Konkursi nisu za odabrane

Eko Taxi Vranje

, ,

Prvi način za dobijanje posla predviđen je za najširi sloj stanovništva,
drugi za one koji zaista hoće i moraju da rade, a treći za probranu „elitu“



 

E, da se Vranje zaista nalazi na 44. mestu od 145 srpskih lokalnih  zajednica, gde bi nam bio kraj, vajkao se zamenik gradonačelnika Igor Andonov. Ali, nije tako. Ovakvo rangiranje, koje je jednog od čelnika koalicije i zamenika gradonačelnika bacilo u setno raspoloženje, došlo je direktno iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MER), a u odgovoru na pitanje koje je Andonov lično uputio – šta je to u Vranju bolje pa ovde Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ) pomaže poslodavce sa 100.000 dinara, a u drugim gradovima, recimo u Nišu, sa četiri puta većom sumom po upošljenom radniku? Ili, koji su to kriterijumi po kojima je odlučeno da se investorima u Vranju  nudi 2.000 evra po zaposlenom, a recimo u Zaječaru pet puta veća suma? Bez obzira na odgovore (vidi okvir), u ovom času sigurno je da je i za lokalnu vlast, ali i za svakog Vranjanca posebno, pitanje zapošljavanja, koje dolazi kao posledica pokretanja privrede, ustvari biti ili ne biti, ključno, najvažnije i najhitnije. Pitanje kako se u ovom času zaposliti ima tri moguća odgovora . Prvi način predviđen je za najširi sloj stanovništva, drugi za one koji zaista hoće i moraju da rade, a treći za probranu „elitu“, crvotočine koja sada već uraganskim tempom razara ono malo zdravog tkiva srpskog društva. Postoji, međutim, još jedan način za dobijanje posla, o kome se ovde samo šapuće, a to je da se „tamo gde treba“ finasijski podmaže. Upućeni tvrde da je ova pojava ne tako davno uzela maha, mada ni sada niko ne može da se zakune da je nema

JUMKO, DEVIĆ, SANČ…

U Vranju su trenutno, prema evidenciji NSZ, registrovane 8.143 osobe bez posla, a strahuje se da bi njihov broj mogao biti i veći, kada na taj spisak stignu radnici „Zavarivača“, ali priča se i svi radnici „Simpa“ stariji od 55 godina. Ova brojka manje-više tako izgeda već više godina, a gradski ministar za privredu i preduzetništvo Perica Janković tvrdi da bi bilo mnogo gore da vlast, koja u ovom mandatu traje već 2,5 godine, nije ponovo uposlia oko 2.000 radnika „Jumka“, 420 ljudi se tamo vratilo iz „Zambera“, 150 je zaposlio „Dević“, još više „Sanč“ i drugi manji pogoni…

PERICA JANKOVIĆ

GRAD I REPUBLIKA NA ISTOM ZADATKU

Vranjska lokalna vlast pokrenula je, u saradnji sa Vladom Srbije, najmanje tri nova programa zapošljavanja, ali je i samostalno radila na tom planu. Ulaganjem oko 60 miliona dinara, (49,5 odsto republika, 50,5 odsto Vranje) biće pokrenuto nekoliko zanimljivih progama, u saradnij sa NSZ. Član GV Perica Janković navodi da je reč najpre o programu SAMOZAPOŠLjAVANjA, za koji će biti odvojeno oko 18,8 miliona dinara, za oko 200 novih radnih mesta.
– Za nove privredne subjekte (otvaranje radnji, prodavnica i slično) opredelili smo po 160.000 dinara po subjektu, i taj novac ćemo i mi, pored NSZ-a, kontrolisati do ispunjenja obaveze – objašnjava Janković.

– Prvi cilj je bio da se ne gube postojeća radna mesta, i u tome se uspelo. Nemamo povećanje broja nezaposlenih, i to je dobra vest – kaže Janković.

No, to svakako nije dovoljno, pa se nešto moralo i preduzeti. Ima mišljenja, kao što je na primer ono načelnika okruga Budimira Mihajlovića, da u 2011. godini realno može biti zaposleno čak 1.500 ljudi u Vranju. On je ocenio da više nema alternative, te da je „kota 1.500“ dogovorena kao zadatak na sastanku kome su prisustvovali narodni poslanici iz ovog kraja, stručnjaci za zapošljavanje i čelnici grada. Dok se čeka da neki od ovih planova krene sa realizacijom, neko nešto mora i da radi. Perica Janković kaže da je to „nešto“ formiranje gradskog Saveta za zapošljavanje, sastavljenog od lokalnih stručnjaka, koji je uspeo da odgovori na Upitnik Vlade Srbije i otuda za novo zapošljavanje dobije 28 miliona dinara, a da se prilikom izrade budžeta od gradonačelnika Stojčića iskamči još 29,3 miliona lokalnih para, i da se sa tim krene u novo zapošljavanje (vidi okvir). Janković očekuje da bi na taj način do trajnog ili bar privremenog posla moglo u ovoj godini da dođe čak oko 1.000 ljudi.

– Program Vlade za zapošljavanje traje šest godina, a prvi put se dešava da je Vranje za to odvojilo ovolika sredstva. Mi državi odavde uplatimo 500 miliona dinara godišnje, i to pre svega kroz plate koje se zarađuju kod privatnika, a oni nam vraćaju samo mrvice. Ali, bolje i to nego ništa – kaže Janković.  

Sa svoje strane, u NSZ-u kažu da imaju veliki broj programa za zapošljavanje, i da su prošle godine zaposlili najmanje 1.000 ljudi. Stojan Djorđević iz ove službe kaže da  svaki program funkcioniše na isti način – posle javnog poziva zainteresovani se javljaju, dobijaju spisak potrebne dokumentacije, potom se pravi rang lista izabranih, njima se u roku od 30 dana prenose sredstva, a oni imaju obavezu da dve godine drže ponuđene radnike.

– U slučaju nepoštovanja ugovora radi se povraćaj novca, ali uvećan za kamatnu stopu NBS-a – kaže Djorđević.

Prema njegovim rečima, u prošloj godini u Vranju je preko NSZ-a otvorena 71 nova radnja ili preduzeće, 18 ljudi našlo je posao preko projekta španske vlade, oko 400 radnika dobilo je direktno posao preko subvencija, bilo je tu i oko 300 pripravnika i 352 lica koja su platu primala šest meseci preko javnih radova… Sve u svemu, u Pčinjskom okrugu preko ove službe posao je u 2010. godini dobilo oko 1.000 ljudi, od toga manje od polovine na neodređeno. I sama ova cifra dovoljno govori o realnosti „kote 1.500“ koju su sebi postavili čelnici grada kroz usta Budimira Mihajlovića.

E sad, u slučaju kada je zabranjeno zapošljavanje u državnim službama, do daljeg, kako se zaobilazi zakon?

Prijem Gradimira Jovanovića u Fond PIO te sinova Stojana Dimčića i Krste Janjića u „Vodovod“ otvorio je pitanje zapošljavanja bez konkursa. Samo tako, ujutru na poslu zateknete novo lice. Upravo da bi se takvo ponašanje sprečilo, ustanovljena je institucija konkursa. Prema rečima Dragana Mihajlovića, pravnika u NSZ, svaki posao koji se zasniva na neodređeno vreme zahteva javni oglas, ili konkurs. Bez toga, nema legalnog  zapošljavanja.

– Sa druge strane, za zapošljavanje na određeno vreme nije neophodan konkurs, i poslodavci to koriste. Takođe, konkursa ne mora biti ni ako se radniku interno menja posao, sa jednog na drugo mesto u istoj firmi, što se takođe često koristi – kaže Mihajlović.

U HODNICIMA NSZ

Dolazimo forme radi

Hodnici vranjske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) svakodnevno su prepuni ljudima koji nestrpljivo čekaju da završe obavezno „javljanje“ i požure kući ili eventualno na posao koji najverovatnije rade „na crno“, bez poreza, doprinosa i osiguranja. Većini se ne dopada obaveza da dolaze na svaka tri meseca „na javljanje“, jer od toga, kažu, nema nikakve koristi.

– Ukoliko se ne javljamo izbacuju nas sa evidencije. Ali, to nije problem, jer se do posla teško dolazi, već je nevolja neoverena zdravstvena knjižica – kaže jedan sagovornik.

Slavica Stevanović iz Vranja je 27 godina radila u Jedinstvu, da bi pre pet godina postala tehnološki višak. Sa jednim bubregom i, kako kaže, mnogo drugih bolesti koje su je sustigle nakon operacije, i saznanjem da je tehnološki višak u firmi kojoj je služila godinama, ona ne vidi izlaza iz trenutne situacije.

-Šta da vam kažem, privatnici ne razumeju kad je čovek bolestan. Dok si zdrav radiš, kad si bolestan nikom ništa. Pre pet godina sam imala operaciju levog bubrega u Beogradu i kada sam došla kući tačno me je šlog strefiokad sam videla da sam postala tehnološki višak. Kad mi je bilo najteže ostala sam bez posla. Ni moj suprug, bivši radnik Zavarivača, ni ćerka nigde ne rade. Ja dolazim koliko da se prijavim, da radim ne mogu. Nemam para ni lekove da kupim. Dva puta sam izlazila na invalidsku komisiju i oni mi kažu da sam zdrava i da mogu da radim – ogorčeno ističe Slavica.
                                                                                                                        Sanja Veličković

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar