Malo kukuruz, malo pornići

Eko Taxi Vranje

Mile Spasić, Budućnost je pred nama: žitelji Tibužda

Imamo najnoviji sajt za poljoprivredne proizvođače. Još ljudi nisu razaznali, će izlepimo plakate na bandere i po duvari, pa kad vide neka izvole



 

– Ma, kakvi kompjuteri za seljaci? A, to li je onaj u mesnu zajednicu što ga donesoše? Aaaa!  Da vam kažem, nije loše, mi stari možemo da gledamo u ekran kao tele u šarena vrata. Mile sekretar može mnogo da nas poduči, sve mu glava razume, opravan čovek svaka čast – kaže nam u centru sela jedan od meštana Tibužda.

Budućnost je pred nama: žitelji Tibužda– Mi znamo kako se muze jedna krava, kakve pomije jedu dve svinje, što kljuju po bašte dvadeset kokoške, pet ćurke, tri guske, dve patke. Ako je Tibužde izabrano za jedno od najnaprednijih sela i dobilo kompjuter, barabar sa Trebešinje i Rataje, mnogo nam je milo, samo se jedno pitamo: Kakva li su ostala sela – pita se drugi meštanin.

OVO JE ZA PAMETNE

Tibužde, smešteno pored istoimene reke, u polju prema trebešinjskom i svetoilijskom putu, obavijeno izmaglicom studenog jutra, pred Bogojavljanje, kao da drema. Ljudi se ne zadržavaju na sokacima, ne čuje se muk krava ni groktanje svinja, samo dim iz odžaka i po koje resko kukurikanje petlova najavljuju da ustaljeni život ide svojim tokom.  Prođe po koji traktor prema okolnim njivama. Na brdu, iznad Osnovne škole “Bora Stanković“, tik uz šumu stoji na vetrometini uredno sređena zgrada u kojoj su i prostorije Mesne zajednice. Ali, ovde ipak nešto odudara od seoske svakodnevnice. Pred zgradom Mesne zajednice dočekuje nas domaćinski Mile Spasić, sekretar. Ponosno nam pokazuje računar koji su dobili poljoprivrednici i ostali žitelji zahvaljujući inicijativi Srđana Vasiljevića, savetnika gradonačelnika za poljoprivredu i  projektu koji finasira Grad, a sufinansira Registar nacionalnog interneta.

– Ovo je stiglo pre Novu godinu. Ovo je za budućnost, za svu pametnu decu i odrasle iz Tibužda, Zlatokopa i Lukova. Ne kaže se džabe da je znanje imanje. Imamo sajt za poljoprivredne proizvođače gde mogu da se informišu o svemu, da budu u trendu i napreduju u svakom pogledu. Još ljudi nisu razaznali, će izlepimo plakate na bandere i po duvari, pa kad vide neka izvole, vrata su širom otvorena – kaže Mile.

Mesna zajednica je jedan od kutaka gde se Tibuždani, i mladi i stari, okupljaju preko cele godine. Interesuje ih šta se dešava u Ministarstvu poljoprivrede, prate uredbe Vlade.

– Mnogi imaju kompjutere kod kuće, njih zpreko 70 odsto. Gde dete da ne odigra dva tri sata neku igricu, šta će kažu komšije? Dvesta kila svinja, eto ga komjuter. Tu je jutube, fejsbuci i sve što čini omladinu srećnom i sitom. Koga si ga intersuje od poljoprivredu on si pogleda i zna šta ga čeka. A, takvih je u Tibuždu pet-šest – kaže jedan od mlađih meštana koji čezne da bude priznat poljoprivrednik, samo da dođe do kvalitetnog imanja i podsticajnih sredstava za mehanizaciju.

Mile Spasić– Ima interesovanja za internet. Meštane najviše interesuju podsticajna sredstva za obradivo zemljište, koliko će biti u evrima po hektaru, zatim za proširenje poljoprivrednog gazdinstva, za nabavku mehanizacije, bilo nove ili polovne. Tu su cenovnici, berze, pijačne i druge, zatim cenovnik semena kukuruza i ostalih žitarica, ma sve na dohvat ruke – ističe Mile.

On navodi da im je Srđan Vasiljević, kao vrsni poznavalac poljoprivrede, objasnio da je internet prisutan u brojnim seoskim domaćinstvima širom Srbije i da proizvođačima može biti od velike koristi. Njima je omogućeno da preuzmu datoteku sa uputstvima za izradu poslovnih planova u poljoprivredi i stočarstvu. Dostupni su i specijalni priručnici iz različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje.

– Ma, maje im se pamet, nema pravih poljoprivrednika u Tibužde. Daj Bože da se mladi zainteresuju, da se ukrupne imanja, pa ko ima da razvija i sebe i selo. Mora da dođe vreme kad će malo njih da kose, a većina vodu da nose. Ima da se zna ko je ko – kaže jedan od starijih meštana koji ispija pivo u obližnjoj prodavnici.

RADI BIOSKOP

– Naše je prošlo – odgovara mu kolega i poluglasno podriguje – mi smo se rodili u Titovo vreme, naučili smo malo da radimo, više da trošimo i tako će je dok smo živi. Kakav kompjuter? Kad ga upale deca ja se uplašim. Te nemoj struja, te ako se pokvari, pa ako ga uhvati virus i najebe s oproštenjem… Ne znaš, što će te snađe, golemo vikanje od deca, ženu, svi. Neću pod starost, a eve imam 55 godine, da čukam u slova. Jedva sam, bre, osnovnu školu završio. Da ne beše Tika učitelj bunari bi kopao. Što je sigurno, sigurno je – uzmem si čuk pa udri ekseri pod strevu gde je štala. Baba naniže paprike, obesimo ih, osušimo, 600 do 800 dinara niz, a ima preko sto i eto ti računica ili berza kako je zovu. Za nas toliko je dosta, a deca neka uče, mada čisto sumnjam, ili ih interesuje narapito pijenje ili da dziriv ispod suknje i to kod udovice i raspuštenice.

SRDjAN VASILjEVIĆ
IT FARMER

Zahvaljujući projektu koji finansira Grad Vranje, a sufinansira Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), lokalni poljoprivrednici  mogu da na adresi http://www.itfarmer.rs, pristupe internetu i na taj način plasiraju svoje proizvode. Poljoprivredni proizvođači tu mogu da pronađu sve neophodne informacije o kretanju cena voća, povrća, mleka i mlečnih proizvida, žitarica i stoke, u Vranju i okolini.
– Poznato je da je internet prisutan i u seoskim domaćinstvima, te smatram da će našim proizvođačima ovo biti od koristi. Njima je omogućeno da preuzmu datoteke sa uputstvima za izradu poslovnih (biznis) planova u poljoprivredi i stočarstvu, a dostupni su i specijalizovani priručnici iz različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje – ističe Vasiljević.
U tom cilju poklonili smo tri nova računara mesnim zajednicama u Katunu, Trebešinju i Tibuždu.

Grupa mladića koju srećemo na kraju sela dok čeka autobus za Vranje, oduševljena je donacijom. Većina od njih ima pentijume, jedinice i dvojke, stalno se koče, virusi čine svoje.

– Ovo je nov model, videli smo ga, opipkali i ne krijemo svoje zadovoljstvo. Zima je, Mile loži furunu, toplo kao u amam, milina za gledanje pornića. Ma, ima da radi bioskop, nikad veća gužva nema de bude. Ima da oživi mesna zajednica, da se spoji društveno sa korisno, pa da se na kraj isfiluje sa politiku. Nije Mile budala, ima on osećaj za sadašnjost, ali i za budućnost. Nismo ga džabe izabrali na tako važno mesto – smeju se mladići.

ČEKA SE BUDUĆNOST

Meštani Tibužda srećni su i zadovoljni dobijenim računarom. Smešten je u sobi mesne zajednice čiji je prozor ojačan šipkama. Bilo je ranije krađa, a računar sada može da bude meta lopova.

– Čuvaćemo ga, znamo od Gloga i Nesvrte, pa do Zlatokopa i Palestine ko kakvu ruku ima. Blago onima iz Trebešinja i Rataja, oni su računare smestili u zadružne domove, a domovi smešteni u privatne kuće. Em na sigurno, em pri ruku na koga treba – ističu sa dozom ironije žitelji Tibužda.

Računari za budućnost poljoprivredne proizvodnje i njenih predstavnika su stigli. Čeka se budućnost.

 



  • Ostavi komentar