Oni puške, mi sekire neklepane

Eko Taxi Vranje

Slobodan Djorđević: samo nek dođu, Hajdučko vreme: kafana 1. maj, Svašta se priča: uznemireni meštani

Prema našoj proceni ukradena su preko 30 bakarnih kazana,
plus tepsije, kotlovi i kotlići, kante, đugumi…



 

Slobodan Djorđević: samo nek dođuŽitelji Barelića, Barbarušince, Viševca, Punoševca, Srednjeg Dela, Koćure, Stare i Nove Brezovice, Starog i Novog Gloga, Nesvrte i drugih sela smeštenih u podnožju Koćurca su u paničnom strahu od bande koja vršlja tim krajem u potrazi za bakrem.

-Bakar je ove godine aktuelan. Prema našoj proceni ukradeno je preko 30 bakarnih kazana, plus tepsije, kotlovi i kotlići, kante, đugumi… Jedan kazan ti u proseku teži 30 kilograma, pa ti vidi. To ti je preko tone, a kilogram se u Vranju otkupljuje za 500 dinara. A, taj što otkupljuje ko zna koliko zarađuje – počinje priču Slobodan Djorđević (63) sa Barelića, udaljenog 20 kilometara istočno od Vranja.

Barelić i okolina su jedan od najpasivnijih krajeva na teritoriji Vranja, gde obitava uglavnom starije staovništvo, a ono što je mlađe ostalo tipičan je primer «ljute» sirotinje u zemlji Srbiji.

Dok sedimo u kafani «1. maj» na Svetom Iliji, mestu koje označava centar Barelića, uz pivo ljudi postaju razgovorljiviji, mada se strah oseća pri pomenu imena eventualnih učesnika u krađi i njihovih zaštitnika.

– Kako to da svi znamo ko krade, a samo ne znaju oni kojima je to u opisu posla. Čujemo da su ih pohvatali, ali oni se slobodno kreću. Smeju nam se u lice. Koliko puta je tako bilo, odu na sud i dođu veseli. Jedan od ovih naših, sila, bre, brate! Taj, priča se, u opštinu kod glavešinu nogom otvara vrata. Nikad se ne najavljuje, ulazi preko reda, pričaju nam naši ljudi koji tamo rade – kažu meštani.

Hajdučko vreme: kafana 1. majNjih ne bi toliko brinuli kradljivci iz okoline koje poznaju, već se radi o organizovanoj grupi sa Barelića, iz Trgovišta i Poljanice. Svi ti tereni su pokriveni i pljačkaju se napuštene kuće i staračka domaćinstva.

– Ne prezaju ni od koga, naoružani su i otvoreno prete. Pištolji, karabini, lovačke puške, prepravljene «papovke», svega imaju, a možda i kašikare. Svašta se priča. Znate kako je ovde, često zavlada zakon planine i divljine: danas možeš da vidiš čoveka i sutradan  se izgubi. Ko i gde da ga traži? I najrođeniji dignu ruke. Tek, nakon tri ili više godine neko pukom slučajnošću pronađe kosti u nekoj dubokoj jaruzi. Najčešća konstatacija rodbine, meštana i zvaničnih lica je: «Okliznuo se i survao u provaliju», ali crv sumnje ostaje u svakom. Uvek ima tog koji bi mogao da mu pripomogne da se surva, ali na usta katanci jer jedna izgubljena glava povuče drugu, a može i u nizu – pričaju meštani.

Sistem krađe, navode mSvašta se priča: uznemireni meštanieštani, je sasvim jednostavan. Ovi iz njihovog sela tipuju kuće na Bareliću i okolnim selima. Tako rade i oni u Trgovištu i tamošnjim selima, kao i u Poljanici. Obilaze, znaju tačno u koje vreme, kad nema nikog, jer ljudi koji imaju kuće gore po selima žive u Vranju i dolaze povremeno.

– Kazani su od pamtiveka, ozidani i napolju su. Po koji je u podrumima, ako nije u upotrebi. Gde nema ljudi, haraju noću. Gvozdenim šipkama odvale cigle koje oblažu kazan i nose džipovima, kamionima. Uzimaju sve, otvore podrume zatvorene debelim gvozdenim kentrama (šipkama) na čijem je debljem kraju katanac. Iseku to kao od šale. Iznose sve što jer bakarno, ali i gvožđe – ističe Slobodan.

On živi na Svetom Iliji i radi kao poslednji kovač u ovom ubogom kraju. Kraju koji bi, da je u rukama Švajcaraca ili Slovenaca, bio primer uspešnosti u stočarstvu.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar