, 
Veče, puna kuća gostiju, domaća trpeza. Nasmejana lica Danijele i Žarka tu su da dočekaju još nekog gosta. Dve njihove devojčice, Jovana i Jelena i još nekoliko dece nestašno obilaze oko jednomesečne Danice koja mirno, sa cuclom u ustima, leži na krevetu u dnevnoj sobi.
SAMO DA JE ŽIVO I ZDRAVO
Treća beba-treća devojčica. Iako mama Danijela na svet nije donela dečaka, Jovana (12) i Jelena (9) su sa oduševljenjem prihvatile svoju sestru i redovno vode računa o njoj.
– Ja sam se bojala kako će njih dve da prihvate Danicu. Jovana se bojala reakcije školskih drugova i drugarica pa nikako nije htela bebu. Međutim, sada je sve drugačije. Pored njih dve i moje svekrve uopšte ne osetim kada prođe dan. One su tu da se poigraju sa Danicom, ne dozvoljavaju da zaploače, da bude gladna – ponosno govori Danijela.
– Supruga je volela da bude dečak. Ja nisam pristalica takvog razmišljanja. Samo neka je živo i zdravo, deca su deca- srećno će Žarko.
Stiče se utisak da se još uvek slavi Daničino rođenje uz muziku, graju gostiju, vrisku i smeha dece. Majka Danijela smatra da je Danica mirna zbog velikog broja ljudi koji su stalno oko nje.
– Danica je super beba. Ne plače, mirna je, verovatno zato što je u društvu.
Veliku podršku oko čuvanja, osim starijih ćerki, Danijela ima od svekrve i supruga.
– Svi mi pomažu. Ja sam, mogu da kažem, pritrna. Bojim se da neće sve da bude kako treba, da će nešto da zafali. Tokom trudnoće suprug me je stalno tešio da će sve biti kako treba – seća se Danijela.
O svojoj trećoj trudnoći Danijela kaže da je bila najbolja, ali je porođaj bio najteži.
-Prva dva meseca nisam ni znala da sam trudna. Do petog sve je išlo super, kada mi se javila vrtoglavica i povraćanje, što je trajalo par dana. Tada sam se po drugi put javila lekaru. Trombociti nešto nisu bili u redu pa sam radila dodatne analize u Nišu, gde su mi rekli da nije ništa strašno. Međutim, mi smo svi bili uplašeni jer se prvi put srećemo sa takvim problemom. U Vranju nisu smeli da me porode dok nisu dobili odobrenje iz Niša – seća se Danijela.
Kada govori o porođaju Danijela kaže da se, iako joj je ovo treća trudnoća , prilično bojala.
– Bolovi su u donjem delu stomaka počeli u jedan sat posle ponoći i ja sam mislila da se radi o stomačnom virusuu i čekala sam do tri sata i petnaest minuta. Kada bolovi nisu prestali otišli smo kod lekara. Sačekali smo da se dežurna sestra probudi, ali super su nas primili. Porodila sam se za sat vremena. Sa prvom bebom sam tri dana ležala u bolnici jer su trudovi bili lažni, a imala sam 18 godina i nije me bilo strah. Sa drugom bebom je sve bilo na brzaka. Sad kod treće bebe sam razmišljala drugačije, bojala sam se. Do pre neki dan sam imala bolove od rane. Sa godinama je teže ali se čovek prilagođava – priča Danijela.
Bračnu sobu trenutno dele mama i ćerka. To svakako ima i svojih prednosti.
– U sobi smo samo nas dve. Tata ustaje rano, a beba se budi na dva sata pa je možda i bolje što smo same, možemo i da pričamo noću – kaže Danijela.
Bebu je prvi put okupala baka jer se Danijela, iako je već očuvala dve ćerke, bojala.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.