CRVENOKOSA

Eko Taxi Vranje

Sreda je, 13 sati i 40 minuta.Otvaram metalna vrata iznad kojih piše Nacionalna služba za zapošljavanje i ulazim. Penjem se montažnim stepenicama do dugačkog, gotovo praznog hodnika. U hodniku je mlad muškarac, stoji ispred kancelarije broj devet, vidi se čeka nekoga. Dobro je, mislim, nisam zakasnila, rekli su mi ujutru da mogu da se javim evidenciji do dva popodne. Stižem do kancelarije broj 15, vrata širom otvorena. Unutra sede tri osobe. Crvenokosa i plavokosa razmenjuju nekoliko rečenica, pa crvenokosa otkucava nekoliko karaktera na računaru. I tako već 10 minuta. Devojka sa dugom kosom skupljenom u kiku sedi preko puta njih i čeka. Ja sedim na klupi ispred kancelarije i strpljivo već 10 minuta čekam da se završi razgovor unutra. Devojka sa kikom izlazi da donese zeleni karton pa koristim priliku da uđem i da, pošto se prvi put javljam službi, pitam da li treba da čekam ispre ove kancelarije ili neke druge.

– Dobar dan – kažem



– Ja radim, ne vidiš li, izađi napolje – odgovara mi crvenokosa.

– Ja samo da pitam da li da čekam ovde ili ne, prvi put se javljam – ne odustajem.

– Šta si po struci – pita crvenokosa.

– Ekonomski tehničar – odgovaram.

– Ovde treba, sačekaj ispred- odgovora mi.

Vraćam se na klupu ispred kancelarije, vrata i dalje ostaju širom otvorena. Čekam sve do 14:07 minuta. Devojka sa kikom izlazi. Vrata se zatvaraju. Kucam, pokušavam da otvorim vrata ali ne uspevam. Odlazim kod šefice posredovanja. Kažem joj da ne želim više da čekam, a ona mi odgovara da ću biti izbrisana sa evidencije. Zakazujem telefonom razgovor kod direktora za sutra prepodne. Direktor me sutradan saslušao, bio je zatečen. Pozvao je i crvenokosu i šeficu. Crvenokosa se i ne seća da sam bila kod nje prethodnog dana, a šefica prevrće moje reči i ocenjuje moje ponašanje kao drsko i bezobrazno. Nakon toga usledio je i sastanak sa mojim savetodavcem kojeg sam upoznala tek tog dana, jer na dan individualnog razgovora nije bila na poslu.



  • Ostavi komentar