Nisam advokat Cere Mihailovića

Nagrada, kao i poklon, ima smisla samo kada joj se obe strane raduju, i ona koja pruža i ona koja uzima. S radošću primam ovu Nagradu, ali, i pored toga, rekao bih da u Vranju nešto nije kako treba. Počinjem da se pitam da li je cenjeni žiri pri ocenjivanju mog dela uzimao u obzir samo njegov kvalitet, ili je imao u vidu i harmoničnost njegovog naslova s prilikama u vašem gradu.

Ovaj tekst šaljem Vranjskim novinama, očekujem da bude objavljen u celini, bez ikakvih intervencija. Šaljem ga, jer želim da moje reči čuju i oni Vranjanci koji ignorišu ovu dodelu nagrade, pošto smatraju da ona ruši kulturni imidž Vranja.

Molim vas, da se na početku razumemo: ja nisam portparol Književne zajednice Borisav Stanković, niti sam pravni zastupnik gospodina Cere Mihailovića. Ja sam laureat nagrade koja nosi ime pisca koji je proslavio vaše malo, siromašno mesto, uz to sam pisac koji, u skladu svojih mogućnosti, pristaje da širi slavu vaše Manifestacije, pa zato očekujem poštovanje od svih Vranjanaca.

Dobiti nagradu u zemlji Srbiji problem je sam po sebi. Srbija ne voli nagrađene, ona neguje kult gubitništva. A uzeti ovu nagradu, posebno je rizično. Ali, ja je uzimam, apsolutno svestan da je ona, kao i čitava Manifestacija, pod sudskim sporom. Ne brinite. Nisam ptica koje se kiti perjem koje joj ne pripada, u slučaju da Opštinski sud u Vranju presudi da ova Nagrada nije legitimna, svaki put kada je pomenem, skrenuću pažnju i na to da je ona sudskom odlukom nevažeća, što ne znači da će meni postati nevažna.

Za svoje književno delovanje dobio sam do sada devet nagrada, ali u biografiji redovno pominjem samo tri, i to svaki put istim redosledom. I druge nagrade su mi drage, primio sam ih s radošću, čista srca, ali one mi ne znače kao te, ne izazivaju u meni toliki ponos, ne bude divljenje kod dobronamernih. A da li ću se i ovom Nagradom u budućnosti dičiti, ne zavisi od odluke suda, naravno, ni od vrednosti dela pisca čije ime ona nosi, već prvenstveno od vašeg stava.

Možda se pitate zašto uopšte uzimam Nagradu koja me uvodi u vaš lokalni sukob. Istina, voleo bih da sam Nagradu dobio pre nekoliko godina kad je ona bila jedna od najprestižnijih u državi, ili neke sledeće godine kad se situacija kod vas izbistri, ali usud je hteo ovako i ja sam spreman.

Nagradu primam zbog njenog imena, zato što su njome pre mene ovenčani mnogi pisci nesumnjivih književnih kvaliteta, zato što mi je dodelio tročlani žiri, jednoglasno. Imena članova žirija znače mnogo i u srpskoj kulturnoj javnosti i na Filološkom fakultetu. Kao mlad, nisam upisao fakultet koji sam želeo, pa sam se obrazovao kao autodidakt. Sada uvaženi profesori, meni nedostižnog fakulteta, složno kažu da moje stvaralaštvo vredi. Meni to znači, prija. Šta ću, smrtan sam čovek.

A kada je predsednik žirija izgovorio moje ime, ja sam zakoračio u vašu, vranjansku svađu, i meni iz nje nema povlačenja. Da sam kojim slučajem odbio nagradu, zato što se oko nje vodi sudski spor, ne bih ostao neutralan, izneverio bih mnoge kolege pisce, pomenuti žiri, ranije dobitnike, i prišao bih strani koju zastupaju lokalni političari. Mislim da pisac, svaki pisac u svakoj zemlji sveta, ne treba da bude na strani političara, pogotovo onih na vlasti. Nimalo ne zameram kolegama koji misle drugačije.

I tako, uzimam Nagradu koja uskoro može biti ukinuta, jer vi u Vranju dosta činite da se to dogodi. Organizovati manifestaciju kakva je vaša nije lako ni kada svi građani složno učestvuju u tome, ako vi nastavite da organizujete dve Borine nedelje ostaćete bez ijedne, a bez te Manifestacije živećete u mestu bez indentiteta. Bez Borine nedelje vaše mesto će biti još manje i još siromašnije. Dobro je ako grešim, ako vi imate intelektualne kapacitete i materijalne mogućnosti da vodite paralelno sedam književnih manifestacija, ako imate publike da svih sedam bude posećeno, ali bojim se da ćete, kad se potroši sav inat zainaćenih strana, ostati praznih ruku.

Vaše okretanje ka Beogradu je smešno. Beograd ima i previše svojih problema, da ovog puta ostavimo po strani njegovu samodovoljnost. Beograd stvarno ne može da ide po srpskim provincijama i hladi naše usijane glave. Nastale probleme moramo rešavati sami, što pre, racionalno, uvažavajući i poštujući tuđa mišljenja, ma koliko bila suprotna od naših. Neke konkretnije savete kako da prevaziđete krizu ne mogu vam dati, ja i svoje lične krize teško savladavam, vi sami morate naći izlaz, osnovno je da ne mislite samo o ličnim interesima i interesima vaših partija.

Ukoliko rešite problem, ukoliko vaša Manifestacija ponovo uđe u mirne vode, biće to na sreću čitave kulturne javnosti Srbije, ako ne rešite problem, podrška koju dobijate iz Prestonice, vremenom će slabiti, dok se skroz ne ugasi. Borina nedelja, loša, nakaradna, nikom neće značiti ništa, i isto je što i ukinuta. Zar ne mislite da je šteta da slavu Nagrade, a tako i slavu vašeg grada, prestanu da šire umetnici kakvi su Dragoslav Mihailović, Danilo Nikolić, Svetlana Velmar-Janković, Milica Mićić Dimovska, Miroslav Josić Višnjić, Beli Marković, Goran Petrović, Radoslav Petković…

Da završim: da li će vaša Nagrada jarko sijati i pomagati mi da lakše koračam svojim literarnim drumom, ili će njena svetlost biti prigušena i slaba, zavisi od vas Vranjanaca. I zato vam još više želim uspeh u predstojećem procesu mirenja. Budite dostojni potomci velikog čoveka, ili se barem trudite da to budete, kao što ću se ja truditi da budem dostojan primalac Nagrade s njegovim imenom.