Nije problem u kapi

„Seme“ koje je krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka, u Vranju sejala jedna sjajna političko-privredna garnitura, koju je godinama predvodio Dragoljub Mitić Mitke, dovela je krajem osamdesetih godina vranjsku privredu među pet najboljih u Srbiji po svim parametrima (i platama, naravno). Oni koji bolje pamte – neka se prisete; ko ima dokumentaciju – neka proveri: krajem osamdesetih godina prošlog veka, u vreme pune privredne ekspanzije, Vranje je imalo više od 34.000 zaposlenih! U opštini je živelo 85.000, a u gradu 51.000 stanovnika.

Mitke se onda zaputio u Beograd: Živorad Žika Kovačević, tadašnji predsednik Republičkog izvršnog veća (RIV), odnosno srpske vlade, uzeo je Mitketa za potpredsednika RIV. To je onaj isti Kovačević koga je Slobodan Milošević, sa mesta ambasadora u Vašingtonu, deprortovao u Beograd, a danas je predsednik moćnog Evropskog pokreta u Srbiji. Nekako u isto vreme, početkom devedesetih, počinje opšti politički, privredni i društveni sunovrat Srbije. Vranje je, iz godine u godnu, sve više posustajalo, gubilo korak. Svake godine do danas, na privrednoj karti Srbije smo padali i propadali, svake godine smo bili po neku stepenicu niže. Gde smo danas? Po proceni statističara, opština Vranje ima oko 90, grad 60, a zaposlenih je manje od 20 hiljada. Naše prosečne zarade su na dnu lestvice među 145 opština u Srbiji Politikanti, posebno oni  sa pedigreom „peti oktobar“, na sve ovo imaju refren: raspad Jugoslavije, rat, tranzicija, svetska ekonomska kriza…! Taj refren oni više vole od krsne slave. Taj refren njima je lek za svaku dijagnozu. Oni jako dobro znaju da su sve te nevolje preko glave proturili svi drugi u Srbiji. Ali, kako oni sebe ne doživljavaju kao servis građana, već kao bogom dane, kada god mogu i gde god im padne na pamet, oni građanima, ovim refrenom, pljunu u lice. Dakle, nije problem u kapi. Problem je u onome pod kapom. To jako dobro znaju i oni prošli, ali i ovi sadašnji.