Dobićete pare, ali sutra

Zbog smanjenih transfera, gotovo sve lokalne samouprave moraju da se odriču projekata, najčešće infrastrukturnih. Predstavnici opština takođe navode da kasni servisiranje dugova, a neke samouprave štede čak i na zdravstvenoj zaštiti, osnovnom i srednjem obrazovanju

Vranjanac Ž.D. službenik u jednom lokalnom preduzeću, do posla putuje ulicom kroz Industrijsku zonu kod Jumka, koja je sva u rupama, kao da je, kako kaže, „granatama preorana“. Njegovo 20 godina staro vozilo poskakuje dok vremešni i namučeni amortizeri tužno cvile, zajedno sa vozačem i putnicima u njemu.

– Ova ulica, duga oko 500 metara, u katastrofalnom je stanju, a koliko čujem, neće biti para da se uskoro sredi – priča on.

– A da vam sada ne govorim, to je posebna priča, o dotrajalim kanalizacionim i vodovodnim cevima ispod ovog nazovi-asfalta, to su svako malo neke havarije, pucanja…- žali se taj službenik srednjih godina.

ŠTEDNjA IZNAD SVEGA

Dragan Spirić, pomoćnik gradonačelnika zadužen za budžet i finansije objasniće da je za 2011. godinu bio predviđen veliki infrastrukturni projekat zamene kanalizacionih i vodovodnih cevi, ali da je taj posao, zbog krize i smanjenih transfera iz republičkog u lokalni budžet, doveden u pitanje.

Vranje je samo jedna od mnogih opština u Srbiji gde činovnici „čupaju kosu“ pokušavajući da skockaju lokalni budžet i osim tekućih, u njega ukalkulišu i troškove razvoja. Sa podjednakim žarom, za manjak u budžetu optužiće centralnu vlast u Beogradu koja je u godinama krize smanjila transfere lokalnim budžetima.

U opštinama procenjuju da su, zbog nepoštovanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji se primenjuje od 2007. godine, lokalne samouprave u poslednje dve godine u Srbiji uskraćene za oko 35 milijardi dinara.

Međutim, u vlasti u Beogradu sve su snažniji glasovi koji stavljaju do znanja da će opštine morati same da nađu način da se finansiraju, što im je poručio i predsedenik Srbije Boris Tadić.

– Država nije nepresušna kasa i ona se puni iz realnih izvora. Država treba da investira u infrastrukturu, sve ostalo treba da budu podsticaji za investicije privatnika i preduzetnika – poručio je Tadić 14. decembra na sastanku sa predstavnicima nerazvijenih opština.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić, rekao je na istom skupu da je u Vladi postignut kompromis da transferi za lokalnu samoupravu budu povećani za 28 odsto, u odnosu na prvobitnih 25 milijardi dinara.

– Reč je o 32 milijarde dinara sa jasnom namerom da za 48 nerazvijenih opština iznos transfera bude približan iznosu iz 2008. godine, odnosno da dostigne maksimalni iznos – objasnio je on.

I pored toga što je Vlada u budžetu za 2011. predvidela veće transfere, u lokalnim samoupravama ostaju nezadovoljni.

– Štednja je za nas postala ozbiljan problem. To je dovelo do kašnjenja u izmirenju obaveza, smanjenja i investicija i nivoa usluga koje pružaju lokalne vlasti – rekao je u intervjuu za „Politiku“ Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Prema Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, opštinama i gradovima pripada 1,7 odsto budžetskih sredstava, ali su ti transferi poslednje dve godine zbog ekonomske krize umanjeni sa 40 na 25 milijardi dinara.

Statistika potvrđuje da je učešće transfera u opštinskim kasama obrnuto proporcionalno razvijenosti opštine ili grada. Dok se učešće transfera u lokalnom budžetu najrazvijenijih gradova kreće oko svega nekoliko procenata, u nerazvijenim opštinama ono ide i do preko 50 odsto ukupnog budžeta. Zato umanjeni transferi najviše bole one kojima je novac najpotrebniji.

Zbog smanjenih transfera, gotovo sve lokalne samouprave moraju da se odriču projekata, najčešće infrastrukturnih. Predstavnici opština takođe navode da kasni servisiranje dugova, a neke samouprave štede čak i na zdravstvenoj zaštiti, osnovnom i srednjem obrazovanju.

POMOĆ IZ EU

U Vranju, učešće transfera u lokalnom budžetu za 2011. iznosi 420 miliona dinara, ili 23 odsto. Prema rečima Dragana Spirića, u 2010. godini, zbog umanjenih transfera opštinska kasa bila je lakša za oko 150 miliona dinara.

– Mi smo 2009. umesto 393 miliona dobili 289 miliona dinara, a ove godine ćemo umesto 450 miliona, dobiti samo 300 – objašnjava on, dodajući da je jedan deo nadoknađen novcem međunarodnih donatora koji finansiraju određene projekte.

BEOGRAD KAO ŽRTVA

 U poređenju sa tim gradovima i opštinama, 6,3 odsto, koliko transferi iz republike učestvuju u budžetu Grada Beograda, deluju zanemarljivo, ali će i prestonički činovnici reći da baš toliko nedostaje da bi „grad potpuno normalno funkcionisao“.
U 2010. godini, iznos transfera Beogradu ostao je na nivou od 2009. godine, 5,2 milijarde dinara, od čega se, do kraja budžetske godine, očekuje da bude uplaćeno 3,305 milijardi.
Kako kažu u gradskoj vladi, Republika je prošle godine rebalansom budžeta za 2009. transferna sredstva za grad Beograd smanjila za celih 53 odsto.
– Smanjenjem smo ostali bez skoro šest milijardi dinara. To je cifra sa kojom bi grad, da je ima, normalno funkcionisao – kaže Duško Nikodijević iz gradskog Sekretarijata za finansije.

Slična situacija je i u Leskovcu, gde transferi takođe čine 23 odsto lokalnog budžeta. Regionalni centar Jablaničkog okruga na jugu Srbije, koji uz Pčinjski spada među najsiromašnije u Srbiji, bio je prinuđen na dodatnu štednju.

– Iznos nenamenskih transfera iz Republike za 2010. godinu iznosi 534 miliona dinara, iako je predviđeno 679,85 miliona – kaže Milorad Mladenović, pomoćnik gradonačelnika zadužen za projekte.

U Novom Pazaru, na jugozapadu Srbije, transferi čine gotovo trećinu lokalnog budžeta, odnosno između 26 i 27 procenata.

– U 2010. godini je za gotovo 20 odsto smanjen transfer za svakog direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava – objasnio je načelnik Odeljenja za finansije novopazarske Gradske uprave Radojica Filipović.

Kragujevac sa 15, i Užice sa 22 odsto učešća transfera u lokalnom budžetu, spadaju u onaj krug gradova gde i sa umanjenim prilivom iz republičke kase može da se funkcioniše i ulaže, ali sa skromnijim ambicijama.

Vlada poručuje opštinama da se razlika u predviđenim i isplaćenim transferima može nadoknaditi na druge načine. Božidar Djelić je pred predsednicima najnerazvijenijih opština bio iskren kada je rekao da bi „bilo pravedno da se transferi iz budžeta vrate opštinama proporcionalno koliko im i zakonom pripada, ali da bi u tom slučaju pojedina ministarstva morala da se odreknu svojih apetita u 2011. godini“.

NOVA REALNOST

Zato je, upućuje potpredsednik Vlade, izlaz u pomoći EU, kroz linearno povećanje finansijske podrške i obezbeđivanje povoljnih garancija Unije, za šta, kako je rekao, Srbija već lobira. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je 7. decembra, učestvujući u radu Nacionalne konferencije na temu.

– Unapređenje lokalnih finansija u Srbiji“, koju su organizovali Stalna konferencija gradova i opština i Savet Evrope, da bi više sredstava za lokalne samouprave moglo da se obezbedi time što bi prihodi od poreza na plate većim delom išli u lokalnu, a ne republičku kasu.

Međutim, urednik portala Ekomomija.org, Miroslav Zdravković smatra da opštine ne mogu da povećaju izvorne prihode onoliko koliko je potrebno da bi se nadoknadio gubitak nastao smanjenjem transfera.

– Koliko su lokalni budžeti srozani, čak i kada bi opštine podigle prihode za 20 do 30 odsto, to ne bi nadoknadilo novac koji su izgubili u godinama u kojima je republika smanjila transfere – kaže on.

Do te nove realnosti na koju ih upućuju vladini zvaničnici, opštine moraju da kockaju budžet u skladu sa mogućnostima, ali i da se zadužuju. Miroslav Zdravković, međutim, upozorava da se time stvaraju problemi za budućnost.

– Opštine su primorane da idu u zaduženost, a sve što se danas zaduži, neko će to sutra morati da plati – kaže on.

– Paradoks je da vlada, sa jedne strane, reže transfere lokalnim samoupravama, a sa druge se buni da su firmarine skupe, iako opštine ni povećanjem izvornih prihoda ne mogu da nadoknade smanjenje budžeta – zaključuje Zdravković.

Na jugu Srbije, zbog smanjenih transfera pribegavaju oprobanoj strategiji – odlaganju plaćanja.

– Jedini način da ostvarimo zacrtani komunalni program je da deo plaćanja odložimo za naredni period – kaže Dragan Spirić, pomoćnik gradonačelnika Vranja zadužen za budžet i finansije.

– Ali će zato za socijalnu pomoć biti dato više od 30 miliona dinara koliko je predviđeno – dodaje on.

Iako sa 32 miliona evra više od Vranja, koji su stigli kroz ulaganja, i leskovačka uprava mora da reže sopstveni budžet gde može. Ovde se u rezanju stiglo do kategorija koje se do juče nisu dovodile u pitanje.

– Moraćemo da štedimo i na transferima zdravstvenoj zaštiti, osnovnom i srednjem obrazovanju, socijalnoj zaštiti i donacijama nevladinom sektoru – priznaje Milorad Mladenović, pomoćnik gradonačelnika zadužen za projekte.