Mali grad, malo kulturnih dešavanja, ali svi za sebe misle da su najveći, najbolji, najznačajniji, najuspešniji, traže ekskluzivnu medijsku pažnju, istina – isključivo pozitivnu. A da li su oni važni i koliko su uspešni, ne zavisi od toga koliko će puta na sav glas ponoviti da je to najvažniji događaj u univerzumu, već od toga kako će to biti smišljeno, realizovano, prezentovano, upakovano, pripremljeno i procenjeno u sredini u kojoj je organizovano.
Mogu da razumem da nekima od njih ne odgovara moje viđenje stvari i da im kritika koju dobiju u ovim novinama nikako ne prija, ali to im nikako ne daje za pravo da mi uskraćuju pravo na informaciju ili da me vređaju. Ne mogu drugačije da okarakterišem takve postupke osim kao nedopustiv diletantizam. Oni na to nemaju pravo, neozbiljno je, smešno i pomalo tužno. Mnogo je žuči, jetkih opservacija i netačnosti u njihovim anonimnim komentarima dok traže krivce u nama novinarima koji smo, za razliku od njih, uvek potpisani. Drugi su krivi što sami ne mogu da se izbore sa sopstvenim organizacionim i finansijskim problemima, što brkaju profesionalce i amatere i veoma opasno manipulišu činjenicama, dok istovremeno čeznu za priznanjima i aplauzima. Svi su zavidljivi, neznalice, rulja što pokušava da uništi jednu jedinu i najbolju manifestaciju tu i tu, njega ili nju. Alo bre, kupite ogledala.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.