Krvna osveta ili poremećeni um

Eko Taxi Vranje

Pod sumnjom da je počinio ubistvo policija uhapsila Refika Zairija (24),
komšiju pokojnog dečaka, kome je određen pritvor do 30 dana



 

U četvrtak, 24, februara, mediji su iz Miratovca, sela na samoj granici sa Makedonijom sa 450 domaćinstava i oko 2.800 stanovnika, preneli vest koja je šokirala javnost: „U četvrtak, između 11,50 i 17,35 časova, od strane NN lica, izvršeno je teško krivično delo ubistvo nad maloletnim N. I. (2006) iz sela Miratovac, opština Preševo“, saopštila je sudija Miroslava Ristić, portparolka Višeg suda u Vranju. Ona je dodala da je to rezultat uviđaja koji je na mestu zločina izvršila Nada Čović, istražni sudija Višeg suda u Vranju sa zamenikom tužioca i pripadnicima Policijske stanice u Preševu.

Posle traganja koje je trajalo nekoliko časova, leš maloletnog dečaka pronašao je njegov stric u jednoj napuštenoj zgradi, stotinak metara udaljenoj od kuće u kojoj je dečak živeo sa roditeljima i braćom. Prizor je bio stravičan – ubica je detetu od pet godina, surovo prerezao vrat.

KRVNA OSVETA

… je surov običaj nastao u starim oblicima društvenog uredjenja (pleme, bratstvo). U slučaju teške uvrede, namernog ranjavanja ili ubistva pripadnika jednog plemana ili bratstva, svi članovi, a naročito uža porodica, bili su dužni da se osvete izvršiocu ili pripadniku njegovog plemena ili bratstva po principu: glava za glavu, krv za krv. U Srednjem veku bila je uobičajena u celoj Evropi, a doskora se zadržala na Korzici, Siciliji, u Albaniji, Kosovu i Crnoj Gori. Postoje mesta i trenuci kada se osveta ne sme izvršiti po utvrdjenim običajima, ali se medjusobno ubijanje često nastavlja i decenijama, mada se moglo sklopiti i primirje na duži period. Da bi se prekinula, praktikovao se tzv. umir: prema utvrdjenoj proceduri i dogovoru porodici ubijenog predavala se odšteta u novcu ili natui. (Enciklopedija „Prosveta“, knjiga II, strana 331/332)

– Način ubistva, s obzirom da je dečaku prerezan vrat, ukazuje na krvnu osvetu, koju čak ni istražni organi ni isključuju, – rekao je istoga dana jedan zvaničnik.

ČESTE SVADjE

Dan posle ubistva, 25. februara, pored kuće porodice Ibraimi u Miratovcu, njihove komšije su pričale novinarima da bi ubica mogao da bude dečakov dođak iz porodice Zairi. Njihove kuće deli samo jedan visoki zid, a ovaj podatak je policiji bio značajan putokaz u kom pravcu treba da ide istraga.

– Ko zna, možda je u pitanju i krvna osveta. Mi u selu znamo da su njihove porodice uvek imale neke probleme i da su se često svadjale. Iz toga su se mogli naslutiti neki problemi, – kazao je meštanin D.S.

Roditelji deteta, u šoku koji ih je zadesio, najpre su tvrdili da je uzrok tragedije crna magija, a neki meštani u selu da je reč o ritualnom ubistvu.

Komšija Enver J. je svojom pričom sugerišsao policiji na šta i na koga da fokusira istragu.

– Samo je poremećena osoba mogla ovako nešto da uradi, da ovako unakazi telo deteta od pet godina. Možda su to uradili satanisti, ali pre mislim da je reč o osveti, – poručio je Enver J.

Istoga dana, kada je prvi put neko izgovorio reč „osveta“, policija je kratko saopštila da je privela jednog 24-godišnjeg mladića iz sela Miratovac koji je osumnjičen za ovo svirepo ubistvo. Saznalo se da je u pitanju Refik Zairi, rodjak nastradalog dečaka, koji je nakon saslušnja smešten u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u Vranju. Zairi se u pritvoru, kažu nadeležni, pred istražnim sudiom branio ćutanjem. Bilo kako bilo, meštani Miratovca su odahnuli i prisetili se da je ovom gnusnom zločinu, „predhodila žustra porodična svađa“.

ZLOČIN I KAZNA

Profesor u penziji Momčilo Zlatanović, odličan poznavalac prilika i običaja juga Srbije, ne seća se skorašnjeg slučaja krvne osvete u ovom kraju.
– Jedan slučaj mi je ostao u sećanju dok sam bio djak. U Okružnom sudu i Vranju završeno je sudjenje u slučaju krvne osvete. Ubicu, koji je dobio nekakvu veliku zatvorsku kaznu, izvode iz sudnice, a on skače i sav srećan viče na sav glas. Zašto? Pa raduje se zbog osvete, jer kazna za njega nije bila bitna. Bitno je to da se on osvetio, – priča profesor Zlatanović.
Ikusni vranjski advokat Slobodan Pavlović takodje se ne seća skorašnjeg slučaja krvne osvete na jugu Srbije.
– Krvna osveta se tretira kao teško ubistvo i kažnjavala se smrtnom kaznom. Zanimljivo je, međutim, da takve presude nisu uticale da se taj surovi običaj iskoreni. Sada je po našem zakonu za to krivično delo zaprećena kazna od 40 godina zatvora – kzao je Pavlović nivinarima.

– Refik se stalno svadjao sa porodicom nesrećnog deteta. Ne znam koji su razlozi po sredi. Tako je bilo u utorak, dan pre ubistva. Svađali su se pored ograde koja deli njihova dvorišta. Refik je često umeo da nervozno šeta po selu, čime je skretao našu pažnju. Svojim ponašanjem, postupcima, kontaktima sa ljudima, mi smo vremenom shvatili da on ima nekih psihičkih problema. Zbog toga smo svi izbegavali susrete i razgovore sa njim. Ipak, niko nije mogao da pretpostavi da će se ovako nešto dogoditi – priča jedan od meštana.

TELO ISPOD NAJLONA

Drugi meštanin, koji takodje nije želeo da se predstavi, rekao je da je Refik svoje rodjake i najbliže komšije nazivao najpogrdnijim imenima, da ih je vredjao, maltretirao, bacao im u dvorište delove zaklanih životinja i povrh svega pretio „da će im se osvetiti“.

Svi dokazi prikupljeni tokom istrage, govore da je Refik dečaka ubio na svirep način. On ga je najpre na prevaru odveo u pomoćnu prostoriju gde ga je mučio, a zatim mu je prerezao vrat. Leš je pokrio nekim starim najlonom, a onda mirno napustio mesto zločina. Unakaženo telo deteta, posle višečasovnog traganja svih članova porodice, pronašao je njegov stric. Posle privodjenja ubice, obezbedjeni su i drugi dokazi. Žandarmerija je najpre u kući ubice našla nož, koji je bio opran, ali su  na njemu pronađeni tragovi krvi koji su ukazivali da je njime zaklan dečak.

Kada istražnom sudiji Nadi Čović, koja vodi ovaj slučaj, bude  predat i obdukcioni nalazi , ona će odrediti dalji tok postupka. U međuvremenu Refiku Zairiju, određen je pritvor do 30 dana.



  • Ostavi komentar