Pomoć za izbegle i raseljene

, , ,

IZJAVA NEDELjE:
NEBOJŠA TRAJKOVIĆ, direktor Pozorišta „Bora Stanković“
Nastali su problemi, ali ja lično sa Jugom Radivojevićem nemam nipta i nisam ni u kakvom sukobu.

MARIJA PETROVIĆ
Na trećem regionalnom takmičenju u besedništvu „Zoranu u čast“ održanom u Vranju učestvovalo je osam takmičara iz sedam opština Pčinjskog okruga. Pobedila je Marija Petrović, profesorica engleskog jezika iz Surdulice, koja će učestvovati na polufinalnom takmičenju u Nišu 4. marta.
(Danas)

MILUTIN MRKONjIĆ
Ministar infrastrukture rekao je da je ove godine u planu izgradnja 180 kilometara autoputa na Koridoru 10 od Subotice do Vranja. On je u Beški rekao da su rokovi za izgradnju Koridora 10 tesni, ali da se premošćavaju i da se radi „punim intenzitetom“.
(B92)

MIROLjUB STOJČIĆ
Grad Vranje mesečno plaća ratu kredita po 5,2 miliona dinara, za otpaltu zaduživanja kod poslovnih banaka, potvrdio je gradonačlenik Miroljub Stojčić. On kaže da je grad 2006. godine uzeo kredit kod „Inteza“ banke od 300 miliona dinara za završetak brane „Prvonek“, a dve godine kasnije kod !!!!KFW!!!!! banke još 70 miliona za rekonstrukciju saobraćajnica.
– Radi se o mini kreditima za uređivanje saobraćajnica – kaže Stojčić.
Stojčić napominje da i pored trenutnih dugovanja grad u skladu sa zakonom o budžetskom sistemu ima mogućnosti i za nova zaduživanja.
(OK Radio)

BUJANOVAC

Na području Pčinjskog i Jablaničkog okruga 15 izbegličkih i raseljeničkih porodica dobiće do juna pakete pomoći za rešenje stambenog problema, izjavio je pomoćnik za komunikacije u Kancelariji UN na jugu Srbije Mustafa Skenderi.

– Reč je o paketima pomoći iz Programa UN za održanje mira i inkluzivni lokalni razvoj (PBILD) – objasnio je Skenderi i dodao da je konkurs otvoren do sredine godine.

On je istakao da će bespovratna sredstva u iznosu od 620.000 dinara za kupovinu seoskih domaćinstava moći da dobije pet porodica iz izbegličkih centara.

– Porodice koje dobiju bespovratnu finansijsku pomoć mogu da kupe seosko domaćinstvo bilo gde na teritoriji Srbije, a pored toga mogu dobiti i dodatnu pomoć, često u vidu aparata za domaćinstvo u vrednosti do 80.000 dinara. U istom periodu biće podeljeno 10 paketa građevinskog materijala u vrednosti od 4.000 evra za dogradnju ili preuređenje kuće, a ova vrsta pomoći je dostupna i onima koji žive u privatnom smeštaju – objasnio je Skenderi.

Na Jugu Srbije trenutno živi 18. 914 izbeglih i interno raseljenih, a oko 700 je smešteno u 10 zvaničnih i neformalnih kolektivnih centara. Zajedničkim naporima Komesarijata Vlade Srbije za izbeglice, UNHCR-a i lokalnih vlasti u novembru 2010. zatvoren je kolektivni centar „Atina“ u Leskovcu u kome je živelo oko 80 izbeglih i raseljenih.

(Tanjug)

KONČULj

Pritvor zbog šverca lekova

Istražni sudija Osnovnog suda u Vranju odredio je pritvor od trideset dana sekretaru Doma zdravlja Gnjilane, izmeštenom u Šilovu, D.S. zbog sumnje da je švercovao lekove, saznaje FoNet u izvorima bliskim istražnim organima. On je, zajedno sa vozačem i magacionerom, uhapšen još u sredu na administrativnom prelazu Končulj.

Oni su se nalazili u ambulantnim kolima kojima su, sa upaljenim svetlima za hitne slučajeve, putovali prema Vranju. Na administrativnom prelazu ih je zaustavio policajac koji je zatražio da otvore vrata, otkrivši da se u kolima ne nalazi bolesnik, već lekovi.

Kako FoNet saznaje u policiji,sumnja se da ovo nije prvi put da se lekovi iz Doma zdravlja u Šilovu prebacuju na ovaj način u Vranje.

S druge strane, izvori u Domu zdravlja u Šilovu tvrde da su lekovi iz registrovanog magacina u Vranju trebalo da budu preveženi na Kosovo, ali da su vraćeni sa prelaza sa kosovske strane i da se ne radi ni o kakvom švercu.

(Fonet)

DUGOVI
Javnom preduzeću „Vodovod“ u Vranju potrošači duguju oko sto miliona dinara na ime neplaćenih računa za isporučenu vodu. Najveći dužnik su privredni kolektivi, a rekorder je Kompanija „Jumko“ sa 60 miliona dinara, dok domaćinstva duguju 14 miliona dinara. Uz sve to, rad ovog preduzeća otežavaju i stare vodovodne instalacije, pa su u prošloj godini zabeležene 1.064 havarije ili prosečno 88 mesečno.
(Danas)

HEBA
U prošloj godini Industrija mineralne vode i sokova „Heba“ čiji je većinski vlasnik kapitala bačkopalanačka Kompanija „Nektar“ prošle je godine proizvela 43 miliona litara mineralne vode i sokova, što je za pet procenata više u odnosu na 2009. godinu.
– U ovoj godini planiramo proizvodnju od 56 miliona litara različitih jedinica, što bi trebalo da bude povećanje za 35 procenata u odnosu na 2009. godinu kada je Kompanija „Nektar“ preuzela ovo preduzeće – rekao je novinarima Milovan Ranković, direktor preduzeća.
Od privatizacije broj zaposlenih u ovom preduzeću smanjen je sa 504 na 178 radnika. U vreme privatizacije „Heba“ je imala gubitak od 120 miliona dinara, a bila je i zadužena sa 100.000 evra kreditnog aranžmana koji je tadašnje rukovodstvo uzelo za isplatu zarada.
(Danas)

NESTAŠICA LEKOVA
U Apoteci Vranje, prema saznanjima O.K. Radija, nema nitroglicerina, sinacilina, baktrima, pojedinih sedativa, kao i antibiotika neophodnih za inhalaciju pacijenata sa oboljenjima disajnih puteva. Što je najgore, ova nestašica, bar prema najavama, mogla bi da potraje neizvesno dugo.
Dragoslav Nedeljković, direktor vranjske filijale Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje tvrdi da nestašicu nije izazvao Zavod na čijem je čelu.
U Apoteci nismo uspeli da dobijemo objašnjenje zašto nema lekova, kada će ih biti i ko je kriv za nestašicu, jer nam je rečeno da je direktorica Jasmina Arsić službeno odsutna.
(OK Radio)

VLASINA

Omladinsko naselje pripalo Leskovcu

Grad Leskovac je dobio prvostepenu presudu kojom se lokalnoj samoupravi vraća zemljište i nepokretna imovina na Vlasinskom jezeru. Zemljištem ukupne površine veće od 1,5 hektara je u međuvremenu raspolagala Opština Surdulica odnosno Turistička organizacija ove opštine. Presudom Osnovnog suda u Vranju, Sudske jedinice u Surdulici, Republičkom geodetskom zavodu naloženo je da sprovede promenu upisa prava korišćenja Omladinskog naselja na Vlasini sa opštine Surdulica na Grad Leskovac.

Leskovac je u sudskom postupku dokazao da je koristio zemljište i objekte na Vlasinskom jezeru kao osnivač nekadašnjeg Samoupravne interesne zajednice za organizaciju odmora i rekreaciju radnika i po osnovu ulaganja u istu.

Nakon što je ovaj SIZ ukunut predmetnim zemljištem i objektima je raspolagalo preduzeće „Rad Turs“, čiji je osnivač bio Grad, odnosno „Nev Turs“ nakon što je doneta odluka o pripajanju DP Hemijskoj industriji „Nevena“ i formiranju novog preduzeća.

Opština Surdulica je pravo korišćenja nad ovom imovinom i zemljištem stekla presudom opštinskog suda u ovom mestu iz 1999. godine, u sporu koji je ova opština vodila sa preduzećem „Nev Turs“.

Ovo je drugi slučaj u kome je Grad u sudskom postupku dokazivao pravo vlasništva odnosno korišćenja značajnih površina zemljišta. Na takav način Grad je prošle godine vratio u svoje vlasništvo lokalitet Pašina česma na kome se sada gradi veliki turističko-sportsko-rekreativni centar.

(E-kapija)

BOJAN MARINKOVIĆ, OTAC POKOJNE D.M.

Težak put do istine

Roditelji petogodišnje D.M., koja je pod nerazjašnjenim okolnostima 8.januara umrla na Dečijem odeljenju bolnice u Vranju još nisu imali uvid u obdukcioni nalaz i zato su najavili da će tražiti pomoć advokata da dodju do istine.

– Sada je sve jasno. Vreme koje je proteklo od smrti našeg deteta, samo je kod nas učvrstilo uverenje da je ekipa lekara Zdravstvenog centra u Vranju, te noći napravila više propusta zbog kojih je nastupila smrt – izjavio je novinarima otac, Bojan Marinković.

On smatra da je to razlog zbog koga sada svi koji su u lancu istrage „kupuju vreme“, pa se negde „zaturio“ i obdukcioni nalaz.

– Molimo vas da nam pomognete da u Beogradu pronadjemo advokatsku kancelariju koja će nam pomoći da istrajemo na ovom teškom putu do istine, jer još samo to dugujemo mrtvom detetu – rekao je Marinković.

On je dodao da već 18 dana nema odgovora na pitanja koja je porodica uputila državnoj sekretarki u Ministarstvu zdravlja Neveni Karanović. Ona je, kako kaže, pre pravosudnih organa videla obdukcioni nalaz i javnosti poslala poruku da su vranjski lekari učinili sve što je bilo u njihovoj moći.

– Sve to, kao i činjenica da su na bolovanje otišla dvojica od četvorice doktora koje mi sumnjičimo za naprofesionalno postupanje prema bolesnom detetu, uverava nas da smo na putu istine – zaključio je Marinković.

(Tanjug)