Momak iz treće smene

Eko Taxi Vranje

,

Bojala sam se. S obzirom na to da sam zdravstveni radnik, nutricionista, i da sam u praksi imala priliku da gledam porođaj, imala sam tremu i veliki strah, moram da priznam. I ne, ne zaboravi se sve posle nekoliko dana



 

U toplom i udobno opremljenom stanu porodice Djorđević ljubav i emocije osećaju se u vazduhu, a atmosfera je dodatno oplemenjena dolaskom na svet malog Filipa. Maja i Danijel Djorđević iz Vranja postali su roditelji 27.januara, baš na dan Svetog Save. Beba je zaista lep “poklon” ovim mladim ljudima. Filip, koji je rođen sa nešto više od tri kilograma i dužinom od 54 cm, dobio je osmicu na rođenju.

– Moja trudnoća je prva tri meseca bila bez problema i bez propratnih mučnina. Ali, u četvrtom mesecu javile su se prve komplikacije. Reč je o krvarenju koje je trajalo više od mesec dana. Obratila sam se ginekologu na privatnoj klinici, i  zahvaljujući njemu sam trudnoću bez problema iznela do kraja. Bilo je problema i rizika od pobačaja u tom periodu, pila sam lekove, bila vezana za krevet i kretanje mi je bilo svedeno na minimum, ali kako je trudnoća odmicala sve se sredilo –  seća se Maja.

MISLILI SU DA SE ŠALIMO

Danijel Djorđević, otac ističe da nisu naišli na adekvatnu pomoć u Domu zdravlja kada su se prve komplikacije javile:

– Ne znam da li su stručni da odgovre poslu. Mi smo tamo otišli oko pola četiri ujutru i doktor koji je na ginekologiji bio dežuran nije se ljubazno ophodio prema mojoj supruzi. Mislio je da smo nas dvoje negde izlazili i lutali po gradu pa da je zato ona imala poremećaj. Videli smo da tu nema šta da tražimo i zato smo potražili pomoć u privatnok linici – ističe Danijel.

Kada govori o porođaju, Maja ističe da nije bilo lako.

– Bojala sam se. S obzirom na to da sam zdravstveni radnik, nutricionista, i da sam u praksi imala priliku da gledam porođaj, imala sam tremu i veliki strah, moram da priznam. I ne, ne zaboravi se sve posle nekoliko dana – kaže Maja Djorđević.

Porođaj je, prema njenim rečima, trajao dugo, ali najbitnije je da je sve proteklo u najboljem redu i da je beba “živa i zdrava”.

– Kući nisam imala bolove. Kada mi je pukao vodenjak odišla sam kod doktora i mislila da će se sve završiti brzo. Međutim, prošli su i dan i noć, promenile su se tri smene a ja još uvek nisam bila na porođajnom stolu. Išlo je teško jer plod se nije spustio naniže i lekari nisu mogli ništa. Porodila sam se tek u devet sati ujutru. Epiziotimija i šivenje to strašno boli, i porođaj kao sam čin je dosta bolan. Posle toga jedino ti je bitno da beba bude dobra i zdrava, kaže Maja.

Ona smatra da tokom trudnoće treba jesti umereno, a fiziičko vežbanje je, prema njenim rečima, preporučljivo u prvim mesecima ali ne i kasnije.

– Iskreno, ja se nisam držala strogo nekog programa ishrane. Poznato je da su trudnice “alave” i da stalno nešto žele da jedu. Smatram da je umerena ishrana najbolja. Nisam preterivala u ishrani, iako sam se ugojila 23 kilograma. Poslednjih mesec dana sam bila teška i sama sebi. Međutim, kilogrami su došli i zbog lekova i terapije, ne samo zbog hrane. Ipak, zbog bebe je neophodno unositi sve namirnice, ali u umerenim količinama. Bitno je samo da se trudnoća ne shvati kao bolest; to je fiziološko stanje i mogu da se rade vežbe, s tim što u poodmakloj trudnoći nije baš preporučljivo-savetuje sagovornica.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar