Pekar, mlinar, poslodavac

Eko Taxi Vranje

Samo radim po tržišnim pravilima: Mita Rizov,

Protiv preduzetnika, kome je država krajem prošle godine odobrila sredstva za podsticaj proizvodnje i zapošljavanje, nekoliko bivših radnika podnelo je tužbe sudu



 

 

Samo radim po tržišnim pravilima: Mita Rizov– Pored obaveze da čistim pekaru, morala sam da svakog dana u kuću kod gazda Mite preko pruge, gde tovi svinje, nosim kofe sa pomijama. Bila je zima, 15. decembar 2008, klizavo, pala sam preko šina. Dozivala sam upomoć, ali se niko nije odazivao – započinje priču M.L. iz Vranjske Banje.

POMIJE I PRUGA

Naša sagovornica jedna od onih koji su u poslednje vreme podneli tužbu sudu protiv znamenitog Mite Rizova, vlasnika preduzeća „Mita“ DOO, koja u svom sastavu ima jedan od najsavremenijih mlinova u srbiji, pekare i lanac marketa i poljoprivrednih apoteka.

– Kod Mite sam počela da radim septembra te 2008. – nastavlja M.L. – na zamenu, bez osiguranja, ali sa obećanjem da ću biti primljena za stalno. Radila sam najteže poslove, trpela maltretiranja od Rizova i nekih članova njegove porodice, ali sam trpela jer mi je to bio jedini izvor prihoda. Sećam se da sam onog dana kad sam pala, preko pruge ležala veoma dugo, ne sećam se tačno koliko, sve dok nije naišao jedan taksista koji me je podigao jer sama nisam mogla da ustanem. On me je odmah prevezao u vranjsku bolnicu, gde mi je konstatovan prelom desne noge na dva mesta – priča sagovornica u dahu.

MITA RIZOV
I ZAPOŠLjAVANjE I OTPUŠTANjE

U izjavi za Vranjske vlasnik kompanije „Mita“ navodi da je tokom dva poslednja meseca 2010. kod njega bilo i otpuštanja i zapošljavanja, ali mimo projekta MERR. Na pitanje zbog čega je zapošljavao radnike mimo projekta, Rizov kaže da tada još nije bio dobio novac, i dodaje da su mu uvek potrebni radnici, ali da niko ne može da bude siguran da će zadržati posao ukoliko se na pokaže i dokaže:
– I oni koji budu primljeni po projektu ne mogu biti sigurni da će ostati sve tri godine, jer ja imam pravo da radnika koji ne zadovolji zamenim drugim. Poslujem na tržišnim principima, ne trpim neradnike i lopove, kojih ima u svakoj pa i u mojoj firmi, i zna se šta takvima sleduje.
On dodaje da  ljudi koji ga optužuju nikada nisu ni radili kod njega, već pokušavaju da mu izvuku novac. Takav je, tvrdi, slučaj M.L. i Milorada Nakića:
– Ta M.L. je tu, iz Banje, uboga sirotinja, koju je moja majka iz milosrđa ponekad angažovala za kućne poslove, da izrilja baštu, nešto donese, za 300, 400 dinara. Nikada nije radila u mojoj firmi, kao što tvrdi u tužbi, tako da sam i ja protiv nje podneo tužbu. Ne znam, takođe, ni ko je taj Milorad Nakić, koji tvrdi da mu nešto dugujem.

Prema njenim rečima, Rizov je istog dana po nju poslao kola, misleći da se radi o lakšoj povredi. Međutim, M.L. je morala na operaciju a oporavak je bio težak i dug. Banjsko lečenje i svakodnevni odlasci u bolnicu su se podrazumevali.

– Moj suprug otišao je kod njega da ga zamoli da nam plati bar deo troškova lečenja. Odbio je, nije se smilovao ni da me bar jednom odveze do bolnice. Sad tvrdi da nikada nisam ni radila kod njega. A jesam, na crno, bez osiguranja i šta sam drugo mogla nego da ga tužim za odštetu – kaže sagovornica koja insistira da joj se objave samo inicijali jer je u sudskom sporu za Rizovim pa se plaši da joj objavljivanje punog imena ne naškodi.

Ova ispovest samo je jedna od sličnih (vidi okvir) koje bacaju senku na poslovnu imperiju koju je poslednjih godina napravio Rizov, uključujući i prestižna priznanja sa Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, ali se čini da to nije jedina nevolja. Osoba iz Vranjske Banje, koja je najpre u ponedeljak pristala da govori za Vranjske, sutradan ni po koju cenu nije želela da govori, tvrdi da se našla u grupi otpuštenih radnika koji su u „Mita“ DOO primljeni početkom novembra prošle godine na osnovu „sredstava za podsticaj investicija“ koje je tada od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) dobila ova kompanija. Navedena osoba, ne želeći da govori o detaljima, kaže da je na posao primljena novembra, ali da je ubrzo dobila otkaz. Da će „Mita“ DOO dobiti novac od države javnosti je obelodanjeno 28. oktobra, kada je ministar Mlađan Dinkić pohodio ove krajeve i tom prilikom se bavio i u mlinu Mite Rizova.

Prema podacima koje smo dobili od MERR, Privredno društvo „Mita“ d.o.o. Vranjska Banja je za investicioni projekat izgradnje i opremanja mlina za mlevenje žita na teritoriji opštine Vranjska Banja dobilo ukupno 204.000 evra (4.000 evra po novom radnom mestu), u skladu sa kriterijumima Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija.

MILORAD NAKIĆ
RADIO SAM NA CRNO

Naš sagovornik tvrdi da je kod Mite radio devet meseci, od 1. oktobra 2008. i da mu je za to vreme poslodavac platu davao na ruke:
– Obećavao mi je svakodnevno da će da me prijavi, da mi plaća sve pripadajuće dažbine, ali je on to odbijao pravdajući se rečima da može kad god poželi da nađe socijalne slučajeve koji će da mu rade na crno. Prijavio sam ga Inspekciji rada, odakle su mi tražili još dokaza za moje tvrdnje, a zatim Sindikatu „Nezavisnost“ i, konačno, početkom ove godine, podneo sam sudu tužbu protiv Rizova – kaže Nakić.

„Investicionim projektom planira se izgradnja i opremanje mlina za mlevenje pšenice kojim bi se obezbedila sirovinska baza za postojeće proizvodne kapacitete. Osnovna namena je mlevenje pšenice u konzumno i pekarsko brašno, kao i u stočno brašno, čime bi se obezbedila i proivodnja stočne hrane. Planirani kapacitet mlina je 72 tone brašna dnevno. Ukupna vrednost godišnje proizvodnje iznosila bi oko 3,5 miliona evra od čega bi udeo izvoza bio minimalno 700.000 evra. Ukupna vrednost investicionog projekta je 1,4 miliona evra, od čega se oko 600.000 odnosi na izgradnju objekta mlina, a ostatak na nabavku prateće opreme i transportnih sredstava. Okvirni datum realizacije investiconog projekta je jesen 2012. Godine“ – kaže se u odgovoru koji smo dobili od MERR.

„Mita“ DOO je, dakle, preuzeo obavezu da, pored 50 sadašnjih, uposli još 51 radnika koji bi u radnom odnosu bili najmanje tri godine od dana povlačenja poslednje tranše sredstava i ta obaveza je takođe obezbeđena bankarskom garancijom. Do sada su mu isplaćene dve tranše, ukupno 102.000 evra, treća tranša će biti isplaćena kad firma dobije upotrebnu dozvolu za korišćenje objekta, a četvrta tranša stiže po zapošljavanju svih planiranih radnika. U izjavi za naše novina Mita Rizov navodi da je tokom poslednja dva meseca prošle godine u njegovoj firmi bilo i otpuštanja i novih zapošljavanja, ali mimo projekta MERR (vidi okvir).

DRŽAVA JE SIGURNA

Prema podacima koje smo dobili u vranjskoj Filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RZZO), „Mita“ DOO u poslednja dva meseca 2010. zaposlio je tri nova radnika (prema zakonu, novi radnici sada se najpre prijavljuju u RZZO, koji podatke dalje šalje u NSZ). U Ministarstvu tvrde da je njihov novac maksimalno obezbeđen bankarskim i drugim garancijama

 „Treba imati u vidu da se sredstva, koja su ugovorom opredeljena, ne isplaćuju odmah, već u četiri rate tokom realizacije investicionog projekta, po ispunjenju tačno definisanih uslova (ugovor o kupovini zemljista, dobijanje dozvole za izgradnju objekta, dobijanje upotrebne dozvole, zapošljavanje svih radnika predvidjenih ugovorom). Takođe, jedan od najvažnijih uslova za isplatu dodeljenih sredstava jeste da preduzeće dostavi plativu bankarsku garanciju na celokupan iznos sredstava koji će im biti isplaćen, tako da banka koja izdaje tu garanciju dodatno proverava bonitet kompanije. Na taj način, sredstva su u potpunosti zaštićena od zloupotrebe, odnosno ukoliko korisnik sredstava ne ispoštuje ugovorne obaveze, država može u bilo kom trenutku da povrati novac“ – kažu u pres službi MERR.



  • Ostavi komentar