Prijave tek slede

Dragana Pančića, Vranjanca osumnjičenog za zloupotrebe prilikom posredovanja kod odobravanja start-ap kredita, Fond za razvoj Srbije već ranije tužio zbog neizmirivanja obaveza po kreditu za vlastitu firmu – Krivične prijave za korisnike koji su nenamenski koristili kredite u Pčinjskom okrugu tek se mogu očekivati – Dosad u celoj Srbiji izrečene samo tri presude za ovakve zlupotrebe

Fond za razvoj Srbije tužio je Dragana Pančića (42), Vranjanca koga je policija uhapsila prošle nedelje pod sumnjom da je, navodno, učestvovao u zloupotrebama oko dodeljivanja kredita ovog državnog fonda nekim korisnicima na jugu Srbije, ali i u drugim srpskim opštinama i gradovima. Nakon što je Policijska uprava Vranje obelodanila da je Pančić to činio, navodno, fingirajući dokumentaciju o nabavci i isporuci opreme, te obmanom korisnika kredita čime je, kako navodi policija, Fond za razvoj Srbije oštetio za 12,4 miliona dinara, nove detalje o Pančićevoj inkriminisanosti saopštava nam direktorka Fonda za razvoj Slađana BACKOVIĆ. Ovog puta u vezi kredita koji je Pančić uzeo za vlastitu firmu.

– Pančić je iskoristio start-ap kredit u vrednosti 1,2 miliona dinara u 2008. godini, uzevši ga za svoju, tada novoformiranu radnju „Panda“, ali je zbog neizmirenja obaveza po ovom kreditu utužen – potvrđuje Backovićeva.

BEZ PRIJAVA U PČINjSKOM OKRUGU

Kada je i kako, zapravo, počela cela ova priča sa start-ap kreditima koji su proteklih godina postali predmet raznih zloupotreba? Fond za razvoj Srbije je program kreditiranja početnika u biznisu pokrenuo 2007. godine. U spornom periodu (2007-2009), za koji se Pančić i sumnjiči, Fond je preduzećima i preduzetnicima u Pčinjskom okrugu odobrio i plasirao 227 start-ap kredita. Ukupno je ovdašnjim preduzetnicima i firmama isplaćeno 265,2 miliona dinara (za detaljnije podatke vidi tabelu).

„Vranjske“ su dobile informaciju od Backovićeve da je za odobrene kredite u 2007. godini Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR) podnela 43 krivične prijave protiv lica u Srbiji koja su nenamenski iskoristila sredstva. Međutim, od Ane NIKOLIĆ, predstavnice za medije u ovoj nacionalnoj agenciji, saznajemo da NARR te godine nije podnosio krivične prijave protiv korisnika u Pčinjskom okrugu.

– Takođe, nije bilo podnošenja krivičnih prijava prema korisnicima kredita iz vašeg okruga ni za 2008. i 2009. godini – na naše iznenađenje otkriva podatak Nikolićeva, ali i ostavlja prostor da će takvih prijava možda tek biti imajući u vidu da su kontrole za taj period još uvek u toku, kao i neki policijski i sudski postupci. 

STOJAN ZLONOGA

JA SAM REKETIRAN

Nakon prošlonedeljnog teksta o zloupotrebama kod korišćenja start-ap kredita u „Vranjskim“, u vezi dela teksta u kome je pomenut kao osoba koja je, kao vlasnik na papiru firme „Strada Mestieri“, uzela kredit od Fonda za razvoj, redakciji se javio Stojan ZLONOGA. On je imao primedbe na navode u kojima je pomenut kao čovek koji je u vreme boravka Gorana Tasića Gokčeta u pritvoru navodno potrošio novac od kredita koji je dobila „Strada“, te da je Tasić, koji se pominje kao vlasnik tog preduzeča iz senke, kasnije štetu morao da nadoknađuje reketiranjem jednog lokalnog biznismena sa dobrim vezama u fondu. Iako je Zlonoga, koji se trenutno nalazi u rodnoj Hrvatskoj, obećao da će nam detaljno objasniti ove transakcije, do zaključenja ovog broja „Vranjskih nije odgovorio na naš mejl.
Prethodno je u šturom objašnjenju kazao kako je zapravo on ta osoba koja je bila reketirana.
– Ja sam morao da pozajmim novac od lokalnog biznismena da bih vratio Tasiću. Znači, ja sam bio reketiran. Tasiću je novac vraćen pod pritiskom, da bi on navodno vratio u Fond za razvoj. Ali, to nije uradio, nego je meni krajem te godine rekao da će da prebaci firmu na drugo ime kada mu ja dam 12.500 evra da bi on vratio u Fond. Takođe i da moram da mu platim da se firma prebaci na drugo ime – objašnjava Zlonoga.

Da je zloupotreba bilo, bilo je. To dokazuje i Pančićevo hapšenje, kao i pritvaranje nekih ljudi iz Fonda proteklih godina. Neke su zloupotrebe „brižljivo“ prikrivane, pa u Fondu kažu da će možda tek biti otkrivene.

– Oko istraga u okviru Fonda ne možemo vam dostaviti bilo kakve informacije, imajući u vidu da su ti istražni postupci u toku. Mi smo nadležnim organima države Srbije koji rade na ovim slučajevima dostavili sve neophodne podatke koje su tražili – kaže Backovićeva.

Start-ap krediti dodeljivani su najpre u saradnji sa Agencijom za mala i srednja preduzeća, a potom sa NARR. Fond je obrađivao zahteve i utvrđivao da li su u skladu sa programom, dok je Upravni odbor fonda (sa Mlađanom Dinkićem na čelu) donosio konačnu odluku o svakom zahtevu pojedinačno. Kontrolu namenskog korišćenja kredita potom je preuzimala NARR i to po sledećoj proceduri: kada kredit izađe iz ugovorom predviđenog grejs perioda, NARR ima pravo da sprovede kontrolu o tome da li je namenski potrošen.

Ukoliko se dokumentacionom i terenskom kontrolom utvrdi da kredit nije namenski realizovan, informacija se prosleđuje Fondu koji odlučuje da li će se kredit proglasiti dospelim, a NARR u nastavku podnosi krivične prijave.

– Mi smo obavili dokumentacione i terenske kontrole na jugu Srbije. Procedura je takva da se od korisnika traži najpre dostavljanje dokumentacije kojom bi se opravdala iskorišćenost sredstava, a terenska provera sledi tek kada dostavljena dokumentacija ne pruži potpune odgovore – kaže Nikolićeva iz NARR.

Međutim, ona otkriva da su do današnjeg dana podnošene krivične prijave samo za korisnike koji su uzeli kredit 2007. godine. Najveći broj od 43 krivične prijave otišao je korisnicima kredita u Beogradu, Boru, Požarevcu i Loznici. Međutim, nijedna u Vranje ili druge opštine Pčinjskog okruga. Ova informacija praktično znači da bi prijave za korisnike kredita u 2008. i 2009. godini tek mogle da uslede.

– Najčešće se kod zloupotreba ispostavlja da ljudi nisu iskoristili sredstva u skladu sa namenom ulaganja. Najveći broj onih protiv kojih su podnete krivične prijave su, recimo, umesto da novac ulože u skladu sa namenom kredita kupovali automobile, stan ili pozajmljivali novac drugima uz zelenaške kamate – navodi Nikolićeva.

Kazne za onje koji su se bavili zloupotrebama kod korišćenja ovih kredita nisu nimalo naivne.

– Takvi, osim novčane, mogu da očekuju i kaznu zatvora do godinu dana. Do sada su donete tri presude zbog zloupotreba kredita. Dve su bile visoke novčane kazne, a jedna uslovna kazna zatvora – otkriva Nikolićeva.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)