REGION BEZ PERSPEKTIVE

Eko Taxi Vranje

Rahmi Zuljfiju, Jonuz Musliu, Osuđeni na ukupno 101 godinu zatvora

Jonuz Musliu: Beograd je točak istorije vratio unazad.
Sada smo tamo gde smo bili pre deset godina



Rami Zuljfiju: Država je digla ruke od juga Srbije.
Ovde se više ništa i nikada neće promeniti

 

Povodom desetogodišnjice od formiranja Koordinacionog tela  za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, (16. decembar 2000. godine), u ovom serijalu razgovaramo o ulozi ovog državnog organa na život u ove tri opštine.

Za ovaj broj Vranjskih na istih pet pitanja kao prethodni sagovornici odgovaraju nekadašnji politički komesar OV PMB Jonuz Musliju, predsednik SO Bujanovac i lider Pokreta za demokratski progres (PDP) i Rami Zuljfiju, predsednika Demokratske unije Albanaca (DUA). Postavili smo pet istih pitanja.

Vranjske: Kako ocenjujete delovanje države i Koordinacionog tela u proteklih deset godina na jugu Srbije?

Jonuz MusliuMusliu: Za deset dodina država nije rešila pitanja dvojezičnosti, povratka raseljenih, potpunu amnestiju i resocijalizaciju pripadnika OV PMB i brojne probleme infrastrukture. Nerealno je onda očekivati da reši probleme demilitarizacije, nacionalnih simbola, uključenje Albanaca u instutucije sistema, pitanja obrazovanja, priznavanja diploma itd. Beograd, ne samo da nije rešio probleme pobrojane u “Čovićevom planu”, već je proizveo i nove razmeštanjem važnih institucija kao što su sud, policija, katastar. Na ovaj način Beograd “proizvodi” tiho iseljavanje Albanaca, što znači da točak istorije vraća u stanje od pre deset godina.

Zuljfiju: Osnovni ciljevi zbog kojih je formirano ovo telo bili su uspostavljanje mira i bezbednosti, izgradnja zajedničkog života i ekonomski razvoj. Tako je i bilo sve dok je ovde bio gospodin Čović. U tom periodu rezultati su, uz punu pomoć i podršku medjunarodne zajednice, bili brojni.

Kakva je, u istom periodu, bila uloga medjunarodne zajednice na jugu Srbije?

Musliu: Urađene su neke stvari, ali danas, kada je ostao samo OEBS, mi smo hendikepirani, tako da smo prepušteni volji vlasti u Beogradu.

Zuljfiju: Brojni predstavnici medjunarodne zajednice ovde su prisutni od početka krize. Pomno su pratili situaciju i pomagali u meri u kojoj je država ostavljala prostor za njih. Ono što je najvažnije, oni su presudno uticali da Beograd i Srbija drukčije gledaju na ovaj kraj.

Nabrojte neke značajnije poteze i pomake Koordinacionog tela?

Musliu: Prvi i najznačajniji pomak je “Končuljski sporazum”. Njegov veliki značaj je što je regionu doneo mir, a veliki hendikep što drugi zahtevi iz tog dokumenta nisu realizovani. Drugi pomak su lokalni izbori 2002. godine, kojim su Albanci integrisani u opštinske institucije. Za oba, kao i za neke druge manje značajne, najviše zasluga pripada Albancima, koji su vodili konstruktivnu politiku inspirisanu standardima medjunarodne zajednice.  

Rahmi ZuljfijuZuljfiju: To su posle rata mir i bezbednost, a potom stvaranje uslova i institucija za zajednički život. Usledile su brojne investicije u objekte infrastrukture, što je u značajnoj meri promenilo život velikog broja stanovnika u ove tri opštine. Sada smo došli do značajnog procesa – uspostavljanja multietničke vlasti, gde su rezultati dobri, tako da svi građani ove regije prepoznaju pozitivne pomake koji život svih nas čine kvalitetnijim.

Za koje poteze Koordinacionog tela kažete da su loši? Ko je za njih odgovoran?

Musliu: Mnogo ih je, već sam to rekao odgovarajući na prvo pitanje. Dodao bih visok stepen siromaštva, visoku stopa nezaposlenosti, nikakav tretman prema poljoprivredi itd. Naravno, za sve te probleme isključivi krivac je vlast u Beogradu.

Zuljfiju: Stvari su krenule naopako baš kada smo svi očekivali najviše, kada smo verovali da su stvoreni kakvi-takvi uslovi za brži ekonomski razvoj. Odlaskom gospodina Čovića s čela Koordinacionog tela, i dolaskom gospodina Rasima Ljajića, država je digla ruke sa juga Srbije.

Koja su to pitanja koja država Srbija i Koordinaciono telo moraju hitno da reše na jugu Srbije?

Musliu: Svi oni problemi koje sam pobrojao. Njima treba dodati pravedno i održivo rešenje političkog statusa Albanaca u regionu, u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima.

Zuljfiju: Bolji standard gradjana i brži ekonomski razvoj su osnovni ciljevi svake zajednice.

(U sledećem broju na ista pitanja govore:
Sima Gazikalović, dosadašnji šef Kancelarije Koordinacionog tela u Bujanovcu i Stojanča Arsić, zamenik predsdnika SO Bujanovac. 

 

Presuda gnjilanskoj grupi

Presuda devetorici Albanaca iz Preševa na jugu Srbije, koji su 21. Januara pred Specijalnim odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osuđeni na ukupno 101 godinu zatvora, pravi je primer montiranog političkog procesa, smatraju politički lideri Albanaca iz ovog regiona na granici sa Kosovom.
– Cilj ove preude je da zaplaši Albance i primora ih da napuste svoje domove u Preševskoj dolini – kaže Jonuz Musliju, predsednik lokalnog parlamenta u Bujanovcu koji je prisustvovao izricanju presude.

Osuđeni na ukupno 101 godinu zatvoraPredsednica sudskog veća Snežana Nikolić Garotić rekla je, u obrazloženju presude, da su osuđeni Albanci, kao članovi „Gnjilanske grupe“OVK, od juna do septembra 1999. odgovorni za paljenje kuća , mujčenje i ubistvo nekoliko desetina civila srpske nacionalnosti i drugih nealbanaca u Gnjilanu.
Pod sumnjom da su pripadnici Gnjilanske grupe policija je u Preševu 26. Decembra 2008. uhapsila desetoricu Albanaca iz tog mesta, dok je osam osoba u bekstvu i protiv njih se vodi poseban sudski postupak. Od desetoro uhapšenih jedan je oslobođen krivice. Jedan Albanac osuđen je u petak na osam godina zatvora, a po četvoro na 10, odnosno na 15 godina zatvorske kazne.
Jonuz Musliju, inače jedan od komandanata bivše OVPMB, tvrdi da je devetoro Albanaca osuđeno na velike zatvorske kazne bez „argumenata i dokaza“:
– Ova presuda znači Albancima jasnu poruku Beograda da su nepoželjni u Srbiji – kaže Musliju.
Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo, ponavlja da su i presuda i hapšenje deo kampanje koju protiv Albanaca na jugu Srbije vodi Beograd:
– Presuda Suda za ratne zločine doneta je pod pritiskom pojedinih beogradskih medija koji imaju antialbansku uređivačku politiku, i predstvanika srpske vlasti – kaže Mustafa.
Mustafa smatra da osuđeni Albanci nisu odgovorni za dela koja im se stavljaju na teret zato što je u to vreme Kosovo već bilo pod međunarodnim protektoratom:
– Tada su u Gnjilanu u velikom broju bili prisutni NATO vojnici i drugi predstavnici medjunarodne zajednice. Sumnjam da je neko u njihovom prisustvu mogao da vrši zločine – kaže Mustafa.
Prema njegovim rečima, cilj presude je da“ izjednači žrtve i zločine“:
– Presuda ima cilj da obezvredi zločine koje su nad nedužnim albanskim civilima počinili pripadnici srpskih paramilitarnih i zvaničnih oružanih formacija tokom sukoba na Kosovu – kaže Mustafa i najavljuje da će Albanci preispitati dalji proces integracije u srpske državne institucije. 

Nikola Lazić



  • Ostavi komentar