Moj Milane…

,

Umesto ranije milostinje zvane „vojnička plata“, sa kojom jedva da se imalo za paklo cigareta, a mlako pivo sa napolitankama u kantini bilo čisti luksuz, danas je država rešila da odreši kesu, dajući tako terminu „profesionalna vojska“ puni smisao. Budući regruti mesečno će pečaliti 15.000 dinara, sasvim dovoljno da pravo na dobrovoljno služenje odmah iskoristi trideset četvoro naših sugrađana

Zvuci vranjskog čočeka parali su hodnike Gradske uprave, zgrade koju još uvek kolokvijalno zovemo opštinom, dolazeći iz velike sale Skupštine grada. Folkloristi, devojke i momci u narodnim nošnjama, paradiraju ispred grupe mladih ljudi udobno zavaljenih u fotelje. Pojedini dižu ruke, pali bi u sevdah, vidi se, ama im se nešto ne da. Nikola Jovanović, Danijela Mihajlović, Vladimir Apostolovski… samo su neki od naših sugrađana koji sačinjavaju prvu generaciju regruta na dobrovoljnom služenju vojnog roka u Vojsci Srbije. Njima u čast upriličena je ova svečanost u petak, 25. Februara

SVEČANO I OPUŠTENO

Svečanu, opuštenu atmosferu protkanu pričom i smehom povremeno remeti ulazak neke od zvanica.

– Ajde da nas slikaš za fejsbuk. – dobacuje nam neko, čini se tek da se dokaže u društvu.

Slična scena, koja neminovno budi nostalgiju kod onih koji pamte neka druga vremena, ranijih godina mogla se videti bar nekoliko puta godišnje. Naročito u ono vreme koje pamtimo kao Titovo, kada je služiti JNA, „četvrtu vojnu silu u Evropi“, kako se verovalo, bila pre svega čast, a tek onda obaveza. Onda su došle devedesete, koje su promenile mnogo toga pa i odnos prema vojsci – kada, sećamo se, „Srbija nije bila u ratu“ iako su svakodnevno iz slavonskih bespuća i bosanskih gudura stizali kontigenti limenih sanduka – a „vojni obveznici“ sa promenljivim uspehom izmicali vojnim poterama. Usledile su promene u zemlji a vojni rok skraćivan kao komad garderobe, najpre na devet, pa na šest meseci, da bi

OBUKA

Za ove regrute faza osnovne obuke, koja će se vršiti u regrutnim centrima u Somboru, Leskovcu i Ćupriji, trajaće mesec dana, odnosno 30 radnih dana ili 180 časova. Nakon isteka ovog roka, regruti će biti upćeni na svoje zadatke u gradovima u zavisnosti od svog „vesa“ (VS, rod u vojsci, p.a. ) . Od ove godine po prvi put regruti potpisuju ugovor o pravima i obavezama u toku dobrovoljnog služenja vojnog roka, što je još jedna novina Uredbe o dobrovoljnom služenju vojnog roka.

Skupština Srbije 15. decembra 2010. usvojila odluku o obustavi obaveznog služenja vojnog roka, uz mogućnost da oni koji to budu želeli mogu na dobrovoljno služenje. Ali, to nije jedina novina. Umesto ranije milostinje zvane „vojnička plata“, sa kojom jedva da se imalo za paklo cigareta, a mlako pivo sa napolitankama u kantini bilo čisti luksuz, danas je država rešila da odreši kesu, dajući tako terminu „profesionalna vojska“ puni smisao. Budući regruti mesečno će pečaliti 15.000 dinara, sasvim dovoljno da pravo na dobrovoljno služenje odmah iskoristi trideset četvoro naših sugrađana  koji će tri naredna meseca vežbati strojevi korak i ostale vojne veštine.

Ivan Nedeljković (27) kaže da je nakon stečene fakultetske diplome, koja je inače osnovni uslov za školu rezervnih oficira (ŠRO) odlučio da konkuriše kako bi došao do uniforme. Njega, osim osnovne obuke koju prolaze svi regruti, očekuje i specijalistička obuka koja se odvija po rodovima. Obuka za ŠRO izvodi se na Vojnoj i Vojnomedicinskoj akademiji za oficire Vojske Srbije.

GRADONAČELNIK

DUH I TRADICIJA

Mnogi su izgleda zaboravili da je naš gradonačelnik zapravo diplomirani stručnjak za ONO i DSZ, najvažniju „ništa nas ne sme iznenaditi“ doktrinu u sistemu odbrane JNA od „kako domaćih tako i stranih neprijatelja“. Stojčić se, u civilki“, kratkim ali biranim rečima začinjenim patetikom, obratio regrutima, ne skrivajući ponos:
– Ovo je dokaz da Vranje ima svetlu tradiciju i da gaji duh patriotizma. Vi ste dokaz da upravo negujete sve te veoma značajne elemente naše lokalne zajednice- bodrio je gradonačelnik buduće vojnike.

– Vojna uniforma je oduvek bila moj san – priznaje Ivan.

Za razliku od ranijih godina, sada i žene mogu u vojsku. Tanja Arsić, vitka devojka smeđe kose, sa urednim „ konjskim repom“ , ne krije svoju ljubav prema Vojsci.

– Meni je čast i zadovoljstvo što mogu da pristupim Vojsci Srbije, posebno mi je draga što i devojke mogu da obuku uniformu – kaže Tanja.

U prvim redovima primetna su starija lica. Tu se smeštaju Božidar Ilić, predsednik Saveza Udruženja boraca Narodno oslobodilačkog rata (SUBNOR) Grada Vranja, i predsednik Okružnog odbora, Branko Nikolić. Odmah do njih je načelnik Pčinjskog okruga, Budimir Mihajlović.