Drecun je zakon

Eko Taxi Vranje

Ljudi, sećate li se Milovana Drecuna, ratnog izveštača RTS i vojnopolitičkog komentatora koji sada piše knjige o parapsihološkom ratovanju, u kojima iznosi niz svojih superpronicljivih otkrića o svetskoj zaveri i slične paraideološke i paraliterarne radioaktivne gluposti? E, taj Drecun dolazi u Vranje. Ima čovek književno veče u okviru Novogodišnjeg salona knjiga, koji organizuje Narodni univerzitet. Takva šit-produkcija se u “belom svetu” uglavnom prodaje po samoposlugama, a ovde je postala literatura za idejno uzdizanje i osvešćivanje masa, usrdno promovisana i hvaljena od lokalnih budžetskih medija.

Istovremeno, Likovna radionica, koja radi pod okriljem tog istog Narodnog univerziteta, traži male pare, da makar zakrpi krov ali, a  direktor kaže da nema. Ovi se organizovali, dovukli kante, precizno ih raspodelili između onih sedamdesetak dece koja tamo svakodnevno prođu i – skupljaju kišnicu. Doduše, iskoriste oni to za poljski klozet, jer drugi nemaju. Ma, nije važno što se njihovih stopedeset polaznika do sada upisalo na umetničke univerzitete širom zemlje, oni nisu brend, ne li? Brend su oni što decenijama dobijaju milione iz budžeta, kupuju stanove, voze džipove, a posle tuže grad. I koga je briga što je na poslednjem Bijanalu vranjskih umetnika polovina izlagača ponikla u ovoj radionici. Neće valjda ništa da im bude ako i ove zime lože onu malu peć na drva, dok prozori samo “sviraju”… Ma, Drecun je zakon, ostalo su sitnice.





  • Ostavi komentar