Apoteka prikriva prave bonitete

Eko Taxi Vranje

Četrdeset miliona dinara od boniteta u 2009. godini nije realna cifra Boniteti dobavljača do kraja 2004. godine bili prihod RZZO i kao takvi pod punom kontrolom ovog državnog fonda – Kada Apoteka Vranje naplati lekove sa pozitivne liste od RZZO, njoj bonitet, koji je u startu popust na kupovinu lekova, dolazi kao „živa“ para – – Grad kao osnivač, preko UO apoteke, mora imati uvid u trošenje tih para i doneti akte koji će omogućiti praćenje tokova novca



 

Mnogo je „zašto“ i premalo „zato“ da bi lokalna javnost mogla da bude ravnodušna prema aferama koje prate poslovanje Apoteke Vranje proteklih godina. Boniteti, popusti koje Apoteka kao stalni kupac dobija od srpskih dobavljača lekova, te način raspolaganja milionima koje kroz refundiranje recepata naplati kao razliku između nabavne cene sa popustom (bonitetom) i pune cene koju joj refundira Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO), među najspornijim su pitanjima kojima se poslednjih meseci osim javnosti bave mediji, a od nedavno policija i pravosudni organi.

BONITETI BILI PRIHOD RZZO

Može li Dragoslav NEDELjKOVIĆ, direktor Filijale RZZO u Vranju, ustanove preko koje ovaj državni fond Apoteci refundira punu vrednost lekova sa pozitivne liste izdatih narodu u toku jedne finansijske godine, objasniti mnogima neobjašnjivo? Zašto da ne…

Vranjske: Gospodine Nedeljkoviću, boniteti su postojali i ranije? Zašto tek sada toliko buke oko tih miliona i kako to da problem nije aktuelizovan mnogo ranije?

Nedeljković: Boniteti su postojali i ranije, ali je sve bilo transparentno. Naime, do kraja 2004. godine oni su, kao sredstva koja su ostajala od popusta dobavljača lekova, bili prihod RZZO, što verovatno mnogi ne znaju. Mi smo ih kao fond kontrolisali i znali tačno koliki su iznosi.

Ko je promenio takvu praksu i sredstva dodelio apotekama?

– Ministarstvo zdravlja. Na nama je sada samo da apotekama plaćamo punu maloprodajnu cenu leka sa pozitivne liste po receptima.

Da li u ovom trenutku imate bilo kakav uvid u bonitete?

– Sada uopšte nemamo pravo da pratimo ili kontrolišemo bonitete.

UO Apoteke je početkom meseca od menadžmenta tražio informaciju o tome kako Apoteka zapravo prihoduje od boniteta. Rukovodstvo je na sednici UO predočilo da to, navodno, nisu „žive“ pare.

PROFIL

Rođen 1961. godine u Kozjem Dolu, opština Trgovište. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Skoplju. Radio u preduzećima „Pčinja“, „Jumko“ (direktor Plana i analize), kao finansijski direktor u „Novoj Jugoslaviji“ i „Poljoproduktu“. Jedno vreme vodio vlastitu privatnu firmu za knjigovodstvene poslove „Mani komerc“. Od juna 2001. godine zaposlen u Filijali RZZO gde je danas na funkciji direktora. Član je GrO DS u Vranju. Oženjen, otac troje dece.

 

– Kada apoteka naplati novac po receptima od RZZO i dobije onih 300.000 dinara, kako onda oni misle da to nisu žive pare?!

Da li se iz fakture, odnosno računa o nabavci lekova, vidi bonitet? Da li lokalna samouprava i UO treba da traže fakturu da bi ustanovili bonitet?

– Ne, on dolazi kasnije od dobavljača, kao tzv. „knjižno pismo“, odnosno finansijski popust poznat kao „kasa skonto“.

Da pojasnimo šta je knjižno pismo i da li je u fakturi dobavljača iskazana puna cena leka?

– Da. Prilikom fakturisanja veledrogerije prema apoteci iskazuju punu cenu naručenih lekova, bez iznosa boniteta. Kada se ispune uslovi iz ugovora (u pogledu valute, količine, rokova plaćanja), bonitet u nastavku stiže od dobavljača u apoteku kao knjižno pismo. Apoteka se, najpre, legalno zadužila po punoj ceni, prema RZZO fakturisala po punim cenama, a knjižnim pismom, koje zapravo predstavlja umanjenje fakture, razdužila prema dobavljaču.

Goranu Arsiću, predsedniku UO ove ustanove koji je nedavno napustio tu funkciju predočena je na sednici od 1. decembra suma od 39,7 miliona dinara kao bonitet na godišnjem nivou za 2009 godinu. Koliko je ta brojka realna?

– Teško da je realna.

Zbog čega?

– Ispada da je prosečan bonitet za 2009. bio svega 8 odsto. Boniteti koje dobavljači lekova odobravaju su obično veći, čak, znatno veći.

Možete li nam  izvesti računicu koja na konkretnom primeru za Apoteku Vranje dokazuje suprotno.

– Uzmimo hipotetički da je prosečan bonitet za tu godinu bio 20 odsto, mada je verovatnije da je bio i veći. Ako imamo egzaktan podatak da je sa PDV-om i maržom Apoteka Vranje imala fakturisano 631,7 miliona dinara od RZZO u 2009, i kada od te cifre odbijemo maržu i PDV (ukupno 20 odsto), dolazimo do sume od 522 miliona dinara koliko je u nabavci plaćeno za lekove.

Pri prosečnom bonitetu od 20 odsto, to je blizu 100 miliona dinara…

– Tako je.

A koliki su obično boniteti? Govori se da idu i do 40 pa i više procenata popusta na punu nabavnu cenu lekova.

– Znam da idu vrlo visoko. Ima i takvih boniteta.

Da li se boniteti moraju proknjižiti?

– Moraju. Kao što moraju i fakture. Kod boniteta (ili „kase skonto“) radi se o vrednosti koja se odobrava za ispunjenje određenih uslova iz ugovora. Zato se on mora knjižiti kao prihod.

Kakav utisak na Vas ostavlja činjenica da Grad i organi upravljanja Apoteke nemaju kontrolu nad prilivom i potrošnjom na desetina miliona dinara?

– Pa, ostavlja mi utisak maksimalnog prostora za manipulaciju.

Šta treba uraditi?

– Grad kao osnivač, preko UO i NO Apoteke, mora imati uvid u trošenje para i doneti akte koji će omogućiti praćenje tih sredstava.

PROSTOR ZA MANIPULACIJU

Hoćete reći da rukovodstvo grada treba da udari šakom o sto i kaže: „Čekajte ljudi, mi smo osnivači te ustanove. Tamo imamo problem. Moramo uspostaviti kontrolu“…

– Da. I treba odmah uspostaviti prioritete trošenja tih para. Treba otvarati nove apoteke, osavremeniti uslove rada, rešavati druga urgentna pitanja.

POPUST I ZARADA

Pošto ste, dakle, lično imali uvid u način na koji funkcioniše odobravanje popusta, odnosno boniteta, možete li nam na jednom primeru objasniti kako stvar funkcioniše u praksi?
– Ako apoteka, recimo, napravi ugovor sa veledrogerijom ili dobavljačem o nabavci lekova u vrednosti od milion dinara, sa bonitetom od trideset odsto, apoteka će preuzeti kontingent platiti „samo“ 700.000 dinara. Popust od 300.000 je, praktično, poklon, jer lekovi koje dobavljač isporuči ipak „vrede“ milion dinara.
Deluje kao „ušteda“ u momentu plaćanja. Apoteka, potom, lekove sa pozitivne liste izdaje na recept u svojim ograncima?
– Da. S tim što recepte na kraju tog lanca refundiramo mi, Fond RZZO, tako da Apoteci Vranje ipak dođe tih milion dinara, dakle i onih 300.000, plus zarada od marže od 12 odsto. To je na iznos od milion još 120.000 dinara, pa u ovom slučaju zarada Apoteke iznosi 420.000 dinara.

U Jagodini, potvrdio je nedavno gradonačelnik Dragan Marković Palma, te pare koriste i za rešavanje problema socijalno najugroženijih, stipendiraju se i stimulišu dobri studenti, privrednici, poljoprivrednici…

– To isto je moguće uraditi i ovde. Preusmeriti višak prihoda od boniteta u gradski budžet za neke druge programe. Mahom je to obično za pomaganje „socijale“.

Koji bi bio pravni osnov za to?

– Odluka Skupštine. Ona ima puno pravo da donese odluku po kojoj bi se deo dobiti apoteke preusmerio u budžet, gde bi se kasnije predvideo način podele te dobiti.

U članu 7, stav 5 Zakona o javnim nabavkama, tzv. državnim apotekama, odnosno direktorima daje se za pravo da naručuju lekove u četiri oka sa predstavnicima dobavljača. Međutim, u tom članu zakona još stoji: „… pod uslovom da naručilac nema isključiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara“. Ispada da državne apoteke nemaju monopol, a jedine izdaju lekove na recept?

– Ako jedini u šest opština jednog okruga izdajete lekove na recept, a pritom to pravo nema nijedna privatna apoteka, šta je to nego monopol?! Međutim, tzv. državne apoteke tu nisu krive, to je pitanje za zakonodavca.

Kako komentarišete ostavku vašeg partijskog kolege Gorana Arsića na mesto predsednika UO Apoteke?

– Ne može direktorka da diktira dnevni red UO i da se donose zaključci preglasavanjem, suprotno onome što je dogovoreno. Ne može se menadžment ponašati kao da je apoteka njihovo privatno vlasništvo. Ne mogu da ne odgovaraju nikome za svoj rad, da ne dozvoljavaju kontrolu politike poslovanja i poslovnih poteza. To je moj komentar.

 



  • Ostavi komentar