Prvi vranjski SF roman

Eko Taxi Vranje

U izdanju “Vranjskih knjiga”, u biblioteci “Divan”, nedavno je objavljen drugi roman Srđana Tomića – Milosrdni anđeo.



Prva reakcija čitalaca je da je bilo i vreme jer vranjska književnička scena do sada nije uspela da iznedri nešto što bi se moglo okarakterisati kao opasno, zapaljivo ili kontroverzno. “Milosrdni anđeo” je upravo to, iako autor svoje ostvarenje svrstava u istorijsko-političko-naučno fantastični roman. Kada pročitate knjigu shvatićete i zbog čega.

Društvo onih koji su zaokupljeni novom fantastikom, ili nekom od sličnih književnih formi, svakako je elitno jer se time u Srbiji bavi svega desetak autora. Trenutak kada dolazi do pojave novih tendencija u srpskom SF romanu, poklopila se sa raspadom tadašnje zemlje, početkom devedesetih. Kako je to tematika koju je Tomić u svojoj knjizi žanrovski obradio, podrazumevajuće je da se možda i ne želeći “ugurao” u fah. Ako tome dodamo da do pojave romana “Milosrdni anđeo” ovde niko nije napisao ništa slično, razumljivo je i da će poneti titulu prvog vranjskog SF romana.

Recezent Ljubiša Rajković Koželjac, ističe da će se knjiga mnogima učiniti kao “lako” štivo, a zapravo je svojom poetikom i osnovom – krajnje ozbiljna. Beletristika na prvi pogled, ona je svojom konteplativnošću i misaonim domašajem, kaže Koželjac, veoma bliska knjigama koje svrstavamo u nauku. Progovoreno je u njoj iz same sudbine srpskog naroda, posebno onog iz južne Srbije. Drugi recezent, Stevan Bošnjak, navodi da Tomić dublje i obuhvatnije slika psihologiju i karakter svog naroda i od samog Bore Stankovića, jer se malo unutar psihičkog korpusa promenilo, a toliko istorije napolju… preplitanje realnosti, mitološke ravni i rata, dovođenje u vezu raznolikih svetova, njihovo učvoravanje uz živ, svež, narodni jezik.

– Ako vas oduševljava “Avatar”, dobronamerni likovi sa male planete, pitomi dok ih neko ne napadne, sukobi zbog ljubavi ili pravde, imaćete o čemu da mislite posle čitanja “Milosrdnog anđela”. Jer, ko zna kakva nam se apokolapsa tek može dogoditi. Ja i Džejms Kameron smo se bavili u suštini istom stvari – pola u šali, pola u zbilji, poručuje Srđan Tomić.



  • Ostavi komentar