Šestice kao preporuka

,

Nekoliko kandidata ukazuje da izbor pripravnika u Osnovnom sudu, navodno, nije prošao u skladu sa zakonom i propisanim kriterijumima. Osnovne zamerke odnose se na to što kod prijema nije vrednovan prosek ocena sa fakulteta i što su neki od primljenih kandidata sa zakašnjenjem predali konkursnu dokumentaciju. Pominju se „nepotizam i unapred pripremljeni spiskovi“

Osmoro ljudi iz Vranja i okoline trebalo bi da budu novi sudijski pripravnici u Osnovnom sudu u Vranju. Oni su, zasad, prvi izbor Staniše KAČENKOVA, vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda koji je rešenjem od 6. januara ove godine (rešenje nije konačno) odabrao upravo njih sa spiska Konkursne komisije suda zadužene da proverava sposobnosti i pravničke veštine 62 prijavljena kandidata.

Kažemo zasad jer će „osmorka“ za koju se opredelio Kačenkov biti primljena na posao samo ukoliko Žalbena komisija sudova u Beogradu ne odluči drugačije. Naime, bilo je više nezadovoljnih kandidata među otpalima koji su iskoristili mogućnost podnošenja žalbe u zakonskom roku,  ukazujući na neke propuste tokom sprovođenja konkursa. Odluka po njihovim žalbama se tek očekuje, pa zasad nema podrobnijih informacija o svemu, saznajemo u Visokom savetu sudstva.

PROSEK (NI)JE KRITERIJUM

Stvar se, inače, zakuvala kada je nekolicina otpalih kandidata, koristeći svoje pravo na uvid u dokumentaciju primljenih, uočila da oni koji su prošli baš i nisu neka elita po svom uspehu tokom studija. Otkrili su i neke druge nelogičnosti i propuste. Dvojica kandidata koji su se obratili „Vranjskim“ koriste i teže reči. Govore o navodnom „nepotizmu, vezama, partijskom posredovanju, unapred pripremljenim spiskovima za prijem pripravnika“. Radije bi da ostanu anonimni, uplašeni da će javnim pojavljivanjem u medijima sebi zauvek zatvoriti vrata lokalnog pravosuđa. Međutim, tvrde da imaju bolji prosek od predloženih pripravničkih kandidata.

Navodno sporni konkurs za prijem pripravnika u radni odnos na određeno vreme u trajanju od tri godine raspisan je u „Službenom glasniku RS“ 20. oktobra prošle godine za radno mesto sudijski pripravnik. Osnovni sud se za konkurs odlučio prema Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta kada je, prema objašnjenju v.f. Kačenkova, sistematizovano četrnaest radnih mesta za diplomirane pravnike – pripravnike. U skladu sa tim je tzv. „kadrovskim planom“ za 2010. godinu odobren prijem ljudstva.

Na konkurs su se javila 62 kandidata. Kačenkov pojašnjava da je Konkursna komisija Osnovnog suda, nakon provere dokumentacije i obavljenog razgovora sa kandidatima, sačinila listu – spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem. Kačenkov je sa te liste odabrao osam kandidata i tako su, kaže on, „ispunjena sva prazna radna mesta za mesto pripravnika“.

– Prilikom izbora za prijem kandidata koristio sam diskreciono pravo da ocenim ko od njih ima prioritete pri izboru sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove – kaže Kačenkov.

GORAN STEFANOVIĆ

NISAM SASTAVLjAO SPISAK

Narodni poslanik u Skupštini Srbije i lokalni lider DS, Goran STEFANOVIĆ, negira da je imao bilo kakve veze sa sastavljanjem spiska pripravnika koji će biti primljeni na rad na određeno vreme u Osnovnom sudu.
– Čuo sam za te glasine, ali su one potpuno neosnovane. Prvo, nikakve kontakte sa gospodinom Kačenkovim nemam. Drugo, nijednog kandidata nisam protežirao. Imena sa tog spiska mi ništa ne govore i ne znam nikog od tih ljudi lično. Nemam saznanja da je neko od njih iz DS ili SPS. Ne bih da idealizujem priču, verujem da je bilo urgencija, kao i kod drugih zapošljavanja, ali ne od DS i mene. Zaista u stranci mislimo da kriterijum za prijem tih mladih ljudi treba da bude uspeh sa fakulteta i veštine koje demonstriraju na intervjuima u sudu. Ništa drugo.

Ali, ovi ljudi verovatno nisu tek tako došli u „Vranjske“ da negoduju? Hipotetički, nije teško namestiti konkurs za pripravnike u sudovima. Raspišete ga, skupite prijave kandidata, konkurenciju malo proredi tzv. „izborna komisija“ nakon razgovora s njima, a onda predsednik suda sa liste koju mu komisija ponudi odabere one kandidate koje on lično smatra najboljim. Priznaćete, to je poprilično velika sloboda.

Takođe, mnogo je lakše vršiti pritisak i uticati na jednog, nego na više ljudi. Međutim, kad je već tako, osoba koja odlučuje u ovim situacijama mora se rukovoditi nekim kriterijumima koji donekle ograničavaju slobodu odlučivanja. A kako će, ako nije lično razgovarao s kandidatima. No, to su moralna i pitanja principa. Nisu ljudi u sudovima krivi što zakon dopušta neke stvari.   

Ipak, ako se malo pogleda zakonska regulativa, a posebno član 65 srpskog Zakona o uređenju sudova (odeljak „Sudijski pripravnik – Prijem sudijskog pripravnika“), lako se ustanovljava da je država propisala da se za sudijskog priravnika prima „lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslova za rad u državnim organima“. Posebno je zanimljivo da zakon jasno kaže: „Prvenstvo imaju kandidati koji su završili fakultet sa visokom prosečnom ocenom“. A dvojica nezadovoljnih kandidata (nema ih na listi od osmoro koje je Kačenkov odlučio da primi) kažu da se pomenuti kriterijum nije vrednovao.

– Koristeći mogućnost da ostvarim uvid u dokumentaciju primljenih kandidata – kaže nam jedan od nesuđenih pripravnika – uočio sam da većina ima vrlo nizak prosek ocena, da su neki od njih već u godinama, a bogami je bilo i onih koji su predugo studirali. Jedan kandidat, recimo, ima 36 godina. Upisao je fakultet 1995/96, a diplomirao tek nakon petnaest godina, 2010. u Kragujevcu sa prosečnom ocenom 6,87. Još jedan kandidat (32) studirao je na vranjskom odeljenju Pravnog fakulteta u Prištini jedanaest godina, od 1998. do 2009. Prosek ocena 6,41.

OD TETOVA DO NOVOG PAZARA

Ovaj mladić dodaje da je bio dodatno šokiran kada je otkrio da prijave dve pomenute dame uopšte i nisu stigle na vreme.

– Konkurs je trajao do 4. novembra 2010. Na dokumentaciji jedne kandidatkinje uočio sam da je primljena 5. novembra, dan nakon zaključenja konkursa, a kod druge sam video čak da su potvrda o državljanstvu i izvod iz matične knjige rođenih izvađeni 5. novembra, dan nakon zaključenja konkursa. U kartonu gde je bila spremljena njena dokumentacija nije bilo ni štambilja ni datuma kada je dokumentacija stigla – tvrdi ovaj nezadovoljni kandidat.

Prema rečima drugog nezadovoljnog mladića koji je konkurisao, Kačenkov se opredelio za još neke kandidate sa niskim prosekom ocena –  jedan je završio u Nišu sa prosekom 6,35, jedan je diplomirao u makedonskom Tetovu sa 6,38, pa nostrifikovao diplomu u Novom Pazaru, a imamo i dvoje kandidata sa prosekom 7.

– Zanimljivo je – napominje ovaj sagovornik „Vranjskih“ – da se u obrazloženju rešenja koje je doneo Kačenkov izjasnio kako je, nakon izvršenog uvida u dostavljenu dokumentaciju o ispunjenosti uslova iz konkursa, a posebno, citiram, „ceneći osnovne kriterijume u pogledu veštine komunikacije, logičkog i analitičkog rezonovanja i elokvencije, preciznosti izražavanja i ponašanja“ vršilac funkcije predsednika izabrao upravo te kandidate. Ne znam samo kako je Kačenkov mogao da ceni veštinu komunikacije, elokvenciju, preciznost izražavanja, kada on nije ni obavio razgovor sa kandidatima. A članovi komisije (parničar Darinka Stanković, sekretar suda Snežana Tasić, sudija Svetozar Simić, p.a.) razgovarali su sa njima u vrh glave dva minuta.  

U obrazloženju rešenja naglašeno je da su kandidati izabrani u smislu člana 57 Zakona o državnim službenicima. A on glasi: „Kandidate koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor, konkursna komisija uvršćuje na listu za izbor i listu dostavlja rukovodiocu. Rukovodilac je dužan da izabere kandidata sa liste za izbor“. Međutim, u obrazloženju se nigde, recimo, ne pominje član 56 istog zakona u kome između ostalog piše: „U izbornom postupku se, ocenjivanjem stručne sposobnosti, znanja i veština, utvrđuje rezultat kandidata prema merilima propisanim za izbor“ i još dodaje da se izborni postupak „može sprovesti u više delova“, pa i „pismenom proverom“. Ta mogućnost u Vranju nije iskorišćena.

Jedan od dvojice kandidata koji je, tvrdi, imao bolji prosek od svih primljenih, kaže da je posebno bio simptomatičan izbor jednog kandidata.

– Taj  je upisao privatni Fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu 2006/07, a završio 18. septembra 2008. sa prosekom 6,48. To je, čini mi se, diplomiranje brže od Šešeljevog. Takođe je volšebno sa 50. mesta na koje ga je svrstala Konkursna komisija suda preko noći napredovao do 13, a potom je ušao među osam – ukazuje sagovornik „Vranjskih“. 

– Nije samo u tome problem – nadovezuje se njegov nesuđeni kolega- već što o načinu na koji se opredeljivao Kačenkov kruže razne glasine. U pravosudnim krugovima svi su čuli za priču da je spisak sudijskih pripravnika za Osnovni sud sačinjen u DS, a u vezi sa kandidatima pominje se ime narodnog poslanika demokrata Gorana Stefanovića. Čak se šuška da je četvoro sa spiska, navodno, iz DS, a dvoje iz SPS. Čujemo i o nekakvom pritisku na Kačenkova. Takođe, nije nam jasno zašto je primljeno osam kada je konkursom traženo sedam kandidata (podsetimo, Kačenkov govori o potrebi za ukupno četrnaest pripravnika u 2010, p.a).

KO CENI STRUČNE SPOSOBNOSTI

Kačenkov, pak, kaže da nije bilo nikakvih pritisaka sa strane.

– Takođe – objašnjava v.f. predsednika suda – pojedinosti oko studiranja, dužine studija i podataka ko je gde završio fakultet nisu bile osnovni kriterijum za izbor kandidata. Moram da napomenem i da, imajući u vidu da je bilo žalbi, postupak izbora pripravnika nije konačan jer se čeka ishod po žalbama Žalbene komisije u Beogradu.

Dok ova komisija ne završi posao i ne odluči da li je pravno valjan izbor osmoro kandidata za sudijske pripravnike, može se samo nagađati koja je strana ovde u pravu. Prema Zakonu o državnim službenicima, rok za donošenje odluke po žalbi je trideset dana. Dok Žalbena komisija ne odluči, setićemo se da je u više slučajeva u Srbiji proteklih godina bilo propusta u radu konkursnih komisija u sudovima i odlučivanju predsednika sudova, zbog čega su neki slučajevi došli i do faze upravnih sporova u kojima je tužena Žalbena komisija sudova. Reč je o uglavnom o slučajevima gde su konkursne komisije i predsednici sudova cenili samo veštinu, a ne i znanje i stručni osposobljenost kandidata, na šta ih, inače, obavezuje Pravilnik o stručnim osposobljenostima, znanjima i veštinama koje se proveravaju u izbornom postupku („Službeni glasnik RS“, br.64/2006), donet kao podzakonski akt na osnovu Zakona o državnim službenicima. Zanimljivo je da njihove žalbe Žalbena komisija sudova nije prihvatala. No, možda tamo duvaju neki novi vetrovi posle reforme pravosuđa.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)