Sirotinja uvek plaća skuplje

, ,

Grad se širio, bilo je potrebno graditi infrastrukturu, pa je zemljište oduzimano a nije plaćano na vreme. Dugovi su se gomilali, pa zato sada bivši vlasnici potražuju 80 miliona dinara, plus ostali troškovi

Iz budžeta grada Vranja u narednih nekoliko godina može da „iscuri“ gotovo milion evra zbog tužbi za isplatu naknade za eksproprisano zemljište.

Naime, ne računajući troškove postupka, od Direkcije za razvoj i izgradnju grada u ovom trenutku građani preko suda ukupno potražuju 80 miliona dinara na ime oduzetog zemljišta za potrebe izgradnje javnih objekata, a sva je prilika da će ova javna institucija većinu sporova izgubiti.

MAČ NAD BUDžETOM

Direktor Direkcije Dragan Stojković navodi da se radi se o zemljištu ukupne površine 36.000 metara kvadratnih, oduzimanom od sedamdesetih godina pa naovamo.

– Postoji realna opasnost da se ti sporovi privedu kraju i da veća suma dođe na naplatu u ovoj i narednoj godini, što je i predočeno rukovodstvu grada – kaže Stojković.

Direktor Direkcije navodi da će sud određivati visinu naknade, na osnovu tržišne cene zemljišta koju određuje Poreska uprava. Prema skali koju koristi ovaj državni organ, parcele na obodu grada vrede do 30 evra po metru kvadratnom, dok je cena u strogom centru 50 evra.

– Prema mojim informacijama, cene u skali Poreske uprave su u proseku 30 odsto niže nego što su to građani navodili u svojim tužbama – tvrdi Stojković.

Ipak, najjasniju sluku onoga što može uslediti najbolje dočarava sledeći podatak: prema Stojkovićevim rečima, u 2010. Grad je na ime izgubljenih sudskih sporova za naknadu oduzetog zemljišta za javne potrebe platio 6,2 miliona dinara, što je prava sitnica u odnosu na cifru koja sada lebdi nad gradskom kasom. Na to je nedavno u intervjuu „Vranjskim“ upozorio i zamenik gradonačelnika Igor Andonov.

– Najveći problem ovog grada su tužbe za eksproprijaciju. Jedno vreme nisu smeli da mi kažu koliki su iznosi, bojali su se da ću da podnesem ostavku – kazao je Andonov, tvrdeći da grad gubi sporove, te da za ekspropirijaciju sada plaća daleko više nego što je trebalo u vreme kada je ona sprovođena.

KAD VLAST OBEĆA

U Ulici Radovana Dragovića građanima su 2001. oduzeti delovi placeva da bi se prosekla i asfaltirala ova ulica, ali proces eksproprijacije do danas nije sproveden. Dobri Cvetkov, koji u tom delu grada živi od 1972. godine, navodi da godinama niko od lokalnih rukovodilaca nije želeo da reši problem, zbog čega su građani morali sami da se organizuju.
– Ja i moje komšije napravili smo pisani dogovor sa tadašnjom Opštinom, prema kojem smo se obavezali da besplatno ustupimo zemljište, ali pod uslovom da nam  za uzvrat proseku ulicu sve do Poljoprivrednog zavoda i većim delom je asfaltiraju. Opština to nije uradila, odnosno nije prosekla ulicu, tako da i danas moramo da gazimo blato kada krenemo u grad ili da idemo zaobilaznim putem – kaže Cvetkov.
Ovi ljudi su 2006. podneli  tužbu protiv Grada u kojoj traže da im se u skladu sa tržišnim cenama isplate naknade za eksproprijaciju i vrati novac koji su izdvajali na ime poreza.
Petorici vlasnika koji su tužili grad od placeva je oduzeto u proseku po 60 metara kvadratnih, a Srđan Cvetković smatra da sudski proces traje prilično dugo, iako su obavljena dva veštačenja.
– Nisu nam isplatili naknadu za eksproprijaciju, a moja majka je još uvek formalni vlasnik tog zemljišta, sada trotoara, i uredno plaća porez. A, svake godine dolazi inspekcija da nas upozorava da sklanjamo drva, pesak i sve ostalo što privremeno ostavimo na taj trotoar – navodi Cvetković.

On takođe tvrdi da je zemljište u nekim ranijim vremenima oduzimano bez ikakvog osnova, bez dogovora sa vlasnicima i isplate naknade, te da ovima nije preostajalo ništa drugo nego da presaviju tabake i podnesu tužbe.

Malo istraživanje „Vranjskih“ pokazuje da ima različitih primera, od kojih su neki zaista spadaju u domen fantastike.

Prethodni direktor Direkcije Dejan Stanojević navodi da Skupština donosi odluku o tome koliko će se platiti za metar kvadratni oduzetog zemljišta, te da je u njegovo vreme 80 odsto građana prihvatalo ponudu. Tužbi je, međutim, bilo i tada.

– Nisu to bile neke velike cifre. Kada se donese presuda, račun grada bi bio blokiran i tužioci su isplaćivani. Koliko se sećam, za nekoliko godina, naplaćeno je desetak miliona dinara – tvrdi Stanojević.

Najveći broj sporova odnosi se na delove placeva (30 do 200 metara kvadratnih) koji su oduzimani zbog izgradnje ulica. Veći broj građana tužio je 2006, 2007. i 2008. Direkciju jer im je zemljište oduzeto 2001. i privedeno javnoj nameni, a da postupak eksproprijacije formalno nije pokrenut niti sproveden. Radi se o ukupno 2.862 kvadrata, a najočigledniji primeri su u ulicama Strahinjića Bana, Radovana Dragovića i Rodoljuba Čolakovića (vidi okvir). Ukupna vrednost tih sporova je 5,23 miliona dinara.

U najbizarnije primere svakako spada tužba koja je pokrenuta 2008. u vezi zemljišta (5.000 metara kvadratnih) oduzetog daleke 1974. godine u ulici Proleterskih brigada. Vrednost spora je 12,6 miliona dinara. Dok pravnici sa kojima se konsultovao dolepotpisani sumnjičavo vrte glavom u vezi ovog slučaja, nadležni u Direkciji, bivši i sadašnji, ne mogu da objasne zašto vlasnik nije isplaćen u prethodne tri i po decenije.

O tome šta se događalo devedesetih i ranije, odnosno u vreme kada su socijalisti na lokalu vladali samostalno, pokušali smo da doznamo od zamenika predsednika Gradske skupštine i sekretara GO SPS Zorana Antića. On je, međutim, naveo da o eksproprijaciji zemljišta ne zna mnogo, i uputio nas na odbornika njegove stranke i aktuelnog zamenika direktora Direkcije Gorana Stojanovića, koji inače godinama radi u ovom javnom preduzeću.

– Ne znam o čemu se radi (slučaj iz 1974. – prim. aut.) i zašto naknada nije isplaćena, ali ne verujem da je neko u tom i drugim slučajevima bio lud da oduzima zemljište, a da ne poštuje zakonsku proceduru – objašnjava Stojanović.

Prema njegovim rečima, Vranje je uvek imalo dobru plansku dokumentaciju, ali da je glavni problem oduvek bio nedostatak para.

– Grad se širio, bilo je potrebno graditi infrastrukturu, pa je zemljište oduzimano, a nije plaćano na vreme. Tužbe su uvek postojale. Povodom svega toga mogu samo da citiram izreku da „sirotinja uvek plaća skuplje“ – navodi Stojanović.

DECENIJSKI DUGOVI

Na drugoj strani, najveću vrednost imaju sporovi koji se odnose na zemljište koje je 1980. oduzeto za potrebe groblja na Bunuševcu. Građani potražuju 40 miliona dinara zato što grad nije isplatio naknadu na ime eksproprijacije, ali je sada najveći problem u tome što se u međuvremenu odustalo od pomenute lokacije.

DA SE NE PONOVI

Direktor Direkcije Dragan Stojković navodi da na nivou gradske vlasti postoji dogovor da se u 2012. godini dobar deo sredstava za komunalnu izgradnju odvoji upravo za isplatu naknada za preuzeto zemljište. U 2011. grad će na ime eksproprijacije ili dogovora sa građanima isplatiti oko tri miliona dinara.
– Trenutno stanju u gradu je takvo da najveći broj infrastrukturnih objekata  ne možemo da uradimo zbog nerešenih imovinskih odnosa tj. zato što nemamo dovoljno para da sprovedemo eksproprijaciju – kaže Stojković.

– Direkcija je uradila analizu 2009. godine i utvrdila da zbog izrade planskih dokumenata ne postoje razlozi da se neke parcele preuzimaju od građana, pa je u pet slučajeva zatražila poništaj rešenja o eksproprijaciji. U pitanju je ukupna površina od 9.400 kvadrata, a vrednost sporova je oko 30 miliona dinara, od čega se najveći deo, 23 miliona, odnosi na zemljište na Bunuševcu. Grad je promenio odluku o tome gde će se širiti groblje, pa je odlučio i da odustane od preuzimanja zemljišta. Sada čekamo stav Ministarstva finansija, pa ćemo videti šta će biti – objašnjava Stojković.

Građani, međutim, nisu odustali. Njih ne interesuje to što su vlasti menjale poslednjih decenija planska dokumenta. Kriza je i oni žele pare, pogotovu zato što ima indicija da Ministarstvo ne prihvata predlog grada.

Kako nezvanično saznajemo, međutim, ima i tužbi koje su zapravo običan blef bivših vlasnika koji sumnjaju da Direkcija raspolaže dokazima o tome šta je i kada platila, pogotovu u periodu od pre deset i više godina.

–  Bilo je pokušaja lova u mutnom, ali u Direkciji postoji dobra evidencija. Prošle godine naručili smo softver pomoću kojeg ćemo napraviti bazu podataka o zemljištu, tako da ćemo imati kompletan uvid i moći lako da sprečimo pokušaje duple naplate, ali i neovlašćenog korišćenja nekih površina u vlasništvu grada – tvrdi Stojković.

Na kraju valja reći i to da u gradskoj vlasti ima i onih koji smatraju da pomenuti broj sudskih procesa nije konačan.

– Ako se sve završi na ovom broju tužbi, biće dobro – kaže jedan od sagovornika „Vranjskih“ koji je želeo da ostane anoniman.