Hartije bez vrednosti

, , , , , ,

Mali akcionari su držali akcije duže nego što je bilo pametno, posebno ako gledamo u svetlu ove krize koja se još nije okončana. Za mnoge je bolje bilo da su prodali odmah nego što su ih razni tipovi zamajavali

Najuspešniji akcionar na jugu Srbije je, po svemu sudeći, bivši direktor “Jedinstva” Dragan Stojanović. Prema jednostavnoj računici, preprodajom 125.000 akcija, on je zaradio oko pola miliona evra. U toj operaciji nisu loše prošli ni njegovi saradnici Borislav Lazarević (6.010 akcija), Božidar Krstić (5.163), Stojadin Tomić (5.739), Radovan Dimitrijević (2.557) i još neki.

PROPUŠTENE PRILIKE

Svo oni, međutim, nisu uradili ništa nezakonito: imali su sluha za tržište, rizikovali, kupili kapital kad je trebalo (na aukcijskoj prodaji, po početnoj ceni) i prodali ga strateškom partneru (Kavim, Izrael) u pravom trenutku.

Kasnije se digla velika prašina oko Stojanovića. Te zadužio se, pa je zato nezakonito primao enormno visoku platu, te falsifikovao dokumentaciju, te šikanirao zaposlene, te ovo, te ono. Od svega toga (za sada) nije ispalo ništa, osim što je on ostao “dobar” za pola miliona evra. Jednostavno, zar ne?

Vojislav Stojanović,
predsednik udruženja „Akcionar“

POKLONIĆU AKCIJE UNUKU

Predsednik udrženja „Akcionar“ Vojislav Stojanović smatra da je trenutna vrednost akcija „Simpa“ na berzi realna i da odgovara tržišnoj vrednosti preduzeća. Međutim, prema njegovim rečima, ljudi su bili prinuđeni da prodaju akcije zbog loše ekonomske situacije.
– Svi znamo da je, od momenta kada je vrednost preduzeća procenjena na nešto više od šest milijardi dinara, cena akcija pala za čak 90 odsto, pretpostavljam zbog toga što je veći deo imovine otuđen. Znam da su mnogi prodali akcije, sem otprilike njih 3.000, trenutno zaposlenih u „Simpu“. Kriza je takva da se ne može sastaviti kraj sa krajem. Trenutno imam 92 komada, ali ne planiram da ih prodajem, pokloniću ih unuku, pa ako propadne „Simpo“, neka propadnu i one. Za sada, neka stoje – ističe Stojanović.
S. V.

Šta je bilo posle sa “Jedinstvom? “Kavim” je od malih akcionara otkupio akcije i promenio oblik vlasništva: sada je ovo vranjsko preduzeće društvo sa ograničenom odgovornošću. Dakle, nema više akcija, berze, rizika… Sve je prešlo u ruke jednog vlasnika, dok su radnici ponovo postali ono što su oduvek i bili – proleteri.

Stojanović i drugovi spadaju među retke dobitnike tranzicije na lokalu. U tu grupu, mada ne u toj meri, ulaze jedino još akcionari “Alfa-plama”. Ova firma privatizovana je pre desetak godina, po starom Zakonu o svojinskoj transformacji, kada je većina zaposlenih besplatno dobila 60 odsto kapitala, a nakon toga po povoljnim uslovima otkupila još 30 odsto. Zahvaljujući toj činjenici, ali i uspešnom menadžmentu koji je svake godine uredno pravio profite od po nekoliko miliona evra, akcionari “Alfa-plama” prodavali su akcije na berzi po veoma pristojnim cenama ili dobijali dividendu.

Generalni direktor ovog preduzeća Velin Ilić, međutim, navodi da mnogi radnici nisu verovali u akcionarstvo, budući da sada raspolažu sa svega 24 odsto kapitala firme, te da je većinski kapital sada u rukama investicionih fondova, banaka i drugih pravih lica.

– Mi smo se privatizovali na najpravičniji način, svi su dobili akcije.Uvek sam govorio zaposlenima da su im dividende 13, 14. plata. Naš uspeh je posledica činjenice da se manjinski akcionari nisu mešali u upravljanje, dok je menadžment uvek vodio računa o funkcionisanju firme i njenoj budućnosti – objašnjava Ilić, dodajući i to da su u “Alfa-plamu”, nakon privatizacije, dodatno emitovane tri serije akcija koje su zaposleni takođe dobili besplatno.

UZALUDNE NADE

Šta reći nego da ništa tako dobro ne izgleda kao uspeh. Nažalost, većina vranjskih preduzeća, koja su privatizovana poslednjih desetak godina, dokazuju tezu da je akcionarstvo ovde propalo. Krenimo najpre od “utešnih” primera.

Tu najpre spada “7. juli”, oko kojeg se takođe dizala prašina da je vrednost imovine priliko privatizacije bila podcenjena, da su novi vlasnici 2003. kupili badava jednu od najprespektivnijih firmi. Šta je bilo posle? Većinski vlasnici su najpre preuzeli (otkupili) kapital malih akcionara, a potom promenili oblik vlasništva u preduzeću, pretvorivši ga u društvo sa ograničenom odgovornošću. I tu je kraj priče o akcionarstvu, dividendama, upravljanju…. Jedan od novih vlasnika, Novica Stošić, kaže da nema posebnog razloga za prelazak na DOO, ako se ne računa jeftinije održavanje.

– Kao akcionarsko društvo, imali bismo veće troškove za sedam do osam hiljada evra. Morali bi da sazivamo skupštine, da plaćamo reviziju i tako dalje – kaže Stošić.

Prema istom scenariju, tj. posle otkupa kapitala od manjinskih akcionara, promena pravne forme, u DOO, usledila je i “Fabrici hleba i mleka”, a nešto slično dogodlilo se i u “Izotehnici” i “Veterinarskoj stanici”, s tom razlikom da su u ove dve firme manjinski akcionari postali deoničari (dobili su udele u preduzeću). Tamo se sada uglavnom posluje dobro i stvaraju (neveliki) profiti, ali to za male akcionare sada nije bitno. Oni više nemaju šta da očekuju, osim plate.

Dakle, logika kapitala je neumoljiva: troškovi se smanjuju na sve strane, a toga bi najpre morali da budu svesni vlasnici, dakle i manjinski akcionari. Kada se svemu doda i svetska ekonomska kriza, pitanje je da li sledi krah liberalne ekonomije? Dr Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratskje studije smatra da je glupost tvrditi tako nešto, te da su manjinski vlasnici kapitala vremenom naučili dosta, ali da su u akcijama prevashodno videli šansu da poprave svoj materijalni položaj.

– Mali akcionari nemaju prava da donose sve odluke. U akcionarstvu, pa i u Srbiji, važi princip da većinski vlasnici odlučuju o poslovima firme. U Srbiji imate jednog, eventualno dva ili tri vlasnika i  kako se oni dogovore tako će da bude. Ovde je često bio problem to što oni nisu kupovali firme da bi radili. Manjinski akcionari teško mogu to da spreče, jedino da ih prijavljuju policiji i drugim organima, što su i radili. Oni samo mogu da se nadaju da većinski vlasnik raditi u interesu firme – kaže Mijatović.

Dr BOŠKO ŽIVKOVIĆ

Daleko smo
od Evrope

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji predsednik Komisije za hartije od vrednosti dr Boško Živković smatra da je srpsko zakonodavstvo po pitanju prava malih akcionara daleko iza standarda uređenog sveta.
– Mislim pre svega na činjenicu da je u Srbiji još uvek moguće uzeti i dohodak i imovinu manjinskog vlasnika, odnosno svakog onog ko nema kontrolni paket akcija. Dividende se u Srbiji vrlo retko isplaćuju: ako su akcionari pritom i zaposleni, često su suočeni sa izborom – ili plata ili dividenda. Oni uvek biraju platu, jer je to važnije za njih – kaže Živković
On navodi da u Srbiji ne postoje mehanizmi za sprečavanje kršenja prava malih akcionara, te da bi zato valjalo promeniti tri zakona.
 – Neophodno je promeniti Zakon o privrednim društvima, dok se Zakon o hartijama od vrednosti mora napisati ponovo. Prava manjinskog vlasnika najdramatičnije ugrožava Zakon o preuzimanju koji je daleko ispod standarda Evropske unije. Za većinu malih akcionara sve to biće kasno, jer su već pretrpeli štetu, ali je za budućnost Srbije vrlo bitno da se to uradi – objašnjava Živković.
Profesor Ekonomskog fakulteta takođe navodi da je procedura ponude za preuzimanje akcionarskih društava obesmišljena jer se taj posao može obaviti i preko tzv. povezanih lica, što se često dešavalo u praksi.
– U takvim slučajevima nema konkurencije i nema rasta cene akcije koja regularno prati proces preuzimanja. Naši su zakoni pristrasni u korist onih koji preuzimaju, omogućavajući im da po manjoj ceni dođu do firme, što je potpuno suprotno evropskoj  regulativi – kaže Živković
On smatra da mali akcionari nisu imali dobar pristup infomacijama poslednjih 10 godina.
– Oni su bili meta onih koji su preuzimali firme, što je dovelo do visoke koncetracije vlasništva. Moj je utisak da je činjeno sve na gašenju ideje korporativizacije, a dokaz za to je da su se nabolja preduzeća povukla sa tržišta. Dokapitalizacija više nema smisla, a taj postupak je vrlo bitan za unos kapitala u Srbiju – smatra Živković.

Ipak, u Vranju ima i firmi koje su kupili partneri koji se samo poželeti mogu, DIV na primer. Tamo je došla multinacionalna kompanija, ali zbog velikih ulaganja ni danas ne pravi profite niti isplaćuje dividende. Gotovo sve akcije preuzete su od malih akcionara, dok se 10 odsto kapitala nalazi u vlasništvu države.

Šta tek reći za ostale? HIV je kupio italijanski partner, koji sada beleži skromne pluseve. Mali akcionari još uvek raspolažu sa 33 odsto kapitala, jer njihovu imovinu niti ko želi da kupi niti dobijaju dividendu.

U „Nemetalima“, firmi koja je svojevremeno imala najbolje plate u gradu, mali akcionari raspolažu sa 27 odsto akcija. Oni sada žele da se ratosiljaju te „bede“, ali na Berzi niko nije zaintersovan za njihov kapital. I „Vranjeturs“ ima isti sastav malih akcinara, ali nema trgovanja njihovim akcijama na Berzi, niti imaju dividende.

U TUNELU

U TIV-u 160 zaposlenih ne mogu da overe zdravstvene knjižice, niti da „povežu“ radni staž, a ne mogu ni da daju otkaz i pređu na Zavod za tržište rada, jer trenutno ne znaju za koga rade i koga da jure kako bi ostvarili svoja prava. Prvi kupac bio je Grk, koji je zbrisao.
– Ne znamo ko je vlasnik preduzeća, jer smo čuli da se zbog toga vodi sudski spor. U preduzeću nema nikoga, samo obezbeđenje, pa ne znamo kome da se obratimo – kazao je nedavno Dime Novković, predsednik Štrajkačkog odbora, koji je u TIV-u radio 30 godina.

Mijatović smatra da je privatizacija u mnogim preduzećima propala pored ostalog i zato što se nije vodilo računa o tome kako se dolazi do kapitala za kupovinu.

– Pokazalo se kolika je zloćudnost te odredbe da domaći kupci mogu da plaćaju firme na šest rata. Kao član radne grupe za izradu zakona bio sam protiv toga, jer se znalo da će novi vlasnici biti zainteresovan za to kako da izvade pare ili kako da „tuneluju“ (da isijaju kapital – prim aut.) firmu, što se često događalo – navodi Mijatović.

Sve oči grada uprte su u „Jumko“, jer svi očekuju da ovaj nekadašnji gigant stane na noge i privuče strateške partnere, zbog čega je država započela i proces restrukturiranja.

Prema podadcima sa Beogradske berze, međutim, tgovanje akcijama ovog preduzeća, obustavljeno je “do okončanja postupka usklađivanja podataka o strukturi kapitala i broju izdatih akcija izdavaoca u Centralnom registru”.

Borivoje Nikolić,  akcionar „Alfa-plama“

CENA MOJIH AKCIJA NIJE REALNA

Borivoje Nikolić, radnik sa radnim stažom od 36 godina u vranjskom „Alfa-plamu“, smatra da je trenutno vrednost akcija ove firme podcenjena. On kaže da nije planirao da prodaje taj kapital, ali da je na tako nešto bio prinuđen iz materijalnih razloga.
– Mogao sam da prodam akcije i po većoj ceni, onda kada je jedna vredela oko 38.000 dinara, ali nisam. Imam, međutim, dva sina i morao sam da rešim neke materijalne probleme. Od toga sam kupio stan u Beogradu. Trenutna vrednost akcija „Alfa-plama“ nije realna, jer firma dobro stoji i dosta se ulaže u opremu i poboljšanje uslova rada. Plate možda nisu velike, ali su redovne. Ono što mi je ostalo neću da prodajem, ali možda i bih, ukoliko bude bolja cena – kaže Nikolić.
S. V.

Generalni direktor Zoran Stošić kaže da na tržištu nije bilo interesovanja za kapital “Jumka”, te da će mali akcionari moći da računaju na prodaju tek kada se sprovede restrukturiranje.

– Tada će akcije dobiti vrednost i mali akcionari će moći da ih pridruže paketu koji će strateškom partneru prodati država ili da ih samostalno prodaju na berzi – kaže Stošić

Tek je “Simpo” tužna priča. Od početnih 5.683 dinara, vrednost akcije pala je na jedva 412 dinara. To, međutim neće začuditi one koji prate finansijske izveštaje i kretanja na tržištu: “Simpo” je glomazna i prezadužena firma koju trenutno niko ne želi. Sve što se sada dešava na berzi su pokušaji podgrevanja trgovine i odražavanja vrednosti akcije na koliko-toliko prihvatljivom nivou. Akcionari jedino mogu da se nadaju dolasku strateškog partnera, ali je teško predpostaviti da će cena njihove imovina ikada više bitnije skočiti.

– Tajming prodaje je bio najvažniji. Akcionarstvo podrazumeva brze rekacije, korišćenje i svakodnevno praćenje informacija, ali su mali ljudi bili zavedeni onima koji su im navodno pomagali, a u stvari su želili da zarade novac za sebe. Mali akcionari su držali akcije duže nego što je bilo pametno, posebno ako gledamo u svetlu ove krize koja se još nije okončana. Za mnoge je bolje bilo da su prodali odmah nego što su ih razni tipovi zamajavali – smatra Mijatović.

RETRO, VRANjSKE BR. 398

Proleteri na točkovima kapitalizma

Želja radnika A.D. “Jedinstvo” iz Vranja, da budu, što se kaže, “svoj na svome”, odnosno da preduzeće ostane “u rukama onih koji su ga stvorili”, ostvarena je 10. marta kada je konzorcijum radnika, kao jedini takmac na javnoj aukciji u Beogradu, postao vlasnik 68,6 odsto kapitala ove firme. U konzorcijum, na čijem je čelu aktuelni direktor Dragan Stojanović, ušlo je 304 od ukupno 640 radnika ovog preduzeća za saobraćaj, turizam i ugostiteljstvo. Iako je vrednost kapitala koji se privatizovao prošlog četvrtka procenjena na 5.410.000 evra, novi vlasnici su firmu platili oko 25 odsto od tog iznosa – 1,35 miliona evra – što je bila i početna aukcijska cena. Tome jedino imaju da zahvale činjenici što nisu imali konkurenciju u sali za aukcije. Osim toga, iskorišćena je zakonska mogućnost plaćanja obveznicama stare devizne štednje kupljenim na berzi, što je još malo pojeftinilo cenu firme. Sve dileme o svojoj ulozi u privatizaciji, ako ih je uopšte i bilo, zaposleni su otklonili na jednom sastanku svih radnika početkom godine, kada je doneta odluka o stvaranju konzorcijuma. Sunčica Božilović, finansijski direktor “Jedinstva”, kaže da je na tom zboru svaki radnik mogao da se izjasni o privatizaciji: – Preovladao je stav da je najbolje da mi kupimo firmu. U konzorcijum je ušlo 304 radnika, a minimalni ulog bio je 65 evra, otkupljena je aukcijska dokumentacija i plan je počeo da se realizuje. Nismo želeli da neko sa strane dođe do zdrave firme bez ikakvih dugovanja, kakvih nema mnogo u regionu – svedoči Božilovićeva.