Zagrljaj belog medveda

,

Više nije pitanje da li kompanija ovde gubi značajan deo političke moći, jer je taj proces očigledan, nego šta nudi ekipa koja ima nameru da ih u potpunosti istisne sa političke scene

Pravi dokaz da je u vranjskom SPS-u tikva pukla na dva jasno deljena dela bio je bojkot Simpovog“ dela vranjskih socijalista novogodišnjeg „Otvorenog dana za medije“ te stranke. Na skupu koji je zamišljen kao kruna godišnjih dešavanja nije bilo ni jednog „Simpovog“ socijaliste, ali ni starijeg dela rukovodstva grada. Njihovo odsustvo, ma kako prozaičnim razlozima bilo pravdano, ipak je demonstracija podele koja se neće završiti na tradicionalan način, ritualnom javnom mirbom.

BOJKOT „OTVORENOG DANA”

Usamljenost Zorana Antića na koktelu posle skupa samo pokazuje da su stvari u SPS-u u ovom času potpuno neizvesne, i da neće sve teći onako kako su to zamislili mladi socijalistički lavovi. Više nije pitanje da li „Simpo“ ovde gubi značajan deo političke moći, jer je taj proces očigledan, nego šta nudi ekipa koja ima nameru da ih u potpunosti istisne sa političke scene. Na „Open deju“ nije se pojavio ni jedan „Simpov“ čovek, jasno pokazujući šta misle o trenutno vladajućoj garnituri, a i da joj vrate milo za drago zbog bojkota sednice rukovodstva Gradskog odbora.Tek da pokaže kome je lojalan, sa skupa je izostao i raniji „Simpov“ direktor, a sada vršilac dužnosti dahije u RTV Vranje Zoran Veličković. Ako je ovakva rasplet i bio očekivan, onda odsustvo gotovo svih starijih šefova SPS-a mnogo govori o trenutnoj situaciji u stranci. Nije tu bilo ni Stojčića, ni Dimčića, ni Miretove pomoćničke ekipe, nikoga osim Antića i njegovih, pojačanih Zoranom Kneževićem.

Bilo je gotovo tužno gledati potpuno usamljenog Zorana Antića na novogodišnjem koktelu SPS-a oči u oči sa novinarima. Posle višenedeljnog ćutanja, javno je morao da se oglasi na i na direktno pitanje koja je struja iz Vranja pobedila na kongresu stranke, a ko je pak izgubio, Antić je smislio do sada politički nepoznatu sintagmu, „demokratski centralizam“, po kojoj se u bazi biraju ljudi i sve se dogovara, a onda predsednik partije, a sve u duhu te nove političke teorije, preinači te odluke po sopstvenom nahođenju.

BUDIMIR MIHAJLOVIĆ
MOŽDA DOGODINE

Jedini sa kojim su „Vranjske“ uopšte razgovarale iz Simpa je načelnik Okruga Budimir Mihajlović, koji je još prošle nedelje uzeo vremena da razmisli da li bi eventualno nešto rekao za novine, a onda od ponedeljka odbio da to učini.
– Biće vremena, ove nedelje, naredne, narednog meseca ili godine – bio je jasan Mihajlović.

– O svim bitnim pitanjima u stranci vodi se široka javna rasprava, ali liste kandidata utvrđuje i zadnju reč ima organ partije koji se zove predsednik. Mi ovde nismo birali, nego smo predlagali kandidate. Normalno je da onaj koji vodi partiju ima to statutarno pravo da u neku ruku možda malo koriguje neke stvari, što ne znači da će one takve i ostati – ocenio je Antić.

Čitava socijalistička priča, naravno, klasična je storija o goloj borbi za vlast. Sve se vrti oko imena ljudi koji bi trebalo da preuzmu neku funkciju u SPS-u, a sve je počelo, priča se, odbijanjem „Simpa“ da prihvati neke ponude gradskog rukovodstva. Tako je Tomiću, kažu izvori „Vranjskih“, prvo ponuđen Velin Ilić iz „Alfe“, ali je to jednoglasno odbijeno. Kada nje prošao ni Vene Zdraković iz „Alfe“, „građani“ su rekli – e sad ne mogu Buda Mihajlović i Siniša Mitić.

Sa druge strane, šta nude „reformisti“? Osim sebe lično, gotovo ništa. Da, podigli su SPS iz mrtvih 2000. godine, kada im je bila isključena struja i telefon, u dva izborna ciklusa uspeli su da se održe na vlasti mimo volje birača (isto kao i Tomić, preko Beograda), ali to se tiče isključivo stranke, dok sa gradom i njegovim stanovnicima ima sasvim malo veze.

SAMO PRVONEK

Koja su to gradska dostignuća ekipe koja SPS-om vlada deset godina? Šta se to može videti, osim „Prvoneka“, da su oni započeli ili završili? Ili, što su pa oni bolji od „Simpovaca“, osim toga što su oni, a ne neki drugi?

Na drugoj strani, Vranje ima malo toga od onoga što mu treba, ali zato ima moćan „Simpo“, koji, sa rapidnim opadanjem finansijske snage, želi sve više i više političke moći, jedinog garanta svog daljeg preživljavanja. Antić i njegovi izabrali su pravi čas – odbacivanjem „Simpa“ grad će izgubiti sasvim malo, ako uopšte nešto i izgubi. Ta firma, zaštićena od republičkih struktura kao beli medved, niti plaća lokalne poreze ni takse, niti nekako pomaže grad, već samo iz njega crpi finansijsku snagu gde i kako stigne.  Pojača li se unutar socijalistički rat, nije čudo da i do javnosti dopru cifre o milionskim „Simpovim“ dugovanjima gradu po raznim osnovama. A tek će tada nastati igranka. Ali, treba izbeći zagrljaj belog medveda.

Većina vranjskih političara sa velikom pažnjom prati dešavanja u SPS-u, ali malo ko se usuđuje da arbitrira u njihovom unutrašnjem sukobu. Ono, i zašto bi? Važnije pitanje u ovom času za vranjsku političku čaršiju je ko će popuniti rupu nastalu pomeranjem tako krupnog igrača kao što je „Simpo“. Ono, još se ništa ne zna, pa niko tačno ne može ni da oceni da li je evidentano slabljenje „Simpove“ moći dobro ili loše za Vranje.

Prvi socijalistički partner u vlasti, DS, ima jasan stav – „Simpo“, i svako drugo preduzeće, treba da se bave proizvodnjom, a ne politikom.

– To što je „Simpo“ imao toliki uticaj je problem SPS-a, a ne naš. „Simpo“ treba da opstane, ali ljudi tamo tim problemom i treba da se bave, a ne politikom – jasan je zamenik gradonačelnika Igor Andonov.  

GLUVI „SIMPOVI” TELEFONI

U više navrata „Vranjske“ nudile su razgovor, javan ili anoniman, i predstavnicima „Simpa“ u SPS-u. Narodni poslanik te stranke i predsednik UO „Simpa“ Milan Nikolić se nije javljao na telefon, u različita, čak i nepristojna doba dana. Na njegov privatni telefon javljao se neko drugi; Siniša Mitić ostao je nedostupan na više mobilnih i službenih telefona, a čak se nije javio ni na svoj kućni fiksni telefon, uz objašnjenje ukućana da je „trenutno u Beogradu“.

Ništa rečitija nije ni opozicija, koja se jasno pazi da ne koristi pregrube reči kada je „Simpo“ u pitanju, zlu ne trebalo. Tako šef DSS-a Dejan Stanojević kaže da je smanjena moć „Simpa“ činjenica koja otvara mnoge dileme.

– Možda to nije dobro zbog velikog broja radnika, a bez politike danas nažalost nema održanja preduzeća. Ali, „Simpo“ je toliko godina ovde glavni igrač, a malo je toga značajno do sada urađeno. Ja sam uvek za mlade ljude i smenu generacija, ali, ova vlast nema kontakata sa ministarstvom, što je neophodno. Opet, investitora nema, i ima razloga zašto je to tako – kaže Stanojević.

KAKO RADI SISTEM

Poverenik SNS-a Dragan Nikolić smatra da nijedna fabrika ne treba da se stavlja na neku stranu, jer to nije dobro ni za firme ni za politički život.

– Neka oni prave novac, a politikom neka se bave privatno. Ta vremena su iza nas, da neko stavi svoj brend u funkciju neke politike – kaže Nikolić.

 Ni nekadašnji Nikolićev saigrač, lider SRS-a Predrag Stojković nije mnogo drugačijeg mišljenja.

– „Simpo“ je politički jaka firma, a Tomić je sa svima dobar jer je prilagodljiv. E, da li je to dobro za građane što je on prilagodljiv, i koliko košta to kumstvo sa vlastima? Znamo kako funkcioniše sistem, samo još da saznamo odakle pare da se to plati – jasan je Stojković.