Gladan sitome ne veruje

,

Uporedni pregled plata pokazuje da je policija na dnu lestvice u javnom sektoru, u kome ipak prednjače EPS i Telekom. No, postoje sumnje da plate nisu jedini izvor zarada u javnom sektoru

Nije na malo, nego je na nepravo, maksima je koja se srpskom javnošću provlači već predugo godina. Ogromno nacionalno nezadovoljstvo, sada preraslo u tešku depresiju, ima razne oblike, ali su svi oni najvidljiviji baš kad se priča o platama. Iako se oduvek znalo da na državnoj česmi ne valja ni vodu piti, san svakog prosečnog Vranjanca je da se uhlebi baš u neku javnu službu i krcka koliko toliko stalnu platu. Brda socijalne nepravde ovih dana pretvorila  su se u planine, pa su svi krenuli da štrajkom traže svoja prava – nastavnici ne rade već treću nedelju, digla se policija, najava stiže i iz zdravstva… Kao da ovoj priči kraja nema. Naravno, onaj siromašniji deo javnosti zapanjen je moralom štrajkača, koji imaju tako mnogo, a čini im se da imaju onoliko malo. I upravo taj ponor interesa je ono što razdvaja Srbiju na polutke koje među sobom kao da nemaju ništa zajedničko. Paradoksalno, oni na ivici gladi ćute, a bune se oni koji, po srpskim merilima, imaju gotovo sve. Pre odgovora zašto je to tako, valja naći odgovor na pitanje kakvo je stvarno stanje u srpskom društvu, ko koliko zaista zarađuje i ko zaista ima pravo da se ljuti. Slika u Vranju još je poraznija nego na drugim mestima, jer je ovde prosečna plata isplaćena u decembru iznosila  30.691 dinar, u privredi oko 27.500, a u vanprivredi preko 39.000 dinara. Srpski prosek za taj mesec bio je 9.000 dinara veći nego ovde, u privredi za oko 10.000, a u vanprivredi oko 5.000 dinara. Pa, ko kako ovde živi, i ko ima najviše prava da se ljuti?

SIROTINjA ĆUTI

Dok prosveta, sa prosečnom profesorskm platom od 40.000 dinara najavljuje radikalizaciju štrajka, dotle se policija, izgleda, dogovorila sa vlastima. Prema rečima šefa vranjskog ogranka Nezavisnog sindikata policije Marjana Petrovića sastanci sa Dačićem i Dragutinovićkom su trajali do duboko u noć, ali su policajci dobili obećanja koja su bila dovoljna da se štrajk zamrzne.

– Svesni smo u kakvom je stanju država, ali nemamo realno stanje u ovom času. U MUP-u je osnovica 16.000 dinara, koja se množi koeficijentima, ali radnici sa ovlašćenjem u policiji ne primaju platu veću od 30.000 dinara. To je višestruko manje od BIA-e ili Vojske, čije plate idu preko 100.000, ili od zdravstva, na primer. Definitivno smo najskromniji od svih – jasan je Petrović.

I zaista, uporedni pregled plata pokazuje da je policija nekako na dnu lestvice plata u javnom sektoru, u kome ipak prednjače EPS i Telekom. No, postoje sumnje da plate nisu jedine zarade u javnom sektoru, da stalno idu i neke povišice, bonusi, nagrade, dnevnice i slični načini da se zaobiđe statistička lupa. Na taku praksu opominje i Novica Mitić, čelnik UGS “Nezavisnost” za Pčinjski okrug.

– Ne verujem da su plate policiji toliko male. Primaju stalno neke dodatke, i sigurno nisu ispod 40.000 mesečno. Na vrhu su prosveta, zdravstvo, EPS, Telekom. Ali, nije ni njima sjajno, i imaju pravo da se bune. Čudo je što oni sa po 10.000 dinara plate ćute, i ne mrdaju. Tu ulogu igraju i mediji, koji pokušavaju da zavade jedan ili drugi sektor, a ne da stvar okrenu protiv vlasti, koja je glavni krivac za stanje u državi – kaže Mitić.

E sad, socijalna krivulja u Srbiji prilično je čudna, jer se zaista bune samo oni sa najvišim platama, dok ostali vide da od toga nema mnogo vajde. U praznoj torbi, tražio ne tražio, i dalje nema ničega, logika je koja omogućva raznim poslodavcima da gotovo robovski izrabljuju ljude za platu koja se čak tako ne može ni nazvati.

Prema rečima Snežane Veličković, predstavnika ASNS-a u “Jumku”, tamošnje plate idu od osam do 11.000, i nisu isplaćene zadnja četiri meseca.

– Minimalac koji propisuje država je 17.200 dinara, a za tekstilce je to nedostižan san. Eto, privatnici zapošljavaju ljude na po tri meseca, uzimaju za njih pare sa NSZ, a plaćaju im po 15-16.000 mesečno. Ali, samo ako rade ubrzano, i to 28 dana mesečno. To je realnost, i to je čisto izrabljivanje – kaže Veličkovićeva.

Ali, radnici ćute, i rade koliko moraju, pa je zato privreda i tu gde jeste. Do podataka iz privatnih firmi, kojih je ovde većina, teško se dolazi, ali platama u industriji, ili u onome što je od nje ostalo, gotovo da niko nije zadovoljan. Rasponi u privredi idu od 1:15, pa tako neko, recimo u BAT-u ili Alfi, može da radi i za 20.000, ali i za 200.000 dinara, stvar je procene poslodavca. Sa državom je drugačije – tamo se sve zna, i ko koliko prima, i ko se čemu ima nadati. Plate u lokalnoj samoupravu su zamrznute, a i vranjska vlast kasni oko dva meseca sa isplatom, što dodatno smanjuje plate za oko 20 odsto. No, u odnosu na republički prosek, vranjske plate u Gradskoj upravi su ipak nešto veće. Slična je situacija u javnim preduzećima. Recimo, u RTV Vranje primaju najveće plate od svih redakcija u gradu, pa tamo novinar nema manje od 45.000 dinara mesečno, što je za medije ogromna plata, koja se ipak nalazi na dnu primanja u javnim gradskim preduzećima. Uz gradski prosek, ovde ima i nekog sopstvenog novca, pa se o visini lokalni plata može samo nagađati, jer one nisu prikazane u punom obimu, nego se javnosti plasira samo onaj njihov deo koji se računa u osnovnu platu.

LAKO JE PROFESORIMA

Tako, gradonačelnik Stojčić prima zvaničnu platu od 97.000 dinara, a ona je u stvarnosti veća za oko 30 do 40.000 dinara. Njegovi pomoćnici primaju ispod 50.000 dinara, članovi GV oko 45.000, načelnici sekretarijata oko 47.000, srednji kadar od 20-32.000 dinara… Nisu to male plate, ali su svakako manje od onih u prosveti, pa nikome u Upravi niti pak u javnim preduzećima pada na pamet da štrajkuje. Ali, zato prosveta ne popušta. Jedini sindikat koji je sa Vladom postigao kakav takav dogovor je Samostalni, a vranjski predstavnik tog udruženja Suzana Antić kaže da o detaljima dogovora ne može da govori.

PLATE U JAVNOM SEKTORU

                                 NIŽA              SREDNjA     VISOKA Š. SPREMA
TELEKOM              28.000                  35.000             60–70.000
VOJSKA    profesionalni vojnik 25.000  starešine prosek 35-40.000
PROSVETA         8-11.000             20.000               40-50.000         
ZDRAVSTVO      18.000                 20-25.000          45-90.000
POLICIJA            18 -20.000            27.900               32.700
SUDOVI               15-18.000            18-24.000          70-120.000
TUŽILAŠTVA       15-18.000             18-24.000         100-120.000
EPS                                     NEDOSTUPNO
GRADSKA UPRAVA 16-19.000        20-30.000           40-100.000
LOKALNA JAVNA      15-17.000       20-30.000            40-100.000
PREDUZEĆA
RADNICI U PRIVREDI  5-10.000       10-25.000           30-50.000

– Morate da pitanje centralu šta su se dogovorili. Mogu da kažem da je prosek plate za profesore oko 40.000, dok je nastavnicima ona manja za oko 5.000 dinara. Administrativci primaju od 16 do 18.000 dinara – kaže Antićeva.   

Ovakav disparitet javlja se i u pravosuđu. Nosioci najviših funkcija primaju platu i preko 100.000 dinara, koja je znatno manja u osnovnim nego u višim organima. No, ostalo osoblje, administrativni, pomoćni radnici i obezbeđenje nemaju baš čime da se pohvale (vidi tabelu).

– Lako je profesorima, njih niko ne cima noću i nikoga ne moraju da osude na 40 godina zatvora. Ko može da plati taj stres, i kojim novcem – pitaju se u pravosuđu.

I tako, šaroliko. Ni za koga, očigledno, nema dovoljno, ali po ustaljenom srpskom običaju i oko tog preostalog dela vodiće se težak međuesnafski rat. Ali, stara poslovica, koja kaže da je svejedno što ste triput kratili sve i dalje ostaje kratko, može se primeniti i na ovaj slučaj. Ili, složni ili ne, zadovoljni ili ljuti, bahati ili skromni, svi zajedno idemo prema provaliji iz koje će, treba se bojati, biti veoma teško, ako ne i nemoguće izaći.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)