Pobuna Pretorijanaca

Eko Taxi Vranje

Deca na prvom mestu: Gimnazija

„Škola ne radi zbog štrajka“, napisano rukom, prva je slika na ulazu u pustu vranjsku Gimnaziju. Začudo, holovi  su topli a nastavnička kancelarija dobro je popunjena štrajkačima. Ova slika karakteristična je za aktuelni štrajk prosvetara u Srbiji, kome su se, neočekivanom žestinom, pridružili i Vranjanci. Glavna značajka ovogodišnjeg protesta je njegova haotičnost – nit se zna koja škola radi i kada, niti se zna da li đaci treba da idu u škole ili ne, niti se ma ko javno oglašava savetima za roditelje. Na primer, đaci Gimnazije, Ekonomske i „Zmaja“ na raspustu su, dok u „Vuku“ deca idu u školu, ali nemaju nastavu, neke škole rade skraćeno, neke normalno…



30 MINUTA

Deca na prvom mestu: GimnazijaZačudo, za poteze prosvetara mnogi imaju razumevanja, ali ne i vlada, koja drži pare, pa je problem sada već vrlo dubok.

– Za ispunjenje naših zahteva potrebno je ukupno osam milijardi dinara, ali i još 12 milijardi za materijalno opremanje škola. To je realno da ne može biti realnije. Pa to je visina inflacije u ove dve godine od kako su nam plata zamrznute – kaže Tomislav  Pešić, predsednik Unije prosvetnih radnika za Pčinjski okrug i jedan od glavnih ljudi u štrajku . E da ne bi ispalo da nije demagog, Pešić tvrdi da ovde nije reč o uskogrudosti, nego da su „prosvetarima uvek na prvom mestu deca“.

Tomislav Pešić postao je važan ovih dana toliko da su ga zvali i da se javi u policiju, ne samo sa sindikalnim dokumentima, nego i sa sopstvenim pasošem. Da ne beži iz zemlje, verovatno, i sa sobom ne odnese toliko dobro čuvane sindikalne tajne. Pešić tvrdi da je preko 50 odsto vranjskih nastavnika u njegovom sindikatu, te da su u potpunoj obustavi nastave u Vranju bili Gimnazija, Ekonomska, Tehnička, Medicinska, „Zmaj“ i škola u Banji, dok su ostali držali „zakonski štrajk“, što će reći 30 od propisanih 45 minuta časa.

Ljiljana Jovanović, profesorka Ekonomske škole i šef prosvete u UGS „Nezavisnost“ takođe opominje da je najveća opasnost po štrajkače njihovo nejedinstvo, jer se „neki ljudi kriju iza onih koji se danas bore“.

– Roditelji su ogorčeni, ali i mi, i to pre svega na rasipništvo države. Priča se da imamo državnu potrošnju istu kao Kina. Neka to smanje, neka smanje aparat, neka štede i neka to pošteno raspodele, i biće novca. Umesto toga, oni nas čak i ne pozivaju na pregovore – kaže Jovanovićeva, koja ima i zanimljiv predlog – ne mora da država povećava plate, samo neka vrati cene, i rešen probem.

NEMA ODUSTAJANjA

Nešto blažu retoriku ima i predstavnik Samostalnog sindikata obrazovanja Danča Dodić. Njegov sindikat mnogi optužuju da šuruje sa vlašću, što on kategorički odbija. Strategija ovih štrajkača je čas od 30 minuta i „od toga nema odustajanja“.

– Mi tražimo 18 odsto, i zaostale otpremnine i nagrade. Sve zavisi od pregovora, a to vam je svakako cenkanje – kaže Dodić.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar