Istraživanje o rodnoj ravnopravnosti, koje je nedavno sproveo PBILD (program Održanje mira i inkluzivni lokalni razvoj), pokazuje poražavajuće podatke. Žena ovde ne samo da nema na značajnim političkim funkcijama, nego ih je i među zaposlenima manje od polovine. Manje ih je, takođe, i među onima kojima je ruglisano zdravstveno i penziono osiguranje. O tome razgovaramo sa Tatjanom Strahinjić Nikolić, zamenicom menadžera PBILD programa Ujedinjenih nacija (UN).
Zašto je važna rodna ravnopravnost?
– Žene čine polovinu populacije u Srbiji, pa je samim tim prirodno i da imaju jednake mogućnost, odnosno da se pitaju oko svih stvari u društvu, počev od politike, preko ekonomije, pa do kućnih poslova, Osim toga, žene i muškarci drugačije gledaju na stvari, pa je i zato i važno da postoji ravnopravnost. Da ne pominjem da je to zakonska obaveza i ustavna obaveza Srbije.
Kakvi su podaci do kojih ste došli u Vranju?
– Podaci se ne razlikuju mnogo od ostatka zemlje i pokazuju da je učešće žena u javnom i privrednom životu veoma malo, za razliku od privatne sfere. Politička participacija žena u gradskoj Skupštini je 26.2 odsto, što je manje od zakonom predviđenih 30 odsto. U Vranju nema nijedne žene na značajnim političkim funkcijama, tipa gradonačelnik, njegov zamenik, predsednik Skupštine, načelnik opštinske uprave. Procenat žena među zaposlenima u Vranju je 39,6 odsto, što ukazuje na veliku podzastupljenost.
Zbog čega žene ne učestvuju dovoljno u javnom životu?
– Ni žene ni muškarci nemaju dobru percepciju rodne ravnopravnosti. Nedostatak svesti o rodnim nejednakostima je delimično posledica i nedostupnosti adekvatnih podataka i odsustva sistematskog praćenja stanja.
Sarađujete li sa Komisijom za rodnu ravnopravnost?
– Delimično. Generalno gledano, ne samo u Vranju, lokalni mehanizmi su veoma slabi i treba dosta da se radi na njihovom osnaživanju. Potrebno je uspostaviti tesnu saradnju sa Upravom za rodnu ravnopravnost, sa jedne, i lokalnim akterima, sa druge strane. Potpisivanje povelje EU o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou može predstavljati važan podsticaj i prekretnicu.
Da li je ugrožavanje rodne ravnopravnosti ako poslodavac ženi postavlja pitanja o braku, trudnoći i porodičnim planovima?
– Jeste.
Kakve kazne predviđa Zakon o ravnopravnosti polova?
– One mogu biti novčane ili se pokreću građansko-pravne parnice.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.