Bilo je trenutaka kad sam zažalila što se nisam odlučila za neke finansijski isplatljivije poslove, ali to brzo prođe jer znam da bih tada izgubila sebe. Raduje me svaki moj dizajn koji uspem da realizujem
Mirjana Trajković je od ranog detinjstva bila zainteresovana za crtanje. Njeni roditelji su prepoznali ta interesovanja i usmerili je u Likovnu radionicu, a nakon završene vranjske gimnazije upisala je Višu tekstilnu školu, smer dizajn tekstila i odeće, u Beogradu, a potom i Fakultet primenjene umetnosti, isti smer. Diplomski rad na faklutetu uveo je u svet industrije i otvorio vrata ka biznisu. Mirjana dizajnira linije dekorativnih tkanina, uređuje nove kolekcije dekora i radi kataloge u „Simpu“, u Beogradu, a želja joj je da jednoga dana ima privatni biznis vezan za dizajn, štampu na tekstilu i ručnu izradu tepiha.
BORBA NEPRESTANA
Zašto ste otišli iz Vranja?
– Šansu za realizaciju svojih ambicija i ostvarenje svog kreativnog potencijala prepoznala sam u Beogradu, gradu velikih mogućnosti, naročito za mlade iljudi sličnih profila kao što sam ja. Bliski susreti sa dizajnerima, umetnicima, konstantnim izložbama, dostupnost opipljivih informacija istog trenutka, sticanje dragocenih poznastava i otvorenost za sva saznanja, Otkobarski salon… neki su od razloga moje borbe za ostanak u Beogradu.
Da li ste već odredili neke smernice kojima ćete se kreteti?
– Sebe u ovom trenutku posmatram kao nekoga ko je na samom na startu, kome tek predstoji životna trka i dokazivanje u struci. Ovog časa uzimam zalet, nakon kondicionih treninga, padova i uspona i spremam sebe za profesionalnu trku. Najpre želim da postavim svoj temelj, da ga strpljivo i vredno gradim. Kada se postave takvi temelji sve ostalo je lako nadograditi. Smernice su iscrtane, izdizajnirane, nadam se da će se oslušnuti moj rad, sadašnji i budući, i da će biti prostora za moju nadogradnju, učenje i napredovanje.
KAKO DOSKOČITI KINEZIMA
Naši stručnjaci u oblasti dizajna odeće, tekstila, industrijskog i grafičkog dizajna, se potvrđuje svake godine i sve ih je više. Na umetničkim kolonijama, izložbama, na manifestacijama poput Mixer expo, gde postoji mogućnost prezentovanja inventivnih kreativnih rešenja i gotovih proizvoda u oblasti dizajna, može da se vidi mnogo takvih ljudi. Tekstilna industrija kod nas trenutno stagnira, a tržište je preplavljeno jeftinom radnom snagom, tekstilom niskog kvaliteta, a svaki drugi čovek u svom ormaru ima bar jednu kolekciju „Kineza“. Dokle god se tako budemo ophodili prema tekstilnoj industriji nećemo izaći iz tunela. Žalosno u vezi sa tom pričom jeste to, što školovani dizajneri tekstila jednostavno nemaju prostora za rad, niti mesta, jer je pristupačnije da se uveze sa drugog kontinenta jeftiniji ali lošiji tekstil, nego da se bolji, kvalitetniji uradi na našem tržištu, u našoj zemlji, uz zaposlenje dizajnera. Iskreno verujem da će se situacija promeniti i da će puno mladih dizajnera ugledati svoj rad u prodajnim objektima i masovnoj ili unikatnoj proizvodnji.
Vidite li sebe u svetu dizajna tekstila kao nekoga koga će uvek iznova pokušavati da napreduje ili ćete se posvetiti finansijski isplatiljivijim poslovima?
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.