Naše Vranje – žuto cveće

Prvu utakmicu, u proleće 1945. godine, novoformirani FK Sima Pogačarević, osnovan po direktivi Komunističke partije, odigrao je protiv ekipe Garnizona Vranje. Utakmica je odigrana na Šapranačkom ritu jer je igralište u Sarajini bilo izrovano konjskim kopitama. Na njemu je u vreme okupacije bugarski konjički puk, koristeći ga kao poligon, uvežbavao konje za javno izvođenje konjičkih egzibicija kojim bi impresionirali žitelje Vranja. Utakmica se završila nerešenim rezultatom 2;2.

KLUB NA PAPIRU

Romi iz Gornje čaršije obnovili su svoj klub FK Obilić pod novim imenom FK Šukrija. Klub je dobio naziv po njihovom predratnom fudbaleru koji je poginuo u NOR-u.

U kasno proleće 1945. godine, osnovan je još jedan klub u Vranju -FK Jedinstvo. Njegov igrački sastav činili su uglavnom srednjoškolci. Klub je osnovan „na papiru“, bez ikakve materijalne osnove. Trebalo je početi od nule. Sava Stošić Ježa, ondašnji trgovac tekstilnom robom, poklonio je klubu bele pamučne majice kratkih rukava i bele sportske šortseve. Fudbaler Dragomir Dončić Grof pronašao je u blizini svoje kuće (sadašnjoj ulici Petog kongresa) jedan prazan lokal. Bio je to stari, oronuli lokal, bez ikakvog inventara, pa ga je vlasnik dao klubu na besplatno korišćenje. Tako je klub bar stekao krov nad glavom gde su fudbaleri mogli da se okupljaju, a lokal je kasnije poslužio i kao svlačionica. Od neke zelene hartije izrezana su slova i prilepljena na prozor lokala, da bi se znalo da je tu sedište kluba.

Predratni klubovi su imali svoje dresove tradicionalnih boja: FK Hajduk, plave, FK Građanski, crvene, FK Osvetnik, vertikalno prugaste crno-bele, a Obilić, tamno zelene. Fudbaleri novoosnovanog FK Jedinstvo, Dragomir Dončić Grof, Srboljub Janjić Šače i Borivoje Momčilović nosili su te dresove kao članovi tih klubova pre rata, pa da ne bi došlo do ponavljanja i neslaganja predložili novu žuto-narandžastu boju dresova, polazeći od poznate vranjske izreke: „Naše Vranje – žuto cveće“. U toj boji Dragomir Dončić Grof je obojio bele majice u trikotaži svog oca Uroša. Na tako obojenim majicama ostale su crvene petokrake zvezde u visini grudi na levoj strani. Šortsevi su ostali bele boje.  

FK SIMA POGAČAREVIĆ

Za ekipu Sima Pogačarević nastupali su:  Srećko Mihajlović Piola, Antonije Kartaljević, Aleksandar Nacković Aca Nacković, Jovan Rusimović Vane Rusimac, Živojin Todorović Žika Macan, Selim Selimi (iz Preševa), Petronije Stošić Tone Magariče, Miomir Stojković Viče, Zaviša Stanojević Ševac i drugi.

Klub nije ima štucne (dokolenice), pa je zatražio i dobio od Crvenog krsta dva stara vunena džempera koje je Dragomir raspleo i od tako dobijene pređe, u trikotaži svog oca, ispleo šarene štucne – horizontalno prugaste, belo-tamno zelene.

JEDINSTVO

Igrači nisu imali kopačke niti su se nadali da će ih, u ono posleratno vreme opšte oskudice, uskoro imati. Ostavljeno je svakome da se snalazi kako zna i ume. Neko je pronašao stare duboke ili plitke cipele, a neko stare patike.

Klub je nekako kompletirao sportsku opremu, ali mu je nedostajao osnovni fudbalski rekvizit –  lopta. Ondašnje fudbalske lopte nisu bile kao današnje. Imale su debeli kožni omotač – spoljašnji deo i gumeni balon – unutrašnji. Kroz crevo u gumeni balon se upumpavao vazduh dok se spoljašnji omotač dobro ne rastegne i zašnira. Bile su to teške lopte, naročito kada se nakvase. Trebalo je imati hrabrosti takvu loptu dočekati glavom, a kod izvođenja slobodnih udaraca takozvani „živi zid“ bio je okrenut leđima prema izvođaču, a ne kao sada licem. Fudbaleri u „živom zidu“ nisu smeli da lice i prednji deo tela izlože udarcu teške lopte.

FK Jedinstvo je otpočeo svoj rad bez fudbalske lopte. Ipak, neko od fudbalera se dosetio kako da reši ovaj problem. U neku staru kožnu spoljašnu ugurao je unutrašnju gumu iz točka bicikla pa je napumpao koliko se moglo da kožni omotač dobije kakav takav oblik lopte. Takva lopta nije bila idealno okrugla, ali je odskakala i mogla je da se šutira. Doduše, trebalo je mnogo umešnosti i hitrine da se sa njom igra.

(nastaviće se)