Pritvorenici protiv pravosuđa

, , , , , ,

Grupa pritvorenika u pismu ministarki pravde i najvišim pravosudnim instancama iznela niz teških optužubi na račun lokalnog pravosuđa – U pismu se, međutim, ne pominju konkretni slučajevi i ne nude dokazi o tome da sudije i tužioci krše zakon. Nezvanično se priča da iza bunta u Pritvorskoj jedinici stoji Goran Tasić Gokče, dok njegov branilac tvrdi da on nije organizator, već samo jedan od četrdesetak nezadovoljnih

Grupa pritvorenika Okružnog zatvora u Vranju najavila je ovih dana mogućnost stupanja u štrajk glađu. Razlog njihovog nezadovoljstva atipičan je u odnosu na slične situacije u ovdašnjem kazneno-popravnom zavodu iz bliže prošlosti. „Stanovnici“ Pritvorske jedinice (tu ne spadaju oni koji već izdržavaju zatvorsku kaznu, već osobe koje su pod istragom ili čekaju na početak sudskog procesa, oni kojima se već sudi, te manji broj osuđenih koji čekaju da budu poslati na izdržavanje zatvorske kazne) nemaju nikakve zamerke na ishranu, rad uprave zatvora, odnos zatvorskog obezbeđenja prema njima, što su po pravilu razlozi zbog kojih se u zatvoru diže glas i otkazuje poslušnost.

ORGANIZOVANjE JE NEMOGUĆE

Ovima u Vranju smeta pravosuđe. Ono, kažu, „nije nezavisno i sudi pod pritskom tužilaštva i policije“. To je, dodaju, pravosuđe koje „krši zakon, ustavom zagarantovano pravo na nepristrasno suđenje i ljudska prava građana“. 

DRAGAN NIKOLIĆ

PISMO NIJE
MOJA IDEJA

Advokat Dragan NIKOLIĆ, branilac Gorana Tasića Gokčeta u aktuelnim procesima pred lokalnim pravosuđem, uverava nas da pismo nezadovoljstva grupe pritvorenika Okružnog zatvora nije njegova ideja, kako se poslednjih dana šuška u lokalnoj javnosti.
– Niti ja stojim iza ovoga, niti sam napisao i jedno slovo, a nisam ni sugerisao bilo kome da to uradi. Koliko znam, Tasić je učestvovao, ali samo kao jedan od sastavljača pisma. On nije ni zatvorski guru, ni hipnotizer, pa da može da utiče na ostale pritvorenike.
Nikolić smatra da je većina zamerki pritvorenika na rad lokalnog pravosuđa „istinit“.
– Pre svega, u većini procesa imamo paradoks da je na jednoj strani odbrana optuženog, a na drugoj strani udruženi tužilaštvo i sud. Toga nije bilo nikad u ovdašnjem pravosuđu. Takođe, gotovo da više ne postoji oslobađajuća presuda ili ukidanje pritvora, bez obzira na sve okolnosti. Imamo suđenja koja liče na preke sudove, istrage koje predugo traju.
On kaže da pritvorenike i advokate iritira to što „tužilaštvo odugovlači sa predlaganjem novih dokaza“.
– To nekad potraje dva, tri ili pet meseci nakon podnošenja zahteva za sprovođenje istrage, čime se doprinosi da istrage traju punih šest meseci što je zakonski maksimum, a realno je da to bude mnogo kraće. I kad treba da istekne šestomesečni pritvor, oni dva tri dana pre toga podignu optužnicu da bi ispunili zakonski uslov da isti produže (pritvor bez optužnice može trajati najduže šest meseci, p.a.).
Nikolić naglašava da nije uveren da sudije rade bez pritisaka sa strane.
– Tu pre svega mislim na pritisak tužilaca koji samo imaju nameru da njihovo optuženje „prođe“ bez obzira na to da li je opravdano – zaključuje Nikolić

Pismo puno gneva na račun lokalnih sudija i tužilaca pritvorenici su odaslali na adrese ministarke pravde Snežane Malović, Visokog saveta sudstva, Odeljenja za nadzor u sudovima i tužilaštvima Ministarstva pravde. Dobio ga je i Zaštitnik građana Saša Janković, te vršilac dužnosti predsednika Višeg suda u Vranju Staniša Mihajlović 18. januara ove godine.

Navodne „zloupotrebe“ u Višem i Osnovnom sudu, te Višem tužilaštvu u Vranju (Osnovno tužilaštvo ne pominje se ni jednom rečju) iznete su pretežno u vidu opštih ocena, izuzev etiketiranja sudija Višeg suda u dva slučaja koja ne vredi pominjati jer nisu ponuđeni nikakvi dokazi.

Uglavnom se sve svodi na to da se neki tamo pritvorenici (ne pominju se imena) neosnovano i nezakonito drže u pritvoru. Potpisnici pisma odnekud imaju saznanja da se „sudije žale advokatima kako imaju pritisak iz tužilaštva i policije pri donošenju prvostepenih presuda“. Detalja o svemu u pismu nema, tvrde, jer pritvorenici ne bi da ih iznose iz straha od odmazde „jer im traju postupci“. A sve bi objasnili Beograđanima ako dođu da ih saslušaju. Dobro obavešteni izvor iz pravosuđa koji je želeo da ostane anoniman kaže za naš nedeljnik da je u ovoj ustanovi praktično nemoguće postići konsenzus pritvorenika:

– Imajući u vidu da se pritvorenici u Okružnom zatvoru praktično i ne mogu međusobno sresti, osim četvorice koji se nalaze u istoj ćeliji teško je postići bilo kakav dogovor, a kamoli masovnost protesta ili konsenzus pritvorenika.  Osim ako se oni koji su u toj grupi nisu dogovarali preko advokata, što je opet komplikovano i zahteva involviranje branilaca u celu priču. Uz to, logično je i da većem broju pritvorenika ne odgovara da dižu prašinu, jer je dobar deo njih tamo zbog manje opasnih dela i svakog dana očekuju da se nađu na slobodi – objašnjava sagovornik.

U skladu sa ovom procenom, nije isključena mogućnost da je ovakva „pobuna“ protiv pravosuđa delo užeg kruga ljuda. Nagađa se da grupa nezadovoljnih zapravo okuplja znatno manje od četrdesetak pritvorenika (obično ih je u pritvoru od 60 do 70). Pouzdan izvor blizak pravosuđu prenosi nam informaciju o „manje od trideset nezadovoljnih“. Njih je neko morao da okupi oko zajedničke ideje.

ODBIJANjE HRANE

Da bi se naslutilo ko stoji iza svega treba se vratiti neko vreme unazad. Situacija u Okružnom zatvoru u Vranju poslednjih godina prilično je mirna. Nisu zabeleženi nikakvi teži incidenti. Oni beningniji obično su bili plod nezadovoljstva ili individualne afektivne frustracije jednog jedinog zatvorenika ili pritvorenika i brzo su rešavani adekvatnim zakonskim merama koje stoje na raspolaganju nadležnima u kazneno-popravnim zavodima.

Svakako je važno znati da u tako mirnom zatvoru kakav je vranjski prvi masovniji incident dogodio 15. jula prošle godine kada su u pokušaju organizovanog odbijanja hrane učestvovala 33 pritvorenika. Međutim, jedna je činjenica nesporna. I tada se, kao i sada, u pritvoru nalazio Goran Tasić Gokče (38), nedavno nepravosnažno osuđen na pet i po godina zatvora za krivično delo „ubistvo u pokušaju“ (sudi mu se za još jedan pokušaj ubistva i iznudu). Mnogi bi da u svetlu ove informacije raspravljaju o spontanosti najnovijeg bunta. I sada se, kao i tada, šuška da on inspiriše bundžije.

Informaciju o julskom buntu proveravamo kod Vranjanca koji se tada nalazio u pritvoru Okružnog zatvora.

– Pritvorenici su bili podeljeni u pogledu štrajka kada se vest raširila po ćelijama. Ne znam da li je tačno, ali se pričalo da je ideja za odbijanje hrane pala na pamet Gokčetu koji je sa još jednom grupom pritvorenika optuženih za teška krivična dela navodno naveo još njih tridesetak na isto. Organizovali su se preko advokata – kaže naš sagovornik koji je insistirao na anonimnosti.

DRAGAN STOJANOV

POŠTOVATI PREZUMPCIJU NEVINOSTI

Predsednik Zajednice advokata Vranja, Dragan STOJANOV, smatra da „načelno stoje primedbe pritvorenika o određivanju pritvora“.
– Po mom iskustvu pritvor je počeo da predstavlja meru kazne, odnosno sankcije ili neke vrste odmazde. Zakon predviđa dva načina određivanja pritvora – obavezujući, kod teških krivičnih dela zbog zaprećene kazne i načina izvršenja dela, i fakultativni, koji treba svesti na najmanju moguću meru, ali se pritvor koristi na način i u svrhe koje nisu predviđene zakonom i predugo traje. Obično je to kod manje opasnih krivičnih dela.
Stojanov navodi da se za mesec, najviše dva, čak i kod težih krivičnih dela, može ustanoviti da li postoji osnovana sumnja u vezi osobe koja je u pritvoru i završiti istražni postupak.
– Imao sam klijenta kome je posle osam meseci pritvora izrečena oslobađajuća presuda. Ko će njemu to da „plati“, da li je bilo koja novčana naknada države adekvatna onome što su preživeli on i njegova porodica?
Predsednik Zajednice advokata dodaje da i kod težih krivičnih dela valja imati meru kod odlučivanja o produžetku pritvora i poštovati pretpostavku nevinosti (niko nije kriv dok ne bude osuđen pravosnažnom sudskom presudom“, p.a.).
– Pritvor treba samo da bude mera koja će obezbediti prisustvo okrivljenog i smanjenja uticaja na svedoke. Posle dva meseca vi više nemate razloga da nekog držite u pritvoru. Šta on može da sakrije i uništi kad ste sve svedoke već saslušali, obavili veštačenja i ostale radnje u tom delu postupka – zaključuje Stojanov i dodaje da u svojoj advokatskoj praksi nije imao slučajeva gde je tužilaštvo ili policija podmetala dokaze ili vršila pritisak na rad i odlučivanje sudija mada, po njegovom mišljenju, „neformalni uticaji verovatno postoje“.

Ova informacija nikada nije zvanično potvrđena i moglo bi se raditi o koincidenciji u pogledu poklapanja Tasićevog prisustva u Okružnom zatvoru i najava mogućeg štrajku glađu. Javna je tajna da su pritvorenike od dužeg gladovanja u julu u direktnom razgovoru sa kolovođama odvratili v.d. predsednika Višeg suda Staniša Mihajlović i upravnik zatvora Dejan Kostić.

U pravosuđu odlučno demantuju navode iz aktuelnog pisma pritvorenika koji idu na račun sudija i tužilaca. Miroslava RISTIĆ, portparolka Višeg suda ubeđena je da su sudije tog suda vrlo savesne i profesionalne u obavljanju svog posla.

– U pritvoru se – otkriva Ristićeva – po našim rešenjima trenutno nalazi svega sedam osoba. A vidim da se tamo pominje brojka od četrdeset nezadovoljnih.

Njihovo držanje u pritvoru, dodaje portparolka Višeg suda, zakonski je utemeljeno i ima svoje opravdane i na zakonu zasnovane razloge, jer je reč o ljudima koji su osumnjičeni za teška krivična dela za koja je propisana kazna zatvora duža od deset godina.

– Kada se proceni da postoji opasnost od bekstva, ometanja istrage, uticanja na svedoke i saučesnike, skrivanja tragova koji bi vodili do rasvetljavanja krivičnog dela ili kada ima bojazni da će osoba ponovo izvršiti neko krivično delo i iz sličnih razloga, takva osoba se mora držati u pritvoru u zakonom propisanoj proceduri – pojašnjava Ristićeva.

KO STOJI IZA PISMA

Uostalom, dodaje naša sagovornica, pritvorenici, ukoliko su nezadovoljni izrečenom merom pritvora, imaju pravo na žalbu, što znači da reč ovdašnjih sudija nije konačna u tom pogledu.

– U najvećem broju slučajeva pritvorenici ulože žalbu preko advokata. To, praktično, znači da je naše rešenje o pritvoru podložno kontroli, jer se o žalbi na određivanje pritvora izjašnjava viši sud. Mogu da kažem da je procenat potvrđivanja naših rešenja oko 70 odsto, što praktično znači da je pritvor u većini slučajeva opravdano određen – zaključuje Ristićeva, napominjući da ona ne pamti da je ikada u svojoj pravosudnoj karijeri čula za slučajeve pritiska na sudije od strane policije ili tužilaštva kako to insinuiraju potpisnici pisma.

Grupa nezadovoljnih pritvorenika stavila je u isti koš sa Višim i Osnovni sud u Vranju, pripisujući i njegovim sudijama navodne „zloupotrebe“, opet bez pominjanja imena. Srboljub MILOSAVLjEVIĆ, portparol Osnovnog suda, takve navode naziva „proizvoljnim i neosnovanim“.

„LEPO“ U VRANjSKOM ZATVORU

O uslovima koji vladaju u srpskim zatvorima Beogradski centar za ljudska prava izašao je u novembru 2010. godine sa Prvim izveštajem o stanju u kazneno-popravnim zavodima Srbije. Kao glavni problem u tom dokumentu istaknuta je prenaseljenost zatvora u kojima boravi 11.000 ljudi, 4.000 više nego što iznose realni kapaciteti. Teškoće su i nedostatak zatvorskog osoblja, adekvatne medicinske pomoći i loši uslovi u prostorijama u kojima borave zatvorenici (najgore u CZ Beograd i kazneno popravnim zavodima Niš, Požarevac i Kruševac). Vranjski zatvor i ranije je istican kao pozitivan primer među srpskim zatvorima, a očito je da se i njegovi „stanovnici“ slažu sa tim.

– Ne može neko da prigovara radu suda i postupanju sudija, a da se ne veže za neki konkretan predmet. Na kraju krajeva, svaka je sudska oduka, tj, presuda u žalbenom postupku podložna kontroli i oceni više sudske instance, što znači da mi ne dajemo konačnu reč o nečijoj sudbini na sudu – objašnjava Milosavljević.

U odgovoru na pitanja koja smo poslali rukovodiocu Višeg tužilaštva Zorinu ZOGOVIĆU navodi se da su o nezadovoljstvu pritvorenika tužioci obavešteni preko medija.

– Te zahteve treba uzeti sa rezervom, s obzirom na to da je reč o optuženima za najteža krivična dela i da ovakav vid proizvoljnih insinuacija pojedinih pritvorenika predstavlja pritisak na rad pravosudnih organa – kaže se u dopisu koji je potpisala portparolka ovog tužilaštva Leposava JOVČIĆ i dodaje da će Više tužilaštvo svaku prijavu pritvorenika protiv određenih lica ili postupanja u konretnom predmetu „detaljno proveriti u skladu sa zakonskim ovlašćenjima“.

Ukoliko ne bude reakcije ministarke i organa na čije su adrese poslata pisma nezadovoljnih pritvorenika, za šta nije ostavljen konkretan rok, najavljuje se da će ovo, zasad tiho nezadovoljstvo, prerasti u štrajk glađu.

RETRO, Vranjske br. 630, 19. mart 2009.

GORAN TASIĆ GOKČE, OSUMNjIČENI ZA POKUŠAJ UBISTVA

Predsednik Okružnog suda me mrzi

Goran TASIĆ Gokče (37), osumnjičen da je pucnjima iz pištolja 17. septembra prošle godine pokušao da ubije Aleksandra Dimitrijevića (28) u centru grada, obratio se prošle sedmice pismom iz pritvora “Novinama Vranjskim”, izražavajući spremnost da u pismenom obliku odgovori na novinarska pitanja vezana za pomenutu pucnjavu i okolnosti koje su u nastavku priče pratile ceo slučaj.

Da li imate primedbe na ponašanje policije i organa pravosuđa u ovom slučaju?

– Za policiju sam već rekao, a kada je o pravosuđu reč imam velike primedbe, naročito na postupanje predsednika Okružnog suda Dragana Stefanovića. On konstantno vrši pritisak na sudsko veće da mi se ne ukine pritvor. Čuo sam da je u sudu izjavio da me mrzi i da neće prihvatiti moje jemstvo da ponudim i milion evra! Zbog toga sam prinuđen da podnesem krivičnu prijavu protiv njega. Verujte, za mesec dana u pritvoru video sam neke stvari zbog kojih ću se odjaviti iz Vranja i prijaviti u Preševu, jer Albanci za mnogo teža krivična dela izlaze uz jemstvo od pet do osam hiljada evra. Zbog toga ću, po cenu vlastitog života, tražiti izuzeće celokupnog vranjskog pravosuđa, a od Vrhovnog suda da predmet dodeli bilo kom drugom sudu u Srbiji. Na takav potez sam primoran. Jedva čekam reizbor sudija u Vranju, jer grad ima iskusniji i kvalitetniji pravosudni kadar nego što je to predsednik Okružnog suda Stefanović. On u svojoj karijeri nema više od pedesetak donetih presuda, pa mi nije jasno ko mu je dao tako dobre karakteristike da bi posto prvi čovek okružnog pravosuđa.

Da li ste ikad osuđivani i za koja dela?

– Poslednji put sam osuđen u vreme NATO agresije za nedozvoljeno držanje oružja, tačnije pištolja. Opštinski sud me tada osudio na tri meseca, a Okružni je presudu preinačio u uslovnu osudu. Ostale presude su mi iz 1993. godine i sve su izbrisane iz sudske evidencije.