Skojevci na čelu kolone

Eko Taxi Vranje

Miroslav Simonović, Penzija kao zasluga: Zoran Stošić Vranjski

Ove godine biće dodeljeno ukupno sedam nagrada, plus jedna posthumno, pa je i samom njihovom količinom pogažen jedan od osnovnih principa prilikom njihovog ustanovljivanja,
kada je dogovoreno da se ona deli samo zaslužnima, a ne svima redom



 

Penzija kao zasluga: Zoran Stošić VranjskiSkupština Grada donela je, većinom glasova i bez ikakve rasprave, odluku o dodeli ovogodišnjih nagrada „31. januar“, koje se dodeljuju povodom Dana grada. Nagrade su ustanovljene prošle godine, kada je komunistički 7. septembar otišao u istoriju, ustupivši mesto 31. januaru, nešto starijem danu oslobođenja grada, ovoga puta od Turaka. Ove godine biće dodeljeno ukupno sedam nagrada, plus jedna posthumno, pa je i samom njihovom količinom pogažen jedan od osnovnih principa prilikom njihovog ustanovljivanja, kada je dogovoreno da se ona deli samo zaslužnima, a ne svima redom. I ovoga puta prošli su samo predlozi rukovodstva grada, što je pak obesmislilo buduće kandidovanje ljudi van vlasti, a imena dobitnika još jednom su potvrdila rešenost vladaoca da od Vranja naprave okaminu, artefakt jednog davnog vremena, prošlih ljudi, ideja i ponašanja.  

ONDA, DA SE RAZILAZIMO

Ali, i ovakve kakve jesu, nagrade nisu mogle biti dogovorene bez koalicionih gibanja. Iako zvaničnici tvrde suprotno, čulo se da su demokrate zaboravile da na vreme prijave PTT za nagradu, pa su socijalisti jedva pristali, na insistiranje Miroslava Nešića, da ovu firmu uvrste među dobitnike. Za uzvrat, demokrate su pristale da i Simonović dobije najvišu gradsku nagradu. No, zvanično, ova priča plod je nečije mašte.

– Ako bi i oko nagrada pravili problem, onda da se razilazimo. Dogovor je bio da se izađe iz lokalnih okvira, lako smo se sporazumeli oko svega, i mislim da su nagrade realno pripale onima koji su ih i zaslužili – kaže zamenik gradonačlenika Igor Andonov.   

KANDIDATI,
GUBITNICI,
DOBITNICI

Završni čin izbora kandidata odrađen je na sednici Mandatno imunitetske komisije, na koju su predstavnici vladajuće koalicije došli sa već dogovorenim stavovima. Jedini predog za nagradu koji je prošao a da nije stigao direktno od gradskog rukovodstva je nagrada za Gimnaziju, što je predložio načelnik Okruga Budimir Mihajlović. Najveći gubitnici su vranjsko Pozorište, sa čak tri različite nominacije, (Jovica Dejanović, Centar za razvoj lokalne socijalne zaštite i radio „Iskon“) te gimnazijalka Branislava Marković, koju su predložili Gimnazija, Udruženje potomaka ratnika i Centar za talente.

– Nije bilo nikakvih problema oko nagrada, sve su dogovorene jednoglasno, bez nekih ozbiljnijih protivljenja niti zahteva – jasan je i prvi socijalistički operativac Zoran Antić.

Međutim, opozicija ne misli tako. Predrag Stojković, vođa lokalnih radikala i predstavnik SRS u Komisiji kaže da je Vranje još jednom na delu moglo da vidi demokratiju na način na koji je shvataju aktuelne vlasti.

– Prošli su samo predlozi rukovodstva, dok je sve drugo otpalo. Ovim je nagrada obezvređena. Oko ovoga se koalicija dogovorila kao oko retko čega, jer ti ne trebaju rezultati, nego neki jubilaran datum. Ignorišu mlade ljude, pa oni odustaju. Ko da se prijavljuje za nagradu kad je ona rezervisana za starije – pita se Stojković.

Ono što pravo upada u oči kada se pogleda spisak dobitnika (vidi okvir) svakako su njihove godine. Glavne nagrade dobili su penzioneri, e da bi stav da mlad čovek ne može da postigne ništa u životu bio do kraja sproveden u delo.

SOMBORSKI SLIKAR

Zoran Stošić koji je sam sebe krstio Vranjski, dobitnik je svih mogućih nagrada i priznanja ovoga grada, pa je neko očigledno računao da mu treba dodati i ovu, koliko da se ne ljuti. Čovek je slikar, ali somborski, i to čini se amaterski, a njegove zasluge za grad ostaju potpuno nejasne. I pored toga on će dobiti svojih 100.000 dinara i, ako je verovati koaliciji, onemogućiti još nekoga da u narednih pet godina dobije istu nagradu, kako je predviđeno propozicijama. Slična je situacija i sa Miroslavom Simonovićem, koji je netom otišao u penziju, pa sad valjda za to dostignuće dobija 50.000 dinara. Doktor Rade Stanković Campaleja nešto je izdvojeniji iz ove priče, pre svega jer Dečiji dispanzer ove godine slavi 50 godina postojanja, a on je njegov utemeljivač i čovek koji je odlučujuće doprineo njegovom razvoju. Da ne bude zabune, nije reč o tome da li su ovi ljudi zaslužili nagrade, nego da li su ih zaslužili baš ove godine.

Miroslav SimonovićPojašnjavajući zašto se vlast odlučila baš za njih, predsednik Mandatno imunitetske komisije Zoran Antić za skupštinskom govornicom izdeklamovao je njihove opširne biografije, iz kojih ni najpažljiviji slušalac nije mogao da ustanovi šta su to tako bitno uradili u godini za nama. I tu je i čitav jadac – ljudi su jednostavno sad došli na red, nema to nikakve veze sa aktuelnim učinkom, a to svakako na određeni način obesmišljava čitavu priču.

No, to je samo vrh ledenog brega. Budući da je nagradu dobio i orkestar Ekrema Mamutovića, ispada da je polovina nagrada dodeljena kulturnim stvaraocima, i to u gradu u kome je kultura devastirana do tačke potpunog uništenja, pa ispada da je penzionerska pamet ovde ponovo trijumfovala.

No, neke stvari oko januarskih nagrada ipak bodu oči. Eto, menjan je Pravilnik o dodeli da bi nagrada mogla posthumno biti dodeljena geografu Srboljubu Stamenkoviću. Ova nagrada nikako nije sporna, ali zar poznatom stručnjaku nije posthumno mogla biti dodeljena redovna nagrada? Ne, za redovno je već bilo dovoljno kandidata, a kako profesor nije mogao biti zaobiđen, onda je promenjen Pravilnik. Uvredljivo, i prema pokojnom Stamenkoviću i prema nagradi.

GORAN VITOROVIĆ
BILI SMO PROTIV PTT

Predstavnik DSS-a u Komisiji Goran Vitorović kaže da stranka kojoj pripada nije imala svoje favorite.
– Bili smo protiv Bolnice, a podržali gimnazijalku Branislavu Marković. Glasali smo i protiv PTT-a, koji je nagrađen zbog „Jumka“, što nema veze sa nagradom – kaže Viktorović, koji otkriva još jedan koalicioni detalj – sednici nisu prisustvovali članovi G17 plus.

NAGRADA ZA KUPCE

Slična je priča i sa „grupnim“ nagradama. Ako se dodeljivanje gradskog priznanja Gimnaziji može smatrati pravim skandalom, obzirom na stanje u kome se škola nalazi, nagrada za PTT Srbija priča je sumnjiva bilo odakle da se gleda. Obrazlažući ovu nagradu, Zoran Antić je PTT izdvojio kao nekoga ko je kupovinom robe od „Jumka“, ( pa taksativno – odela, košulje, uniforme… fale samo gaće i brushalteri) podigla ovu firmu iz mrtvih. Eto, kako se vremena menjaju. U „Simpolendu“ su nagrade dobijali samo oni koji su robu pravili, bez obzira što nisu mogli da je prodaju, a sada nagrade dobijaju i revnosni kupci! Sutra, može se desiti, nagradu će dobiti i oni koji samo imaju lepe želje, što u ovo vučje vreme nije bez logike.
 

NAGRADjENI

Specijalno javno priznanje „31. januar“ biće dodeljeno Zoranu Stošiću-Vranjskom, slikaru iz Sombora, kao i posthumno profesoru geografije Srboljubu Stamenkoviću. Javno priznanje „31. januar“ ove godine pripalo je J.P. PTT „Srbija“, Gimnaziji „Bora Stanković“ i orkestru „Bakije Bakića“ pod upravom Ekrema Mamutovića. Na svečanoj akademiji koja će 30. januara biti održana u Pozorištu u Vranju, priznanja će dobiti i Branko Stanković, urednik „Kvadrature kruga“ na RTS-u, primarijus doktor Radivoje Stanković Campaleja i Miroslav Simonović, penzionisani voditelj Škole animiranog filma.

Gimnazija ove godine slavi ljubilej, 130. godina postojanja, pa je vreme za jubilarnu nagradu. Potpuna devastacija te ustanove, od njenog spoljnjeg izgleda, preko ruiniranih učionica, teške materijalne situacije, sve do samog procesa obrazovanja, ovoga puta nikoga nije interesovala. O tome, kad prođe slavlje.

Sve u svemu, Vranje je još jednom potvrdilo pogrešan izbor puta kojim ide ka lepšoj budućnosti. Put u prošlost ne može doneti budućnost, to je istina kojoj se nema šta prigovoriti, i vlasti bi jednom trebalo da je prihvate samo tako. Ako ne, skojevci će i dalje biti prvi ljudi ove čaršije, a sve što ne miriše sa suv bosiljak ostaće nepoželjno, ako već nije sumnjivo. Možda je vreme da se svi kolektivno učlane u PUPS, pa da zaigramo Kozaračko, srećni i veseli. Ili da se nešto menja, trećeg nema.



  • Ostavi komentar