Mačkatica na usijanom limenom krovu

,

Cifre potraživanja ježe kosu –Nicović, kao fizičko lice (!),  potražuje blizu
dva miliona dinara, “Atlas elektronik” D.O.O. Surdulica, inače firma koju je
Nicović osnovao u okviru “Mačkatice”, oko 250.000 dinara… I tako u nedogled

Surduličko preduzeće “Mačkatica” A.D. na sopstvenoj koži danas oseća kako je to biti u dužničkom ropstvu, kod nas, eufemistički, nazvanom “privatizacija”. Naime, većinski vlasnik pomenute firme, Djorđije Nicović, od svog sopstvenog  preduzeća u Surdulici u stečajnom postupku potražuje značajna sredstva, preko svojih satelitskih preduzeća. Ili je možda obrnuto.

SADOMAZO

– ”Mačkatica” je satelitska firma Nicovića – kaže izvor blizak lokalnoj vlasti u Surdulici – i on je ovde došao samo da isisa kapital, iznese opremu, i otpusti na stotine radnika. “Mačkatica” je svojevremeno zapošljavala preko hiljadu radnika, sad više nemaju koga ni da otpuste! To je, otprilike, kao da kupite nešto, pa onda samoga sebe tužite sudu i tražite da vam se pare vrate!

No, dokumenti će najjasnije govoriti – prvo, tu je Zapisnik sa sednice drugog dela Osnivačke skupštine A.D. “Mačkatica” u stečaju, održane u Beogradu u prostorijama “NICCO” D.O.O. 14. oktobra 2010. godine, zakazan na inicijativu poverioca “NICCO”, kojom je predsedavao direktor poverioca, Dragoslav Kolavčić.

Ali, ni to nije kraj, daleko od toga; preduzeće MAJ KOMERC, Skoplje, Makedonija, potražuje između 500 i 600 hiljada evra! Otkud sad Makedonci u celoj priči? Pa advokat Nevena Životić, Beograd, zastupnik MERIDIJAN BALKAN Beograd oko 738 hiljada evra; advokat Ratomirka Stanković, ZAVOD ZA ZAVARIVANjE Beograd, glavnica tri i po miliona dinara, sa kamatom od oko 6.600.000 dinara! Pa Zoran Ilić RTB GRUPA Bor – za pet pravnih lica ukupno oko 26 miliona dinara! Branko Momčilović MESSER TEHNOGAS Beograd, četiri i po miliona dinara. Ovaj sastanak Skupštine poverilaca “Mačkatice” u stečaju, završen je tako što se u prostorijama NICCO zakazuje treća sednica, na kojoj će se izabrati Odbor poverilaca prema “Mačkatici”.

I sve po zakonu, kako kaže balada, nek isto je i đavolu i đakonu. I sve bi bilo idilično, da većina nabrojanih firmi nije u većinskom vlasništvu, ili bar pod strogom kontrolom Djorđija Nicovića, većinskog vlasnika “Mačkatice”! Čovek, dakle, potražuje od samoga sebe, neka vrsta ekonomskog i finansijskog sadomazo pristupa.

LEŠINARI

To potvrđuje i Zapisnik sa druge sednice Skupštine poverilaca, održane 27. oktobra u prostorijama NICCA. Lešinari su se sada sakupili u većem jatu – pored nabrojanih, tu su se sada pojavili i Rudnici bakra Majdanpek, RTB INVEST DOO, TOPIONICA I RAFINACIJA BOR, MOST EKSPORT IMPORT DOO Beograd, te FABRIKA HLEBA I MLEKA DOO Surdulica.

Ovaj časni skup u Odbor poverilaca jednoglasno je izabrao ZAVOD ZA ZAVARIVANjE AD Beograd, kao predsednika (kako pravno lice može da   personifikuje funkciju predsednika bilo kakvog tela? – p.a.), za zamenika DOO JU TRADE Železnik, i Svetislava Maksimovića, inače u kumovskim odnosima sa Djorđijem Nicovićem. Konstatovano je da ukupna visina “verovatnih” potraživanja od “Mačkatice” iznosi 445.125.235,16 dinara, što je u procentima potraživanja oko 71 posto. Ako se na to doda ostatak od 29 posto, šta se, dođavola, to potražuje? Dženeral motors, Koka kola? Eto, nismo ni znali šta imamo, dok se nije pojavio biznismen Djorđije Nicović, da nam to plastično pojasni, i to na jedan altruistički način, potražujući od samoga sebe ono što će samome sebi da da, jednoj siromašnoj porodici.

PROFIL

Djorđije Nicović u poljoprivredi ima čak osam preduzeća. U metalskom sektoru poseduje „Mačkaticu” iz Surdulice, „Promotor Irvu” iz Kragujevca i „Atlas elektroniks” s fabrikom strujomera u Surdulici.
Vlasnik je i nekoliko trgovinskih i ugostiteljskih preduzeća. Rođen je u Kolašinu 1951. godine. Srednju školu je završio u Peći, a Pravni fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao.  U javnosti je poznat i njegov rođeni brat Marko, poznati policajac. Po završetku fakulteta počeo je da radi u Narodnoj banci Jugoslavije i prešao je put od dilera i brokera do generalnog direktora sektora za devizno poslovanje.
Posle raspada bivše Jugoslavije, 1992. godine, Djorđije Nicović napušta Narodnu banku i počinje da se bavi privatnim biznisom. Nicović nikada vidljivo nije bio blizak nijednoj političkoj strukturi pa ni sada nije član udruženja krupnih kapitalista poput „Privrednika”. Država mu je oduzela nekoliko kompanija koje je svojevremeno kupio u procesu privatizacije.
– Za uspeh u biznisu, kao uostalom i u drugim oblastima života, morate imati dosta energije. Upornost je važna stvar. Bez obzira na talenat, vremenom se radom i upornošću može dosta toga postići – rekao je svojevremeno Nicović.