,4 miliona, koliko će onda koštati samo asfaltiranje? Ili, koliko NIP ima nameru da smanji projektovanu cenu od 100 miliona dinara?

Još se mastilo na prošlom broju „Vranjskih“ nije osušilo, a u redakciju je stigao demanti našeg pisanja, i to direktno iz Ministarstva za nacionalni investicioni plan (NIP). Očigledno neobaveštena, ili zlonamerno obaveštena, verovatno tvorac saopštenja, porparolka Ministarstva Nataša Sokolović u tom pisaniju nije mogla da se odluči da li su za iznete optužbe krivi političari koji su ih izrekli ili pak novinari koji su sve to preneli. Nevini su, po NIP-u,  samo Skijalište, koje nije ni učestvovalo u poslu, i Ministarstvo koje je, doduše vodilo posao, ali sasvim malo, tek koliko da niko ne primeti trudnoću.

MALO I MNOGO TRUDAN

No, kako je poznato da su u laži kratke noge, kao i da se ne može biti malo ili mnogo trudan, istina i ovoga puta izbija na površinu svom silinom. O čemu se zapravo radi? „Skijalište Besna kobila“ je javno preduzeće napravljeno na insistiranje G17 plus, stranke koja vodi i NIP, i sva tri direktora, uključujući i ovog najnovijeg, Dragana Janjića, pripadaju toj partiji. Pare koje su pristigle u Vranje za tu firmu takođe su išle G17  kanalima, pa je neko očigledno nešto pobrkao i pomislio da je to njegov, a ne državni novac. Samo naivni mogli su pomisliti da je prvi direktor Dejan Manić smenjen jer je vozio alkoholisan, a drugi Zoran Velinović jer je otpustio nečiju rođaku. U pitanju su, naravno, pare, i to ne male, a još više način njihovog prelivanja iz državne u neke druge kase. E, upravo o tome govori tekst koji sledi.

Ma koliko se G17, ili sada Ujedinjeni regioni Srbije (URS), trudio da prikaže kako ovde nešto i radi za dobrobit građana, čitava priča opasno miriše na samohvalu. Do sada, jedine stvarne pare koje su ušle u Skijalište, i to direktno preko Ministarstva ekonomije, je 40 inicijalnih miliona za tu firmu, i to za za dovođenje struje i pravljenje prilaznog puta, za početak. No, tu je negde došao i kraj, jer iz Beograda više nikakvih para nije bilo, osim onih za javne radove, koji su mogli biti odrađeni bilo gde u Srbiji. A još se priča i da je za tih prvih 40 miliona najzaslužniji Miroslav Spasić, važan lik ove priče, inače čitavo vreme predsednik UO Skijališta. Kao, direktori ne valjaju, a on dobar.

SUKOB INTERESA
KO GRADI A KO PROJEKTUJE

Vranjski radikali izneli su podatak da je MD GIT u sukobu interesa, i da kao takav nema zakonske mogućnosti da potpiše ugovor sa NIP-om za izgradnju  predmetnog puta. Sokolovićeva je obećala da će videti sa „nadležnima“ o čemu je reč, a onda isključila telefon. A da nije, saznala bi da je MD GIT jedan od vlasnika niške „Niskogradnje“, koja je projektovala put do Besne kobile, i da zato nema prava da put i gradi. Najveći akcionar „Niskogradnje“ je firma Europark, takođe učesnik tendera, a drugi po redu je MD GIT, sa po 25 odsto vlasništva. Sa kim to radi država, i kakvo je to ministarstvo kad ne zna da su obe firme, i „Niskogradnja“ i MD GIT registrovane na istoj adresi, Dušana Popovića 22/a Niš. Kako to da Ministarstvo nema pojma da su te dve firme u nedozvoljenim odnosima u kontekstu asfaltiranja na Besnoj kobili? Ili zna, samo mu ovako odgovara? Na kraju, ima li krivice samog Dragana Janjića, pomoćnika gradonačelnika za NIP u Vranju? Ili on pojma nema da radi svoj posao, ili namerno žmuri tamo gde bi trebalo da otvori četvore oči.

Kao i većinu toga što URS radi, i posao oko Skijališta urađen je polovično. Naime, pet miliona namenjenih dovođenju struje (posao dobio „Jugoelektro) iskorišćeno je da se napravi trafo stanica. Lepo, ali gore struje uopšte nema! Rudnik „Grot“ ne dozvoljava Skijalištu da uzme struju iz rudnika, pa tako se na planini, kad treba da zasvetli, pali agregat koji troši 60 litara benzina na sat.

No, to je još i najmanji problem. Ostatak novca, ili tačnije 29 miliona dinara, opredeljen je za izgradnju „prilaznog puta“ do Planinarskog doma. Da ne bude zabune, osnovni put do Skijališta je saobraćajnica Kriva Feja – Ljubata, dugačka više kilometara, poznata pod imenom „Ruski put“. Reč je o nasipanoj zemlji, dobro utabanoj. Od Krive Feje do skretanja za Dom ima 3,3 kilometara asfaltom netaknute prirode, a odatle do samog Doma asfaltirano je parče od 1,7 kilometara, i za to potrošeno 29 miliona dinara. Ovaj podatak izuzetno je važan za kasniju fazu priče. No, ni asfaltiranje tog parčeta puta  nije moglo da prođe bez mešetarenja „nadležnih“, pa je, čini se, baš to koštalo fotelje prvog direktora Skijališta Dejana Manića. Naime, posao vredan oko 29 miliona dinara, na tenderu koji je sprovodila lokalna vlast 2009. godine, dobila je firma „IG auto“, koja se pre svega bavi trgovinom. Tender je išao preko gradske službe za javne nabavke, a za račun Skijališta, opet pod budnim okom G 17 plus, čiji su pripadnici bili članovi Komisije za izbor najboljeg ponuđača. Na tender se javilo pet firmi, posao je dobio i odradio „IG auto“, a iza njega ostale su nekolike krivične prijave, po kojima „nadležni“ do danas nisu postupali.

PRAVI POSAO

Zanimljivo, tada na tenderu nisu prošle dve beogradske firme, jer su imale poslovne veze sa nadzornim organom, dakle bile su u sukobu interesa. Da se jasno vidi o kakvom se protekcionizmu radi pomaže podatak da je jedan od suvlasnika „IG auta“ sin vlasnika „Jugoelektra“. Ko da nema drugih na svetu, nego otac uvodi struju, a sin pravi put.

No, to je još i ništa prema onome što je usledilo.

Ali, ako ovdašnja ekipa netransparentno posluje, valjda u ovoj zemlji ima i neko ko zna šta radi. Kao takvo je pokušalo da se predstavi Ministarstvo za NIP, saopštenjem za javnost čija je predistorija indikativna za ovdašnju političku priču. Naime, čim su u prošli četvrtak izašle „Vranjske“, „neko“ je odmah zvao Ministarstvo i navukao ljude da uđu u krajnje mutnu priču posle koje bi, da ima zakona u ovoj državi, neko stvarno odgovarali.

ZAUZETOST „SA TELEFONOM“

Dragan Janjić već nedelju dana odbija da objasni kako to da je istovremeno član jednog i predsednik drugog UO, još uvek pomoćnik gradonačelnika i direktor javnog preduzeća. O parama da se ne govori. Ima dva mobilna broja, i na oba neće da se javi, pozivan tačno 98 puta u prethodnih nedelju dana. Ni taktika poziva na fiksni telefon u firmi ne daje bolje rezultate – ili ga tamo nema, ili je „zauzet sa slušalicom“, što reče glas na telefonu. Uzgred, Skijalište ima radno vreme od pola osam do pola četiri, ali se pre devet i posle dva na pozive javlja faks mašina.
Slučaj Miroslava Spasića još je indikativniji. On se javio na telefon, posle devet poziva, ali čim je prepoznao glas novinara odmah je spustio slušalicu i uključio faks mašinu. Nešto krije, ili mu je samo neprijatno?

Naime, čitav problem je u činjenici da je zamenik predsednika vranjske Skupštine Zoran Antić na sednici lokalnog parlamenta izneo podatak da se preko NIP-a sprema „ulaganje od oko 100 miliona dinara za put do Besne Kobile, ali i pranje najmanje 700.000 evra državnih para“, što SPS, prema Antiću, neće dozvoliti. U odgovoru NIP-a kaže se da oni nikada nisu ocenili da će rečeni put stajati 100 miliona, te da je za nekakvu prvu fazu izdvojeno 28,6 miliona dinara.

– JP „Besna Kobila“ nije imalo nikakvu ulogu u realizaciji ovog projekta, niti je NIP ikada komunicirao sa direktorima ovog preduzeća u vezi projekata NIP-a. Jedini partner NIP-a na ovom projektu po Uredbi Vlade može da bude i jeste grad Vranje – kaže se u saopštenju.

Prema ovim navodima, sredinom decembra prošle godine mešovita komisija, sastavljena od predstavnika Vranja i NIP-a sprovela je javnu nabavku za izbor napovoljnijeg izvođača radova. Ekonomski najpovoljniju cenu je, od četiri ponuđača, dala firma  „MD GIT“ D.O.O. Niš. Potpisnici ugovora su, prema navodima Ministarstva, NIP, Grad Vranje i izvođač radova. Ugovor je na sumu od 22.418.135 dinara sa PDV-om sklopljen 7. marta ove godine. NIP ocenjuje da je na ovaj način uštedeo državi šest miliona dinara.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)