Da se naježiš

, ,

Još smo si majmuni. Gledaj, bre,  kako nas šamaraju, pobiše nas laktovima,
pravo u glavu. Će nas zašuntave, skroz

Nedelja popodne. Zubato sunce idealno za prijateljsku utakmicu ragbi 13, klubova Soko iz Vranja i Crvene Zvezde iz Beograda. Stadion gradski, blatnjav, izrovan nakon utakmice prethodnog dana između fudbalera prvoligaša Dinama i zonaša Ropotova. Za ragbiste, takav teren je pogodan za igru jer nakon njihove utakmice učini vam se kao rovokopač da je prošao.

OČE NAŠ

Utakmica je zakazana za tri popodne. Beograđani su došli na vreme i tačno u dva počeli da se zagrevaju.

– Dobro je, toplo je, zagrevanje će biti kraće. Da je sneg, pola metra, kao kod nas, bilo bi znatno duže – kaže jedan od trenera Zvezde.

Zagrevanje Zvezdinih ragbista trajalo je 45 minuta. Počelo je sa laganim trčanjem, potom vežbama i na kraju da se oseti  jajolika lopta.

Ragbisti kluba Soko iz Vranja zagrevali su se pola sata, stručno pod rukovodstvom trenera i igrača, Dejana Škarića Škareta ili Popa, zavisno kako ga ko oslovljava. Pred utakmicu sa vicešampionom Srbije adrenalin kod vranjskih ragbista, koji treniraju tek šest meseci, je naglo porastao. Na tribinama se okupilo stotinak gledalaca, slično kao na utkamicama fudbalskih superligaša OFK Beograda ili Čukaričkog.

Bez obzira što je utakmica prijateljska, nije bilo lekara niti kola Hitne pomoći. Iz kluba je saopšteno da se sami finasiraju i da nemaju novac da plate one koji bi, pokazalo se kasnije, itekako bili potrebni. Potražena je pomoć dr Joce Kostića, sportskog lekara, koji nikog ne odbija i poznat je po tome što radi bez para, ali on zbog privatnih obaveza nije mogao da dođe (vidi okvir).

Ekipe su se, odvojeno, okupile oko centra igrališta. Sagnute glave, zagrljeni, iz tabora Beograđana prolomio se krik:

„Zvezdaaaa“, što je trgnulo iz dremeži žitelje  Gornjeg i Donjeg Šapranca.

Kod sokolova je bilo svečanije, čulo se:

„Nema povlačenja – nema predaje“.

 Onda je budući pop Škarić okupio momke i svi su u glas izustili „Oče naš“.

– Cel nabrsna – ustrese se pored nas jedan od mlađih rezervnih igrača koji zbog povrede nije mogao da nastupi.

RK 13 SOKO – RK 13 CRVENA ZVEZDA
                    18:26 (14: 16)

Stadion gradski, Gledalaca: 100, Sudija: Vlada Kitanović (Beograd); Kretanje rezultata: Šaponja 0:4 u 9, Djorđević 0:8 u 21, Šaponja 0:10 u 21, Stojmenović 4:10 u 25, Stanković 6:10 u 25, Zlatanović 10:10 u 29, Filip Stošič 14:10 u 35, Djorđević 14:14 u 37, Šaponja 14:16 u 37, Krtolica 14:20 u 47, Šaponja 14:22 u 47, Zlatanović 18:22 u 65, Pešić 18:26 u 71. minutu.

Vranje: V. Milošević, B. Stošić, F. Stošić, Škarić, Jeftić, Nikolić, Zlatanović, D. Nikolić, V. Stanković, D. Stojanović, Anđelković, M. Stojanović, Jovanović, Stojmenović, Davitković, Milenković, M. Milošević, S. Stanković.  

Crvena Zvezda: Šaponja, Milanović, Ratković, Biltić, Radojević, Pulen, Dodić, Krtolica, Pešić, Novitović, Č. Djorđević, I.Djorđević, Čalić, Bajić, Dedić.

Igrač utakmice: Šaponja (Crvena Zvezda).

Utakmica je počela i odmah se videlo da su „sokolovi“ vidno napredovali. U ekipi Zvezde, reprezentativci: Pešić, Djorđević i Čalić a tu je i Englez,  Mark Pulen. Kod „sokolova“: Škare, Ivica, Vuk, Jakša, Bale, Dejan, Milan, Vlada, Filip… Hrabri momci koji ne štede sebe.

– Još smo si majmuni – viče jedan „sokolar“ sa strane – gledaj, bre,  kako nas šamaraju, pobiše nas laktovima, pravo u glavu. Će nas zašuntave, skroz!

– Udrite gi! Utepaj ga, izdigni ga, neka mu pukne škembe!  Toooo… – čuje se navijanje pored klupe Vranjanaca.

Beograđani su uzdržaniji, vidi se da su iz prestonice. Namiguju, gestikuliraju rukama.

– Idemo tampon, Šaponja, Čala, i ti… – dovikuju sa klupe.

Tampon je kad se ispruži ruka i odgurne protivnik u predelu grudi i ramena. Ali, beogradski tamponi su šamari, a potom i udarci laktovima u glavu, grudi, kako ko naleti.

DOKTOR JOCA

Zlobnici, kojih ima uvek, kažu da je dr Joca bio, na molbu Škarića, na prethodnoj ragbi utakmici između ekipa Soko i Niša.
– Čovek se toliko uplašio kad je video šta je sve moglo da ga snađe, jer se kršni momci nisu štedeli, a on je u torbi imao „osvećenu vodicu“ i znanje u glavi. Naročito kad mu je sudija objasnio ulogu. „Vi, doktore kad dođe do povrede odmah utrčite jer utakmica se ne prekida. Bilo da mu izleti rame, vazduh iz stomaka, nema prekida“. „Kako da utrčim, pa ovi ostali ima da me pregaze“, zavapio je dr Joca. Kad je počeo da sanira povrede, poput iščašenja, podliva i krvarenja, a sve sa praznom torbom molio je Boga da se utakmica što pre završi – priča jedan od očevidaca kome je dr Joca prirastao za srce.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)