Kraj iluzije

Eko Taxi Vranje

Šta se ovo desilo: zavarivači u štrajku, ''Zavarivač'' ima perspektivu sa 100 do 150 radnika, a ne sa 450: Veselinović



Plašim se da ova firma više nikada neće biti pokrenuta. Jedina šansa za ovaj grad i za tih 150 radnika koji znaju i žele da rade je novo preduzeće sa novim pravilima i načinom razmišljanja – kazao je Mirković

 

Šta se ovo desilo: zavarivači u štrajkuAgencija za privatizacju raskinula je 31. decembra 2010. sa „Galeb grupom“ ugovor o kupoprodaji „Zavarivača“ zbog diskontinuiteta u proizvodnji. Predstavnici šabačke kompanije saopštili su da napuštaju Vranje jer ne postoji mogućnost žalbe na ovu odluku, te da će preduzećem do daljnjeg upravljati predstavnik države.

NERAZUMEVANjE

Prema rečima predsednika „Galeb grupe“ Radoslava Veselinovića, najvažniji razlog za raskid kupoprodajnog ugovora su štrajkovi, odnosno nerazumevanje zaposlenih i sindikata, koji nije dao saglasnost za sprovođenje socijalnog programa.

– Sindikat je krajem 2009. tražio isplatu od 500 evra po godini radnog staža, ali smo im rekli da je to nemoguće, pa su skinuli na 300 evra. Mi smo rekli da možemo da damo do 130 evra po godini staža, i to uz pomoć kredita banaka koje su imali poverenje u nas. Nisu prihvatili ni tu ponudi. Više puta im je ponovljeno da „Zavarivač“ ima perspektivu sa 100 do 150 radnika, a ne sa 450, kolko ih trenutno ima – kazao je Veselinović. Doskorašnji generalni direktor „Zavarivača“ Milan Beslać je naveo da je preko 80 radnika tokom 2010. svakodnevno bilo na bolovanju.

– Verujem da među njima ima i onih koji su zaista bili bolesni, ali ne može preduzeće da zbrinjava one koji ne mogu da rade, to je to posao državnih instutucija. Drugo, bar 200 zaposlenih ne zna da radi, a i da zna, 350 ne može da zaradi za 450. To ne postoji ni u jednom poslu – kazao je Beslać.

On je istakao da „Galeb grupa“ u vranjskom preduzeću nije zatekla dobro stanje, kakvo je to bilo predočeno u tenderskoj dokumentaciji, već da je naišla na ozbiljne finansijske, kadrovske i tehničko- tehnološke probleme.

''Zavarivač'' ima perspektivu sa 100 do 150 radnika, a ne sa 450: Veselinović– Nelikvidnost je bila konstantna. Iz inostranstva postoje potraživanja od 950.000 evra koja su bila u knjigama, ali su verovatno nenaplativa. Takođe, imamo manjak otpadnog gvožđa u vrednosti od 800.000 evra, zbog čega smo podneli krivične prijave protiv četiri lica – naveo je Beslać.

Član borda direktora „Galeb grupe“ Petar Mirković smatra da najveći broj zaposlenih u Zavarivaču“ više nikada neće naći posao.

– Sindikati nisu hteli ne samo da nas podrže, nego nisu hteli ni da nas čuju. Prilično sam ubeđen da će ova firma da stoji i plašim se da više nikada neće biti pokrenuta. Nema tu filozofije: niti ima ko da je pokrene, niti ima čime, a ne postoje više ni tržišta na kojima može da se nađe. Jedina šansa za ovaj grad i za tih 150 radnika koji znaju i žele da rade je novo preduzeće sa novim pravilima i načinom razmišljanja – kazao je Mirković. Predstavnici „Galeb grupe“ saopštili su da dugovi „Zavarivača“ dostižu vrednost imovine od oko sedam miliona evra.

LOGIKA

Na drugoj strani, poverenik Samostalnog sindikata Stevan Rac naveo je da su zaposleni zadovoljni odlukom Agencije za privatizaciju, jer je „Galeb grupa“ zaduživanjem dovela „Zavarivač“ tu gde je sada. On ističe da su sa dolaskom šabačke kompanije prihodi vranjske firme prepolovljeni – od 640 na 320 miliona dinara.

– Mi smo hteli da napravimo dogovor, ali oni su zaobilazili sindikat i razgovarali sa ljudima, pojedinačno im nudili različite cifre, 90, 100 hiljada, neke su čak ucenjivali i krivičnim prijavama. Zadnja mogućnost je zapravo bila u skladu sa Zakonom o radu, što bi u proseku iznosilo 220.000 dinara po čoveku. Mi tu više nismo imali šta da biramo, ali nisu imali novaca da isplate ni to – tvrdi Rac.

On je odbacio tvrdnje da mnogi zaposleni ne znaju da rade, tvrdeći da „Galeb grupa“ nije obezbedila dovoljno poslova.

– Ljudi su išli na bolovanje jer su tako imali veća primanja nego kada rade. Ovde primaju 10 hiljada, a kad su na bolovanju imaju minimalnu zaradu od 16 hiljada dinara. To je logika stvari – objašnjava Rac.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar