Na tankom ledu

Eko Taxi Vranje

Dragan Spirić, Miroslav Prokopijević

Svi indikatori govore da naša ekonomija još uvek može očekivati potrese i probleme.
Možda najvažnija reperkusija na planiranje budžeta je stanje koje se sa globalnog nivoa preslikava na lokalnu ekonomiju – kazao je Spirić na sednici gradskog parlamenta,
ali je, izgleda, tada malo ko u sali shvatio šta nas može očekivati u narednoj godini



 

Dragan SpirićU gradski budžet 2011. trebalo bi da se slije 1,9 milijardi dinara. To je desetak odsto više nego što je bilo planirano za  ovu godinu, pa bi neko možda pomislio da problema neće biti, odnosno da ćemo i naredne godine preživeti tavoreći kao i do sada. Da li je zaista tako?

TRANSFERI, POTRESI I PROBLEMI

Razloga za zabrinutost ima na pretek. Pomoćnik gradonačelnika za budžet i finansije Dragan Spirić, glavni kreator budžeta, kazao je pred odbornicima da se plan ovog dokumenta priprema u specifičnim uslovima, koji podrazumevaju činjenicu da je kriza u srpskoj i svetskoj ekonomiji još uvek na snazi.

– Svi indikatori govore da naša ekonomija još uvek može očekivati potrese i probleme. Možda najvažnija reperkusija na planiranje budžeta je stanje koje se sa globalnog nivoa preslikava na lokalnu ekonomiju – kazao je Spirić na sednici gradskog parlamenta, ali je, izgleda, tada malo ko u sali shvatio šta nas može očekivati u narednoj godini.

Elem, plan lokalnog budžeta za 2011. predviđa da se 60 odsto prihoda ostvari na četiri pozicije: od transfera sa republičkog niovoa (420 miliona), poreza na zarade (400 miliona), komunalnih taksi (110 miliona) i naknade za uređenje građevinskog zemljišta (90 miliona). Problem je što znatan deo planiranih priliva može da izostane zbog opštepoznatih ekonomskih okolnosti u Srbiji.

Najpre nekoliko reči o transferima. Prema Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, 1,7 odsto para iz budžeta države trebalo bi da se prosledi gradovima i opštinama. Ovakav način raspodele trebalo bi da omogući ravnomeran razvoj, a odluka o tome koliko tačno novca kome pripada trebalo bi da se donosi na sastancima državne komisije, koju čine predstavnici Vlade i lokalnih samouprava. Problem je što to telo praktično nije funkcionisalo poslednje dve godine, jer su beogradski političari procenili da je kriza jače pogodila centralnu vlast, te da bi lokalne samouprave u takvim okolnostima trebalo da se snalaze kako znaju i umeju. Epilog: transferi su bili niži 40 odsto, a Grad Vranje je u poslednje dve godine dobio 250 miliona dinara manje nego što je to bilo planirano u skladu sa Zakonom.

Prema projekciji gradskog budžeta za 2011. godinu, na ime transfera Vranje bi od Republike trebalo da dobije 420 miliona dinara. Imajući u vidu navedena iskustva, pitanje je da li je to realno? Objašnjavajući o kakvom vrzinom kolu se radi, Spirić kaže da bi bilo lepo da nam Republika prebaci više para, ali da tako nešto u načelu nije dobro za lokalni budžet.

– Svi u svetu vole da su im transferi što manji, jer onda manje zavise od drugih – navodi Spirić.

Kako god, pojedini ministri i političari obećavaju da će transferi u sledećoj godini sa sadašnjeg nivoa najpre biti povećani za 25 odsto, da bi vremenom postepeno dostigli zakonom utvrđeni procenat. Dakle, iako među predstavnicima Grada ima optimista, gotovo je izvesno da nećemo dobiti onoliko koliko nam pripada, a veliko je pitanje šta će biti ukoliko se ponovi priča iz prethodne dve godine i iz državne kase ovde stigne stotinak miliona dinara manje samo zato što se nekome tako hoće.

Slabiji dotok para iz Republike lokalna samouprava je u velikoj meri nadoknadila boljom naplatom izvornih prihoda (razne takse i naknade), koji su u prvih devet meseci ove godine bili veći su za 73,5 miliona dinara u odnosu na isti period 2009.

– Da nije povećanja u ubiranju izvornih prihoda, mi bismo imali velike probleme, a čak bi bilo dovedeno u pitanje funkcionisanje javnih preduzeća, ustanova i organa Grada Vranja – kaže Spirić.

PAD BIZNISAMiroslav Prokopijević

Lokalni budžet u narednoj godini trebalo bi u znatnoj meri (23,4 odsto) da se puni od poreza na zarade, što je gotovo identično planu za 2010. Nevolja je u tome što u ovom trenutku mnogi stručnjaci predviđaju pad poslovnih aktivnosti u narednoj godini, što, drugim, rečima znači smanjenje broja zaposlenih, a posledično i prihoda od poreza na zarade.

Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da pravi izlazak iz krize treba očekivati tek kada značajno poraste zaposlenost. On ističe da će 2011. industrijska i poljoprivredna proizvodnja imati vrlo skromnu stopu rasta.
– Očekuje nas slab priliv stranog kapitala, spor oporavak izvoza, bez obzira kakve mi projekcije pravimo. Istovremeno treba očekivati rast uvoza. I dalje će biti karakterističan visok deficit spoljnotrgovinskog bilansa, rast inflacije koji daj bože da ne pređe 10 procenata, kao i dalji rast nezaposlenosti – smatra Savić.

Kakvi trendovi vladaju u Vranju? Činjenica je da smo najteži tranzicioni šok doživeli krajem 2003. i 2004, kada je „Koštana“ otišla u likvidaciju, a „Jumko“ počeo da isplaćuje socijalni program višku zaposlenih. Preko 5.000 ljudi tada je formalno ostalo bez radnih mesta, ali je, na drugoj strani, počeo da se povećava broj preduzeća i radnji. U poslednje dve godine, međutim, izgleda da stojimo u mestu.

Naime, iako gradska administracija ne raspolaže preciznim podacima o tome kako se kreće broj novootvorenih preduzeća i radnji naspram broja zatvorenih (što je samo po sebi vrlo zanimljivo), podaci Fonda PIO u Vranju pokazuju da je broj osiguranika, odnosno zaposlenih, u periodu jun 2009. – jun 2010. ostao gotovo isti – kreće se oko 27,5 hiljada. To znači da u poslednjih godinu i po dana nema povećanog zapošljavanja, a ako se uzme u obzir i najava koja je nedavno stigla iz Narodne banke o mogućoj inflaciji od 15 odsto u prvih šest meseci 2011, onda optimizmu nema mesta, posebno zato što ovde niko nikome ništa ne plaća. Setite se samo Vlade koja nema para za grejanje.

Predsednik beogradskog Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da se u narednom periodu ništo bitno neće popraviti po pitanju pokretanja novih biznisa.

– Država je, zbog krize, opštinama smanjila transfere. I šta su uradile opštine? Većina je krenula enormno da podiže takse, što onda podiže troškove firmi koje posluju. Jednostavno, povećanje tih taksi neke od firmi dovodi pred zatvaranje, jer nemaju sve velike profite. U jednoj maloj opštinu na jugu Srbije taksa za isticanje firme za banke je porasla na 400.000 dinara. Samo kažu, da vidimo koga ćemo da orobimo, jer znaju da je to orobljavanje – kaže Prokopijević.

PRINUDNA NAPLATA

To nas dovodi do namere lokalne vlasti da od taksi i naknada za uređenje građevinskog zemljišta naredne godine prihoduje ukupno 200 miliona.

GDE SU INVESTICIJE

Na kraju, reč-dve i o najavljenim investicijama. Gradski zvaničnici uveliko najavljuju dolazak “Novo tekstila”, ali i otvaranje nove “Simpove” tapetarije u saradnji sa italijanskim partnerom. Priča se da će Kanađani u Vranjskoj Banji takođe pokrenuti nekakav biznis, te da ima interesovanja investitora za ulaganje u izgradnju solarnih panela. Zato grad planira da iz budžeta za 2011. godinu izdvoji 50 miliona dinara za podsticanje zapošljavanja.
Otvaranje novih radnih mesta će u budućnosti svakako ojačati prihodnu stranu lokalnog budžeta. Zarad privlačenja investitora, dobro je da oni budu oslobođeni takse za isticanje firmi, kao i naknada za građevinsko zemljište, odnosno da dobiju subvencije za zapošljavanje radnika. Pitanje je, međutim, da li će grad nešto od svega toga dobiti u budžetu za narednu godinu kada se podvuče crta? Da ne govorimo o tome šta će biti ako se većina uopšte i ne pojavi.

Što se kominalnih taksi tiče, odbornici će ovih dana raspravljati o njihovim izmenama, a lokalni zvaničnici tvrde da neće biti povećane, obećavajući čak i da će pojedinim delatnostima biti umanjene.  Prema navodima iz obrazloženja plana budžeta za 2011, međutim, ovde je “orobljavanje” već obavljeno. Na udaru su se našle “banke, osiguravajuća društva, državna i tržišna monopolistička preduzeća i preduzeća koja se bave proizvodnjom i prometom akcizne robe”. Manjak u gradskom budžetu koji je nastao zbog olakšica koje su prethodnih godina dobile pojedine delatnosti, na svojoj koži osetio je, primera radi, operater mobilne telefonije koji za jedan prodajni objekat gradu godišnje plaća 1.815.000 dinara! Posebno je zanimljivo to što je u istom obrazloženju navedeno da će povećana naplata komunalnih taksi u 2011. biti ostvarena „prinudnom naplatom“ od privrednika koji godinama izbegavaju plaćanje ove vrste dažbine“. Verujete li da će „Simpo“, ali i neki drugi privredni subjekti, platiti ono što do sada nisu? Šta tek sledi ako broj onih koji sledeće godine stave katanac na firmu bude veći od onih koji se usude da pokrenu nekakav posao?

Od naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta očekuje se 90 miliona, „usled očekivanja intenzivnije legalizacije i investicija“. Što se legalizacije tiče, pitanje je da li će građani koji žive na ivici egzistenije, sa prosečnom platom od oko 25 hiljada dinara (ako je uopšte primaju) moći sledeće godine da plate ceh divlje gradnje, ako to već nisu učinili do sada? Teško.

 



  • Ostavi komentar