Temelj stoji, zidovi pucaju

Eko Taxi Vranje

Ugroženo 30.000 muzealija iz oblasti etnologije, arheologije i istorije – Za rekonstrukciju pre dve godine bilo potrebno 13 miliona dinara – U toku izrada strategije Narodnog muzeja



 

Zgrada Selamluka, najstarija zgrada u Srbiji, u kojoj je smešten Narodni muzej već godinama je u izuzetno lošem stanju, a pre neki dan je počela i bukvalno da se urušava: crepovi padaju, zid ispod krova se obrušio, a jedan spoljni zid je napukao i sklon je padu. Para za rekonstrukciju, koja bi po procenama koje su urađene pre dve godine koštala oko 13 miliona dinara, nema.

NEMA PARA

Zaposleni su primetili da je zid počeo da se urušava pre mesec dana i da bi se izbegla katastrofa, zgrada je sa jedne strane, radi upozorenja prolaznicima, opasana trakom. Iako već dugo upozoravaju Grad, koji je osnivač Muzeja, da je zgrada u katastrofalnom stanju, oni ništa ne preduzimaju jer, kažu, nema para.

– Još 2002. godine smo se obratili za pomoć Gradu kako bi sanirali neka oštećenja, ali novca nije bilo. Propadanje se nastavilo, a ove godine došlo je i do smanjenja transfera novca iz Republike pa za ovakve ustanove i za nepredviđene situacije ponovo nema dovoljno novca. Plašimo se da crepovi koji padaju ne ubiju nekog prolaznika, pa smo se obratili i Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Nišu. Njihova dva radnika su bila na licu mesta i sačinili zapisnik o nastaloj šteti. Trenutno ne znamo koliki je tačno stepen oštećenja, ali prema nekim procenama koje su stručnjaci uradili pre dve godine potrebno nam je oko 13 miliona dinara za rekonstrukciju. Verujem da je sada ta cifra daleko veća – kaže Slađan IVANOVIĆ, direktor Muzeja.

On dodaje da su se za pomoć obratili i Ministarstvu kulture kao i nekim stranim ambasadama. Uradili su i jedan projekat zajedno sa zaječarskim muzejom i njime konkurisali za sredstva kod jedne velike inostrane nevladine organizacije. Ušli su u najuži izbor za dodelu sredstva i nadaju se najboljem.

Da je gradska kasa prazna, da za ovakve izdatke, uprkos većem budžetskom izdvajanju za kulturu, ponovo nema dovoljno novca potvrđuje i Branimir STOJANČIĆ, član i portparol Gradskog veća.

– Ove godine je za kulturu iz budžeta izdvojeno četiri odsto. Nije mnogo, ali je najviše do sada. Na žalost, za plate glomaznog aparata koji tu radi izdvja se čitavih 90 odsto, tako da za finansiranje programa ustanova koje se bave kulturom ostaje svega 10 odsto. Za vanredne izdatke, tek, ne ostaje ništa – objašnjava on.

PAŠINI KONACI

Beg Rauf Džinoli 1765. godine podiže dve zgrade za potrebe Husein paše – mušku (haremluk) i žensku (selamluk). Njegova ćerka kasnije obe kuće prodaje vranjskom vladiki Pajsiju, a on ih poklonja vranjskoj opštini. U zgradi Haremluka je bila smeštena prva vranjska gimnazija, arhiv i muzejski depo, da bi je 1993. godine kompanija “Simpo” zakupila, adaptirala i tu otvorila restoran. U zgradu Selamluka 1960. godine je useljen Muzej NOR, koji kasnije menja naziv u Narodni muzej.

FONDOVI

Iako postoje i fondovi kojima bi Muzej mogao da se obrati, oni to nisu u mogućnosti da urade jer im za taj korak trebaju ne mala sredstva. Recimo, da bi konkurisali za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), samo za projektnu dokumentaciju je potrebno obezbediti čitavih 580.000 dinara.

Zoran NAJDIĆ, član Gradskog veća zadužen za kulturu, navodi da Grad želi da pomogne i da će se to učiniti u najoptimalnijem roku jer se pored strategije kulture grada Vranja, paralelno radi i na izradi strategije ovdašnjeg Narodnog muzeja.

– Naš muzej je muzej kompleksnog tipa koji u svom sastavu od 1967. godine ima i Muzej kuću Bore Stankovića, a od 1992. godine i svoju galeriju. Kao takav on je najvažnija i najkompleksnija ustanova kulture u gradu. Pored unapređenja programskih aktivnosti, veoma važno je i pitanje infrastrukture, a najvažnije je, svakako, revitalizovati samu zgradu koja je u očajnom stanju. Upoznat sam sa tim da je usled prokišnjavanja krova došlo do otpadanja spoljnje fasade što je siguran znak da je neophodna kompletna rekonstrukcija zgrade. Svemu tome prethodi izrada projekta rekonstrukcije za koju je zadužen Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša – precizira Najdić.

Narodni muzej raspolaže površinom od 400 kvadratnih metara izložbenog prostora i sa oko 30.000 muzealija iz oblasti etnologije, arheologije i istorije.



  • Ostavi komentar