Građevina starija od 2.000 godina

,

Iako je za deset godina istraženo svega šest procenata lokaliteta, otvoren je širok prostor za pretpostavke o mogućem izgledu znatno veće arhitektonske celine

U trećem, poslednjem delu nastavka o lokalitetu Kale, kod sela Krševica u blizini Bujanovca, predstavljamo vam dokle se, posle deset godina istraživanja i uloženih više od trideset miliona dinara, stiglo. Petar Popović sa Arheološkog instituta u Beogradu kaže da se može reći da su u istraživanja u Krševici uložena znatna sredstva, što se može opravdati rezultatima istraživanja jednog značajnog, dobro organizovanog i izuzetno složenog naselja, ali i da je do sada ispitano samo oko šest procenata nalazišta i da se pojedini delove lokaliteta zajedno se građevinama, koje su na njima pronađene, značajne arhitektonske celine koje su predmet posebnih analiza.

MAKEDONSKI MAJSTORI

Arheolozi kažu da, što se samog rada na podgrađu tiče, treba naglasiti da se objekti nalaze na dubini od preko četiri metra i da je, zbog jakih podzemnih izvora, u normalnim uslovima lokalitet stalno pod vodom. Tako iskopavanja ovde već godinama podrazumevaju neprekidan rad pumpi, što svakako komplikuje i poskupljuje istraživanja. Zato ostaje otvoreno pitanje da li će u dogledno vreme moći da se završe ova istraživanja, a potom i da se zaštite i da se javnosti predstavi “hidrotehnički kompleks” ili će zbog nedostatka sredstava oni biti prinuđeni da ga prepuste sudbini.

Najnovija iskopavanja u podnožju lokaliteta prevazišla su sva očekivanja i navela da se rezultate sada posmatraju u drugom svetlu. Tako u tipično arheološkom ambijentu, među ruševinama davno napuštenog naselja, i svakom laiku pada u oči potpuno očuvana građevina sa svodom koja zubu vremena odoleva više od 2.000 godina. Sve to otvara širok prostor za pretpostavke o mogućem izgledu znatno veće arhitektonske celine koja je do sada istražena samo jednim delom. Ova nova dimenzija organizacije naselja sa objektima koji se pružaju duž reke omogućila su da se sasvim argumentovano govori o značaju, veličini i kvalitetu građevinskih radova ovih urbanih struktura zasnovanih na iskustvima grčkih ili makedonskih majstora. Zato se tek sada vidi koliko se lokalitet Kale pokazao daleko složeniji nego što je to ranije izgledalo. O strukturi stanovništva i populaciji koja je naseljavala okolni prostor još uvek nema jasnih odgovora, što se posebno odnosi na pitanja o njihovoj etničkoj i kulturnoj pripadnosti.

HELENSKA PERIFERIJA

Otkriveni materijal, uz neke specifičnosti, uglavnom odgovara standardnim oblicima zastupljenim na perfiferiji helenskog sveta, a o lokalnim prilikama znamo veoma malo iako, posle toliko godina, postaje sve jasnije da raspolažemo samo segmentima iz kojih je nemoguće sagledati daleko veću celinu koju lokalitet predstavlja. Zato bi ovde, kako poručuje profesor Popović, trebalo planirati višegodišnja istraživanja, jer su do sad otvorena mnogobrojna pitanja, a sem osnovnih hronoloških podataka dobijeno je relativno malo odgovora.

Pri odlučivanju o budućem radu ne bi trebalo zaboraviti izuzetno zanimljiv geografsko-turistički položaj lokaliteta. Kale se nalazi između magistralnog puta koji moravsko-vardarskom dolinom povezuje srednju Evropu sa Grčkom i puta koji se od nje odvaja i vodi pored manastira Prohor Pčinjski prema Makedoniji. U skladu sa projektima vezanim za infrastrukturu ovog dela opštine Bujanovac, Kale u Krševici predstavlja značajan punkt kao kulturni spomenik i turistička destinacija.