Dođi da te čika poveze kući

Eko Taxi Vranje

Pre koji dan imali smo sastanak aktiva na tu temu, povodom događaja ispred Muzičke škole; tu je dogovoreno da se ne diže prašina, da to ne bude nešto bombasto, čega bi se mediji dočepali, pa da se roditelji uplaše i ne puštaju decu u školu



 

-Lepa devojčice, ti, ti, priđi ovamo do čikinih kola! Ćao, ja sam stari prijatelj tvog oca i majke, pa su me oni zamolili da dođem po tebe, da te iz škole odvezem kući. Ajde, uđi u kola, čika će malo da te provoza, a i kupiće ti nešto, pa će i neku paricu da ti da.

Ovako, otprilike, počinje “zabacivanje mamca” od strane manijaka-pedofila, ili trgovaca ljudskim mesom, koji čekaju završetak časova pokraj vranjskih osnovnih škola i love svoje žrtve, pa koja se uhvati, uhvati, i završi u nekakvoj kafančini u Preševu, Bujanovcu, ili Trnovcu, ili joj se izgubi svaki trag, pa roditelji i policija vazdan ne mogu da je pronađu. Ova pojava se poslednjih godinu-dve u Vranju intenzivira, ali to što se zna je samo vrh ledenog brega.

NIJE KOD NAS

Za sada, prijavljeno je šest slučajeva u prošloj i tekućoj godini, ali poznavaoci problematike tvrde da ova pojava postaje sve masovnija (vidi okvire). Najnoviji slučaj desio se pre dvadesetak dana u uličici iza Muzičke škole “Stevan Mokranjac”.

POLICIJSKA UPRAVA

BILO JE ŠEST PRIJAVA

-U toku 2010. i 2011. godine  Dežurnoj službi PU u Vranju prijavljeno je šest slučajeva pozivanja maloletnih učenica osnovnih škola u Vranju od strane nepoznatih lica da uđu u putnička motorna vozila koja koriste, ili presretanja maloletnih lica ženskog pola na ulici sa zahtevom da im daju novac. Tom prilikom nije došlo do ugrožavanja telesnog integriteta dece, jer nije dolazilo do pokušaja napada na decu, već se događaj završavao na pozivanju dece da uđu u vozila ili traženju novca, nakon čega su se deca udaljavala sa mesta događaja, kao i nepoznati izvršioci – kaže se u odgovoru Policijske uprave Vranje na pitanja Novina Vranjskih –
Vranjske: Ukoliko je prijava bilo, ko ih je podneo, koliko ih je bilo, i protiv koga?

-Da – kaže direktorica Dragana Ristić-Mladenović – devojčica je čekala roditelje u uličici, kada se pored nje parkirao automobil. Vozač je pozvao devojčicu, ubeđujući je da su ga njeni roditelji poslali po nju, ali je dete, srećom, bilo prisebno, i pobeglo nazad u školu. Odmah smo zvali roditelje i policiju, ali dete je u onoj panici zapamtilo samo ove podatke, koji su bili isuviše oskudni da bi se napasnik identifikovao i uhapsio.

Dragana Ristić-Mladenović je, međutim, izuzetak u odnosu na njene kolege iz drugih osnovnih škola u Vranju. Iako je, kaže, čula da je bilo još takvih pojava i ispred drugih škola, i ne samo ona, već celo Vranje zna, njihovi direktori listom tvrde da “toga kod njih nije bilo”. Karakterističan je primer OŠ “Svetozar Marković”, takozvana “peta” škola.

-Pre dve nedelje – kaže roditelj, čija je kćerkica bila svedok događaja – na velikom odmoru nepoznato lice je pokušalo da uvuče drugaricu moje kćerke u kola parkirana ispred škole. Na sreću, nije uspeo. Znam i za jedan slučaj iz prošle godine.

Direktor, pak, Žika Mladenović, odbija ove tvrdnje.

– Siguran sam da u donjem delu grada, gde je naša škola, takvih pojava nema i nije bilo. Znam za slučaj u Muzičkoj školi, i za još dva u školama u gornjem delu grada; kod nas, ponavljam, toga nije bilo. Ja sam, međutim, za svaki slučaj održao   sastanak sa kolektivom i roditeljima, i bezbednost đaka podignuta je na viši  nivo.

SRBIJA KAO MOLDAVIJA

Svi su “nešto” čuli, ali u tuđoj avliji. Zbog čega bi se, inače, sazivao aktiv direktora osnovnih škola pre nedelju dana?

-Čuo sam te informacije po gradu – kaže Goran Cvetković, direktor OŠ “Vule Antić”, kolokvijalno poznate kao “specijalna” – ali toga kod nas nije bilo, niti može biti, pošto smo malo specifični u odnosu na druge škole – naime, mi imamo svoj školski autobus, koji dovozi decu u školu i odvozi ih iz nje, do njihovih domova, tako da su ona bukvalno i fizički zaštićena od napasnika.

N.Ž., OTAC

TAMNE NAOČARI, MRŠAV

-Smatram da ni organi gonjenja, ni školski organi, a ni roditelji ne reaguju adekvatno na ovakve alarmantne pojave – kaže N.Ž. otac devojčice koja je samo zahvaljujući svojoj prisebnosti izbegla da postane žrtva u slučaju pokušaja otmice kod Muzičke škole.
-Kćerkica je dala njegov opis – nastavlja otac – tamne naočari, mršav, bordo mercedes, gnjilanska registracija. Mislim da je to bilo dovoljno da ga do sada pronađu; koliko je takvih? Ali eto, nisu. I ja kao roditelj, i škola, preduzeli smo sve nama dostupne mere, prijavljeno je nadležnima, održan je školski odbor, gde je bio i izvesni čelnik SPS, koji je obećao da će biti bolje osvetljenje, obezbeđenje…
-Sve je to u redu, ali nije u redu ako ćutimo, ako zataškavamo, po sistemu – ćuti,  ćuti, srećom nije moje dete. Ove stvari se ne dešavaju drugima, ako se jednome desi, desilo se svima nama. U protivnom, ako nema solidarnosti, javne brige, kuda to ide ovo društvo?

Pa koje su te dve škole u “gornjem delu grada”, gde su se ovi ekscesi desili? Ispada da nije nijedna.

-Ne, ne, nije bilo kod nas – kaže Goran Bandović, direktor OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” – mada smo povodom tog problema imali aktiv direktora. Zaključeno ja da se to ne širi po javnosti, da ne dođe do medija, kako se ne bi širila panika među roditeljima.

-Još samo bi nam to falilo – kaže direktorica OŠ “Dositej Obradović”, Slađana Mihajlović – posle poznatog slučaja naše učenice iz sedmog razreda, koja je ostala u drugom stanju. Posle detaljne istrage, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, ispostavilo se da je uzrok u porodici. Inače, ne, kod nas nije bilo tih slučajeva “namamljivanja” devojčica.

Nije bilo ni u OŠ “Vuk Karadžić”, kaže direktor Dušan Stevanović.

-Negde je bilo, pa je zbog toga održan i aktiv direktora, ali ja sam bio službeno odsutan. Kod nas, međutim tih pojava nije bilo.

Aktiv direktora je, ipak, održan, upravo na temu povodom koje direktori tvrde da je, školskim rečnikom, “promašena”.

-Tačno je – kaže Zdravko Veličković, direktor OŠ “Branko Radičević”, inače predsednik aktiva direktora vranjskih osnovnih škola – da smo pre koji dan imali sastanak aktiva na tu temu, povodom događaja ispred Muzičke škole. Tu je dogovoreno da se ne diže prašina, da to ne bude nešto bombasto, čega bi se mediji dočepali, pa da se roditelji uplaše i ne puštaju decu u školu. Dogovoreno je da se više radi na edukaciji roditelja i dece, da deca izbegavaju nepoznate ljude i njihove primamljive pozive, a da se o eventualnim slučajevima odmah obaveste nestavnici i roditelji, koji će preduzeti dalje mere.

To škola; kako, pak, roditelji reaguju? Kao ilustracija, neka posluži slučaj izvesnog našeg sugrađanina, koji je slučajno dobio saznanja da se kćerkica njegovog bliskog prijatelja, učenica osnovne škole, nekoliko puta našla u raljama podvodača, i kojoj je plaćeno da ćuti za to.

-Dugo sam se lomio – kaže ovaj izvor – ali je prevagnula prijateljska i moralna obaveza da mu to kažem, kako bi mogao da reaguje dok još nije kasno. Pažljivo, biranim rečima, saopštio sam mu svoja saznanja. Odmah me najurio iz kuće, sada ne govori sa mnom, a šta je sa detetom, bog zna.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar