Nije bilo loših poteza

Eko Taxi Vranje

Sima Gazikalović, Stojanča Arsić

Sima Gazikalović: Zbunjen sam izjavama onih koji kažu da
ne vide rezultate na jugu Srbije.

Stojanča Arsić: I dalje se kasni sa realizacijom zadataka iz
Plana za mirno rešenje krize.



 

Ovim, četvrtim nastavkom, završavamo serijal tekstova pod zajeničkim naslovom „Kriza na jugu Srbije – deset godina posle“, povodom desetogodišnjice formiranja Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa (KT) i oružanog sukoba na jugu Srbije. Seriju završavamo  razgovorom sa Simom Gazikalovićem, jednim od potpredsednika KT i doskorašnjim šefom kancelarije u Bujanovcu i Stojančom Arsićem, zamenikom predsednika SO Bujanovac i čelnikom parlamentarne grupe građana.

Vranjske: Kako ocenjujete delovanje države i Koordinacionog tela u proteklih deset godina na jugu Srbije?

Sima GazikalovićGazikalović: Moram prvo da kažem da sam zbunjen izjavama dosadašnjih učesnika ovog razgovora, po kojima ispada da na jugu Srbije nije urađeno skoro ništa. Podsetimo se vremena kada je KT formirano i ovog što danas postoji. To je dovoljno da konstatujemo one osnovne činjenice: da smo prekinuli krvoproliće, stvorili preduslove za dijalog i napravili stabilnu situaciju kao preduslov za miran život.

Arsić: Država Srbija i Koordinaciono telo u rešavanju krize na jugu Srbije, imale su veoma važnu ulogu. Mislim da je najviše uspeha ovo telo imalo u prve tri godine, kada su teški i složeni problemi rešavani efikasno i brzo.To je vreme kada je Nebojša Čovič sa saradnicima ovde stalno bio prisutan. Kasnije je delovanje Koordinacionog tela razvodnjeno.

Kakva je, u istom periodu, bila uloga međunarodne zajednice na jugu Srbije?

Gazikalović: Uloga međunarodne zajednice u rešavanju krize na jugu Srbije je velika. Teško je pobrojiti sve njih i ono što su uradili, ali evo da se prisetimo uloge KFOR, Posmatračke misije Evropske unije, OEBS u onim najtežim danima, a kasnije velikih rezultata UNDP, CHF, pa ogromne pomoći ambasada SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Norveške, Japana, Austrije i da ne nabrajam. Zaista je to nešto veliko, što je nama bilo od izuzetne pomoći.

Arsić: Međunarodna zajednica je imala presudnu ulogu u rešavanju krize. Bez njenog učešća kriza ni do danas ne bi bila rešena. Delovanje brojnih  međunarodnih organizacija je, manje-više, prisutno do danas. Stičem utisak da su pojedini njeni zvaničnici  danas aktivni u postizanju konačnog cilja – stavaranja multietničkog društva sa održivim ekonomskim razvojem.

Nabrojte neke značajnije poteze i pomake Koordinacionog tela?

Gazikalović: Spisak je dug, ali da se prisetimo samo onih najvažnijih rezultata: zaustavljeno je krvoproliće, uspostavljen mir, došlo se do dijaloga, do slobode kretanja, vraćeno je poverenje u institucije države, uspostavljena je jednakost građana pred državom, donet je Zakon o amnestiji, omogućen povratak izbeglih i prognanih, nadoknadjena je šteta onima kojima je pričinjena, a posebno su krupni rezultati na planu izgradnje infrastructure koja je do 2000. godine bila u katastrofalnom stanju.

Stojanča ArsićArsić: Prvo je formiranjem multietničke policije u saradnji sa OSCE, postgnuta zadovoljavajuća bezbednosna stabilnost na jugu Srbije. Potom je urađeno dosta u realizaciji projekata infrastructure, ali ne i dinamici koja je bila predviđena i koja je promovisana Planom za mirno rešenje krize na jugu Srbije. Naravno, tu je i uključivanje Albanaca u rad Koordinacionog tela.

Za koje poteze Koordinacionog tela kažete da su loši? Ko je za njih odgovoran?

Gazikalović: Ne bih rekao da je bilo loših poteza. Rekao bih da su to pre bili mali propusti koji se tiču nekih rokova, nedoslednosti u izvršavanju dogovorenog, propusti u organizaciji, loša dinamika nekih poslova itd. Ali i za to su postojali razlozi jer je iza Koordinacionog tela za ovo vreme bilo čak pet vlada, pa ubistvo Zorana Djinđića i naravno oni “dežurni” koji su uvek umetali klipove u realizaciju akcija.

Arsić: Smanjenje budžeta Koordinacionog tela na polovinu dolaskom Koštunice za premijera znatno je usporilo realizaciju projekata. Tu je potom „otuđenje“ celog administrativnog aparata, koji je, umesto da bude ovde, preseljen u Beograd. Tako on nije u mogućnosti da realno gleda na situaciju. Koordinaciono telo, sa dve kancelarije u Bujanovcu i Preševu, svelo se na ulogu evidentičara problema bez mogućnosti da ih i rešava.

Koja su to pitanja koja država Srbija i Koordinaciono telo moraju hitno da reše na jugu Srbije?

Gazikalović: Ko iole poznaje situaciju na jugu Srbije, u odgovoru na ovo pitanje ima samo jednu činjenicu – ekonomski razvoj. Otvaranje nekih pogona, stvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje ljudi – to je u ovom trenutku pitanje svih pitanja na jugu Srbije. Ukoliko bude pomaka na ovom terenu, utoliko će ukupna situacija u ove tri opštine biti bolja.

Arsić: Država Srbija mora na vreme ispunjavati obaveze iz Plana za mirno rešenje krize na jugu Srbije, kao i Prelaznog sporazuma o formiranju multietničke vlasti u Bujanovcu. Takođe, moraju se poštovati rokovi  u oblasti obrazovanja, kulture, obezbeđivanje udžbenika za nastavu na maternjem jeziku za učenike Albance. Potrebno je takodje iznaći mogućnosti za završavanje predviđenih projekata infrastrukture što je preduslov za ozbiljniji ekonomski razvoj. Kao potpisnik prelaznog sporazuma o formiranju multietničke vlasti u Bujanovcu, Koordinaciono telo mora aktivno učestvovati u ostvarivanju konačnog sporazuma što je preduslov za političku stabilnost u regionu južne Srbije.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar