Loto za bioskop

Eko Taxi Vranje

Ovako je zamišljeno: Projekat Miroslava Djerića,

I mada je prvobitno zamišljeno da ovde bude art bioskop, od toga je moralo da se odustane jer se bioskop, ma kakav on bio, svrstava u projekte profitabilne delatnosti za koje je
teško naći finansijera



 

Ovako je zamišljeno: Projekat Miroslava DjerićaSvojom formulom „mnoštvo dešavanja iz jednog centra“, atraktivnom lokacijom u najstrožem centru grada, multimedijalno-kulturni centar, koji za sada nema nikakvo drugo ime, postaće nezaobilazno mesto svih onih koji bi da vode aktivan društveni život. Centar će biti smešten u delu prostora prizemlja (ispod Biblioteke) Doma kulture i ako sve bude teklo onako kako je planirano, februara meseca 2011. godine bi trebalo da profunkcioniše. I kao uvek kada u Vranju krene nešto novo da se osmišljava, gradi ili prepravlja neminovno kreću i priče o parama, zapošljavanju, novim direktorima, o tome ko je Centar projektovao, kako, zašto, čemu će on služiti…

ŠAF I KINOTEKA

Projekat je uradio Miroslav DjERIĆ, arhitekta koji već godinama radi kao asistent u Školi animiranog filma (ŠAF). Zli jezici odmah kreću priču da će ovim centrom rukovoditi Miroslav Simonović iz ŠAF, da će se tu zaposliti njihovi ljudi isl. Međutim, kako saznajemo od nadležnih, Djerić je angažovan iz vrlo praktičnih razloga i bez ikakvih uslovljavanja s njegove strane. Naime, da biste danas odradili nacrt ovakvog projekta morate u startu da izdvojite nekih 200.000 dinara, a potom slede i problemi oko dobijanja sredstava za njegovu realizaciju. Kako u ŠAF radi dvoje arhitekata, bilo bi glupo praviti nepotrebne troškove i ne iskoristiti tu mogućnost. S druge strane ŠAF je angažovan i zato što već postoje dogovori sa Jugoslovenskom kinotekom i Dinkom Tucakovićem, upravnikom Muzeja jugoslovenske kinoteke oko obezbeđivanja opreme za salu, a potom i zbog mogućnosti distribucije umetničkih, autorskih, uglavnom nekomercijalnih filmova iz ove kuće.

I mada je prvobitno zamišljeno da ovde bude art bioskop, od toga je moralo da se odustane jer se bioskop, ma kakav on bio, svrstava u projekte profitabilne delatnosti za koje je teško naći finansijera. Zato je, takođe, pronađena solucija angažovanja preko ŠAF, koji je stupanjem na snagu Zakona o udruženjima morao da se preregistruje i zato preko budžeta ima pristup sredstvima koja su obezbeđena posredstvom Ministarstva finansija.

FILMSKI PROGRAM

Što se tiče filmskog programa, ovde će biti prikazivani mahom autorski, umetnički, animirani, dokumentarni filmovi. Između ostalog ovde će se organizovati i Revija dokumentarnog filma Dokument, koja se silom prilika svake godine seljakala iz prostora u prostor. Slađan STOJANOVIĆ Frenki, osnivač i selektor Dokument-a, koji je ove godine organizovan po deveti put, o tome kaže:
– U Vranju smo i kada smo imali bioskop, imali staromodne sale, zastarelu tehniku, jeftin repertoar, sa desetak istomišljenika vi ste se osećali kao naterani da propratite događaj koji ne pruža zadovoljstvo. Jasno je d ovde komercijalni bioskop ne može da opstane, a u ovom projektu vidim rešenje tog problema, jer je publika dokazala da voli film. Ali, pokazalo se i da te filmske projekcije nisu samo dvorana, već i mesto susreta, druženja, razgovora… “Dokument” je već stekao neku svoju publiku, a što se programa tiče nadam se da će on biti još bolji i kvalitetniji.

– Ovaj centar će koštati oko tri miliona dinara, a novac će biti obezbeđen od prava od igara na sreću (kladionice, loto, kockarnice) koje uživa svaka lokalna samouprava, pa tako i Vranje. Planiramo da sve što je potrebno završimo do februara meseca naredne godine. Tada ćemo imati precizne podatke koliko smo šta platili – obećava Zoran NAJDIĆ, član Gradskog veća zadužen za kulturu.

ČUDAN ARHITEKTA

Što se tiče Miroslava Simonovića, Najdić kaže da je on penzionisan i da je sada na čelu ŠAF Snežana Trajković, arhitektica i dugogodišnja asistentkinja u ovoj školi, tako da nema govora da će Miki upravljati Centrom.

– Neće biti novih zapošljavanja, jer će ovo biti faktički jedna velika, moderno opremljena sala, koju će koristiti grad za književni, tribinski, informativno-izdavački i filmski program, manje konferencije, tačnije za sve ono za šta do sada nismo imali adekvatan prostor. Jedna od varijanti je da će i o korišćenjem ovog javnog prostora, kao i svih sličnih u vlasništvu grada, na neki rukovoditi Zoran Spasić, šef protokola gradske uprave, koji je i do sada imao ista zaduženja – precizan je Najdić.

Želeći da saznamo arhitektonske pojedinosti vezane za ovaj centar (veličinu sale, kapacitet, prateću opremu, pitanja u vezi sa izolacijom i sl.) obratili smo se kome drugom nego projektantu Miroslavu Djeriću. On je, međutim, pokazao sasvim nerazumljivu rigidnost i zatvorenost za medije, iako ove informacije moraju biti dostupne jer se radi o budžetskim korisnicima i on je dužan da ih daje!

GALERIJA NEĆE BITI OŠTEĆENA

Prostor u kome će biti smešten Centar, sada je mala sala Galerije NU. Centar će imati zaseban ulaz, biće izolovan i neće remetiti rad galerije. Preostali izlagački prostor će biti sređen jer mu sada mnogo toga nedostaje. Obećanja su da će biti okrečen, ishoblovan parket, dobićete nove, niske radijatore i rasvetu.

– Na inicijativu Zorana Najdića, uradio sam projekat idejnog rešenja dela prostora prizemlja Doma kulture. Novoprojektovani prostor je multifunkcionalno namenski i biće u nadležnosti grada Vranja. To je sve što mogu da vam kažem, a za sve ostalo obratite se nadležnima – bilo je jedino što smo od njega uspeli da saznamo.

Kako “nadležni” nisu arhitekte, nego je to on, stvar je pomalo smešna ali šta je tu je. Slobodan Stamenković, na koga smo prvobitno bili upućeni, nije mogao da nam da detalje i upućuje nas na arhitektu, ali je ovaj ostao pri svome.

Iz nekih drugih uvora, uspeli smo da saznamo da će kapacitet sale biti pedesetak mesta, da će imati adekvatno ozvučenje, osvetljenje, kao i skromnu ali savremenu kino opremu jer su kamere, koje su ranije pominjane a koje poseduje ŠAF, prevaziđene i neupotrebljive. Za tu svrhu biće potrebno obezbediti nekih 300.000 dinara.

– Osnovni motiv za otvaranje Centra bio je da, u periodu koji dolazi, organizujemo što više različitih dešavanja, rasteretimo neke prostore, a istovremeno dobijemo i prostor za one događaje koje do sad nismo imali gde da organizujemo. Na taj način ćemo kulturnu ponudu u gradu obogatiti novim sadržajima – poručuje Najdić.

Programi koji su predviđeni kako za stručnu tako i za široku publiku obećavaju, pa se nadamo da će ovo mesto ubuduće biti uporište urbane kulture Vranja.



  • Ostavi komentar