Neradnik, težak neradnik, načelnik

Trebaće nam zdravlja i sreće u Novoj godini, baš kao i tvrda vera u Deda Mraza.
Kako sada stvari stoje, još nam jedino on može pomoći. Ako postoji. Ako ne, ništa

Novo je doba, i vreme za blage misli i lepe želje. Oprezni, Vranjanci uvek za Novu godinu drugima žele isto što i ovi njima, za svaki slučaj. Pa idi nešto loše pomisli bližnjemu svome. A novinar je pak posebno na mukama kad hoće da poželi nešto velikim mudrim drugovima, pre svega zato što se ovde više ništa ne događa. Ništa. Niko ništa ne radi, pa ne može mnogo ni da greši, a kamoli da nešto i pametno učini. Prošla su ta davna herojska vremena kad se kralo na angro, i to ne zato što ovi novi ne kradu, već što nemaju šta. Ipak, ma kako teško bilo, uvek se naše ponešto što bi se moglo spočitati herojima naše svakidašnjice. Eto, Draganu Spiriću valja poželeti da u novoj godini naše pare uplaćuje na naš račun, a ne na požarevački, kako je to bilo čitave prošle godine. Ono, možda i nije loše da se lova šalje tamo na kapljice, pa kad se lepo zajezeri, da nam je vrate u komadu. Prinudna štednja.

POPRAVLjANjE ZUBA

No, kako riba od glave smrdi, treba početi sa čestitkama onim najvažnijim. Samo, ko je to ovde najvažniji? Bio je nekada  gradonačelnik Miroljub Stojčić, ali je to sve manje. Što bi se reklo, čovek polako parkira, sprema se za penzionerske dane na Besnoj kobili, gde je sagradio skromnu vikendicu od 100 kvadrata. Za utehu, prima i skromnu platicu od 130.000 dinara (mesečno). Imaće čega da se seća u belim planinskim noćima, tako da mu se malo toga može poželeti. Možda, neka diplomatska karijerica, u udaljenim krajevima?

Opet, da li je glavni Igor Andonov, koji u Miretovom odsustvu, često na sebe preuzima neke njegove ingerencije? Sad, kad je Gogče u zatvoru, pa malo kome ima da popravlja zube, okrenuo se ekološkim pitanjima, sređuje Alesandrovac. Šta ćete, neko voli planinu, neko jezero, a pesma “Nas dva brata oba ratujemo” možda bi bila prigodna u ovom času za obojicu.

Možda je pak glavni Zoran Antić, ovejani partizanovac, koji, razočaran ponašanjem Ivice Dačića, polako prelazi u zvezdaše? Sve je lepo smislio, održao izbore, sve sredio, a onda se javila neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. I sve je palo u vodu. Bez mesta u centrali stranke ostao je i on sam, a i Bane Stojančić, pa se priča da je Zoki, ljut kao ris, spreman da se za kaznu odmetne u diplomatiju, i to u daleku Jermeniju, u još dalji  Jerevan. Brigu kako ćemo mi bez njega u novoj godini zamenjuje sekiracija – kako će on bez nas?

To smo se pitali i za Negovana Stankovića, pa vidi dokle je dogurao. Njegovi iz Sebevranja krste se i levom i desnom – naše Nege prvi do ministra! Ko bi se tome nadao? A jedva je završio ono malo školice, dadomo pa posle u milicajci da zaradi parče leba, a vidi on. Zlato sebevranjsko.

Krug moći zatvara Slobodan Stamenković, kome se nema šta poželeti, sad kad je zaposlio dva najbliža rođaka, Deda Mraz mu malo šta može doneti.

Tu je, naravno, i Uroš Trajković. Sad, kad ga je podržala Suzana Popović Irić, odmah posle Gorana Stankovića Čembrlena, kraj njegovim uspesima se ne nazire. Još da zaposli ona dva preostala nezaposlena člana G17, i ko je kao on? Možda jedino Dragan Janjić, ali on se ne računa.

DjIHA, DjIHA

Našim narodnim poslanicima želim mirnu Novu godinu, i da i dalje sami sebi, na svaka tri meseca, izglasavaju više plate. Lale i Zuba sada postaju najbolji drugari, ali, budući da su porasli, Milan Nikolić ih na kolenima dunga jednog po jednog. Kud ćeš veću idilu? Šta li njemu radi Dragomir Tomić, može samo da se nagađa.

Načelniku okruga Budimiru Mihajloviću takođe se malo šta ima poželeti, jer je sve dobio samim dolaskom na načelničku funkciju. Ima više ljudi koji ne rade, i dele se na neradnike, teške neradnike i načelnike okruga.

Ostalo, ista meta, isto odstojanje. Niko ništa ne radi, pa i nema šta da mu se poželi. Eto, recimo, direktor Gimnazije Dragan Ilić tvrdi da je za rekonstrukciju te škole potrebno između 100 i 200 miliona dinara. Kao da je to razlika od pet odsto, između jedne i druge cifre. Njemu za ravnanje, potpuno nova škola koštala je četiri miliona evra. I on, da si nađe sreću u sledećoj godini. Ili, Jagoda Djorđević da konačno završi obdanište u Asanbairu. Generacije dece pođoše u školu čekajući to obdanište, pa će valjda biti gotovo dok njihova deca stasaju za njega. Ako, nema žurbe.

Ili, da Dragan Stojković zatvori još koju ulicu u gradu, da mogu ljudi bar noću od automobila mirno da spavaju. E, sad, pa i ako mu podnesu neku prijavu, lako ćemo. Dragane, izdaja ti sedi uz koleno, pazi šta radiš.

Jasmini Arsić treba poželeti još više tajnih bonusa u novoj godini, tek toliko da ima i za taj put u Rio. I obavezno neka povede Suzu Antić Ristić, tek da ima ko da umesto nje piše razglednice.

Kad smo kod Suzana, ona Popović Irić stvarno je jedna od ličnosti godine. Ostvarila je svoje snove, postala direktorka, pa joj sada valja poželeti samo da taj san i dalje traje. Kod prvih komšija Biblioteke, u RTV-u, nikad nema mira. Čim Zuja krene da radi, afere su na sve strane. Šta da im se poželi, osim da Ljubica Zdravković Džonov ostane čvrsta u svojoj nameri da Zuju drži daleko od televizije. Veličković nema šta da se sekira, ima da uđe u istoriju kao prvi direktor kome nije dozvoljeno da se meša u svoj posao. Malo li je?

Sad, kad je Miroslav Simonović otišao u penziju, šta poželeti njegovom imenjaku, Ceri Mihailoviću? Njemu je dosta i Najdić, ali, nije zgoreg da ponovo napiše novu zbirku pesama. Narod uvek voli da pročita dobro humorističko štivo.

ŠIŠANjE TRAVE

Sportistima je lako, kad ih Mire voli, pa im uplaćuje milion evra godišnje. No, nije zgoreg poželeti Dejanu Ivanoviću da mu još neko na neki novi račun Dinama uplati novih sedam miliona dinara, tek da ima da se podšiša trava u onom zmijarniku koji se još ponosno zove Gradski stadion. Pa posle neka ga parceliše ko kako hoće.

Vama, dragi čitaoci, mnogo zdravlja, sreće i uspeha u Novoj godini. Trebaće vam, baš kao i tvrda vera u Deda Mraza. Kako stvari stoje, još nam jedino on može pomoći. Ako postoji. Ako ne, ništa.