Nije loše, mnogo je gore

Eko Taxi Vranje

,

Tokom ove godine bez posla bi moglo da ostane blizu 1.000 zaposlenih u vranjskoj privredi. Prema saznanjima „Vranjskih“, iz „Simpa“ će najverovatnije otići 350 ljudi, iz „Jumka“ 300, iz Zavarivača 200



 

Da je pred nama težak period pokazuje i vest da je ovih dana održan sastanak lokalnog rukovodstva na kome je bilo reči o ekonomskoj i privrednoj situaciji u gradu i na nivou Pčinjskog okruga, posebno o nezaposlenosti i investicijama. Zabrinjava, međutim, to što je na skupu provejavala i doza optimizma, čini se bez pokrića.

OPTIMIZAM I CRNA STATISTIKA

SIMPO OTPUŠTA UZ OTPREMNINE

Tokom ove godine bez posla bi moglo da ostane blizu 1.000 zaposlenih u vranjskoj privredi. Prema saznanjima „Vranjskih“, iz „Simpa“ će najverovatnije otići 350 ljudi, iz „Jumka“ 300, iz Zavarivača 200, a zbog krize tokom 2011. i ostale lokalne firme bi mogle da budu prinuđene da smanjuju brojno stanje na platnim spiskovima.
Najozbiljnije je u „Simpu“, gde se sa državom vode pregovori o isplati socijalnog programa za sve zaposlene koji imaju makar pet godina do penzije. Kako „Vranjske“nezvanično saznaju, oni koji budu otišli tri godine će preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) primati mesečno po 30.000 dinara, a država bi nakon toga još dve godine uplaćivala doprinose za penzije. Preciznije informacije o svemu tome pokušali smo da dobijemo i iz „Simpa“, ali odgovori do zaključenja ovog broja nisu stigli, verovatno zbog činjenice da je ova tema vrlo neprijatna za rukovodstvo Kompanije koje je oduvek tvrdilo da brine o zapošljavanju.

Elem, prema rečima predsednika Privredne komore iz Leskovca Gorana Jovića, jedan od najvećih problema predstavlja mogućnost rasta stope nezaposlenosti (procenat od ukupnog broja radno sposobnih – prim. aut.) u Pčinjskom okrugu koja trenutno iznosi oko 30 odsto. Na drugoj strani, prema podacima vranjske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, stopa nezaposlenosti u Pčinjskom okrugu u odnosu na aktivno stanovništvo trenutno iznosi 38,49 odsto, što predstavlja povećanje od 2,17 odsto u odnosu na 2009. godinu. Drugim rečima, situacija je gora nego što je vlast spremna da prizna.

Na pomenutom sastanku se čulo i to da je u Vranju pad nezaposlenosti konstantan, te da Grad, navodno, prednjači u Srbiji u pogledu donošenja dokumenata i odluka za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja.

Narodni poslanik Goran Stefanović za „Vranjske“ kaže da je u poslednje dve i po godine posao bio prvi prioritet građana koji su mu se obraćali za pomoć, ali da se nada da dolazi vreme kada će nezaposleni moći da dođu do radnog mesta preko konkursa, a ne preko stranaka.

– Broj nezaposlenih se smanjuje u poslednje tri godine. Mi smo sada među prvim gradovima u Srbiji po broju otvorenih novih radnih mesta, a lokalna vlast čini sve kako bi olakšala poslovanje privredi, počev od subvencija kamata za bankarske kredite, preko taksi koje nisu povećavane poslednjih nekoliko godina, pa sve do industrijske zone koja će biti završena tokom ove godine. Potreban nam je još jedan mandat da dovršimo započeto i mislim da ćemo u narednih nekoliko godina uspeti da broj nezaposlenih svedemo na nivo koji je u razvijenim  zemljama u svetu – kaže Stefanović.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)

EVIDENCIJA

Među nezaposlenima na evidenciji NSZ u Vranju ima 500 visokoobrazovanih ljudi. Paradoksalno je to što u vreme krize na posao čeka 136 ljudi sa završenim ekonomskim fakultetom. Na drugom mestu su diplomirani pravnici (63), a na trećem lekari (22). 

Stepen s. spreme

Broj nezaposlenih

I

2.084

II

649

III

1.730

IV

2.090

V

25

VI-1

566

VI-2

67

VII-1

500

VII-2

1

Ukupno

7.712

 

Perica Janković

NOVA RADNA MESTA UZ POMOĆ SUBVENCIJA

Kakav je trend kretanja zaposlenosti u Vranju?
– Podaci NSZ pokazuju da je u Vranju nezaposleno 7.446 ljudi. Međutim, prema mojim procenama ovaj podatak ne može da bude tačan zato što ima dosta ljudi koji su na birou a koji ili rade „na crno“ ili rade van grada i u inostranstvu. Ono što me raduje je pozitivan trend kretanja u privatnom sektoru. U prilog tome idu podaci Zavoda za statistiku koji pokazuju da je u Pčinjskom regionu u 2002.bilo registrovano 659 samostalnih radnji-preduzetnika i 634 privrednih društava, dok je 2010.evidentirano 942 radnje i isto toliko privrednih društva.
Kakva je struktura radne snage?
– Učitelja i nastavnika ima za pola Srbije, a opet ovde imamo studente. Mislim da je glavni problem neusklađenost zahteva tržišta, tačnije poslodavaca sa školstvom. Smatram da je potrebno izvršiti pritisak u Ministarstvu prosvete da se otvore dodatni smerovi za tekstil, drvo-prerađivačku i kožarsku delatnost jer su to struke koje su deficitarne. Struktura zaposlenih u Pčinjskom okrugu se
može videti iz podataka da je, recimo, u poljoprivredi i trgovini zaposleno 23,8% građana, u saobraćaju 16,8% a u ostalim sektorima oko 16,5% građana.

 

Miša Stanković

RAD NA CRNO JEDINA MOGUĆNOST

Dok ne ostvari svoj san da postane policajac, Miša Stanković iz Prizrena, koji trenutno sa svojom porodicom živi u Vranju, prinuđen je da radi onaj posao za koji mu se ukaže prilika. Miša kaže da je radio za poslodavca koji ne samo da ga je „držao na crno“, već mu nije isplatio ni dogovorenu zaradu.
– Radio sam nekoliko meseci 2008. godine u maloprodajnom objektu „Miloščić“ u naselju Češalj. Pre toga stalno sam slušao priče da radnicima ne daju platu redovno, da stalno otpuštaju i primaju, ali nisam verovao, dok se nisam tamo zaposlio. Radio sam po osam sati dnevno, a ponekad i duže, ukoliko bi došla nova robu koju moram da unesem i poređam po rafovima. Odustao sam zbog plate od 2.500 dinara, to sam i njima rekao na odlasku – govori Stanković.
On navodi da su ljudi tamo gubili posao zbog navodnih manjkova, nestručnog rada, a često se dešavalo da su tek primljeni radnici proglašavani kao višak.
– Na razgovoru za posao, obećali su mi platu od 12.000 dinara. I to je malo, ali ispostavilo se da ni tu platu nikad ne možeš da dobiješ u celini. Uvek izmisle neki manjak, pa ti daju polovinu, nekad ni toliko. Desilo mi se da sam jednog meseca primio 2.500 dinara zato što je navodno ustanovljen manjak od 200.000 dinara. Da smo svakog dana iznosili robu iz prodavnice, ne bismo mogli toliki manjak da napravimo – priča Stanković.

 

Štrajk u Zavarivaču

Duguju nam plate i doprinose

Nezadovoljni situacijom u firmi, radnici “Zavarivača” u utorak su izašli ispred fabrike u nadi da će neko od ovlašćenih saslušati njihove zahteve. Svetislav Tomić, koji radi u ovoj firmi 38 godina, ističe da je poslednju platu dobio u decembru prošle godine.
– Štrajkujemo zato što nam nije povezan radni staž od 2007. a nije nam isplaćeno i šest plata. Na poslednjem sastanku koji su ljudi iz “Galeb grupe” organizovali, rečeno nam je da više nemaju nameru da daju platu, a ko hoće može da radi bez plate. Poslednja isplata bila je u decembru prošle godine – ističe Tomić.



  • Ostavi komentar