Igram fudbal, mislim na posao

Eko Taxi Vranje

Presrećni smo kada u toku sezone dobijemo po sto evra

Završio sam srednju grafičku školu, ali posla nema. Fudbal igram iz ljubavi,
a kao i većina mojih vršnjaka živim po inerciji – od danas do sutra



 

Presrećni smo kada u toku sezone dobijemo po sto evraDejan Krstić Maslovar (26), nakon samo jedne sezone igranja za Klub malog fudbala Vranje, postao je standardan u timu koji uspešno igra u Prvoj ligi Srbije.

– Fudbal sam počeo da treniram sa 10 godina, u OFK Soko. U tom klubu, koji se na žalost ugasio, prošao sam sve mlađe selekcije, od petlića do omladinaca. Imao sam sreću da me treniraju Miško Veljković, Dragan Mihajlović, Neško Ristić, Miša Popović – kaže Krstić.

Igrao je u navali,  bez većih obaveza u odbrani.

PROFIL

Ime i prezime: Dejan Krstić
Nadimak: Maslovar
Rođen: 28. 1. 1984.
Mesto rođenja: Vranje
Klubovi: OFK Soko, FK BSK Bujanovac, KMF Vranje

– Moja glavna odlika bila je tehnika, pas igra, duga lopta i promena pravca igre, kao i precizan šut sa distance. Voleo sam da se nadigravam, fudbal sam uvek doživljavao kao zabavu. Naravno, zabavu koja će mi omogućiti da se iskažem u lokalnim okvirima – iskren je Krstić.

Bio je pred vratima prvog tima OFK Soko kad se takmičio u Srpskoj ligi.

– Da se klub nije ugasio možda bih zaigrao u Srpskoj ligi sa Stajićem, Kostadinovićem, Mišom Kostićem, Stankovićem, Dakom Stošićem… Imali smo sjajnu mladu generaciju koja je dolazila sa Milošem Stamenkovićem, Bojanom Stošićem i ostalima, pa još mlađa sa Vojom Stankovićem, Milenkovićem, Tasićem i brojnim talentima koji bi bili nosioci igre kluba u narednih deset do petnaest godina – navodi Krstić.

Po gašenju OFK Soko, Krstić je svoju fudbalsku karijeru nastavio u BSK iz Bujanovca koji se sa promenljivom srećom takmičio u Niškoj zoni.

– Igrao sam standardno tri sezone za Bujanovčane. Moram reći da su bili izuzetno korektni prema meni. Zahvalan sam predsedniku kluba Bogoljubu Tomiću i ostalim fudbalskim zanesenjacima na uzajamnom  razumevanju i poštovanju – priča Krstić.

Upravo zbog poteškoća sa putovanjem rešio je da se napusti BSK i okrene se malom fudbalu.

– Oni koji su igrali sa mnom u Bujanovcu odustali su i ostao sam prepušten autobuskom prevozu. Bilo je naporno, posebno u zimskim uslovima, autobuski prevoz je takav, krenem oko jedan popodne i vratim se noću, oko osam. Još jednom zahvaljujem ljudima iz BSK-a, sve što su obećali ispunili su– ističe Krstić.

U KMF Vranje stigao je na poziv trenera Gorana Jovića. U ekipi su i Danijel Stošić i Ivan Stoiljković sa kojima je nekada igrao u OFK Soko.

– Mali fudbal je specifičan, vrlo zahtevan. Traži vrhunsku fizičku spremu, psihofizičke predispozicije pre svega koncentraciju u toku igre, a potom individualne, brzinske i tehničke elemente. KMF Vranje ima izuzetne pojedince, kao što su golman Žikica Ristić, Pepi Nikolić, Žike Stojanović, Mitke, Taska i drugi. Klub nema para, a bili bismo zadovoljni i sa delom od sredstava koja se daju drugima. Igramo elitu, prvu ligu, fudbaleri Marba iz Beograda i Ekonomca iz Kragujevca imaju ugovore na više hiljada evra, plate od 800 do 1.000 evra. Mi, kad vidimo u toku sezone 80 do 100 evra presrećni smo, jer ćemo imati novac za izlazak sa društvom, devojkom – kaže Krstić.

Teško mu pada sumorna svakodnevica, posla nema, od fudbala nema ni redovne hranarine.

– Završio sam srednju grafičku školu, ali posla nema. Fudbal igram iz ljubavi, a kao i većina mojih vršnjaka živim po inerciji – od danas do sutra.



  • Ostavi komentar