Taoci politike

,

Zbog nepriznavanja diploma iz Prištine, organizatori uputili pismo Ketrin Ešton, ministarki inostranih poslova EU, smatrajući da je i Brisel odgovoran što srpske vlasti na ovaj način krše ljudska prava Albanaca

Petak, 10. novembar, hladan i vetrovit dan u Preševu. Ispred Gimnazije „Skenderbeg“ oko 3.000 madih Albanaca i Albanki. Pištaljkama, bubnjevima, pokličima, gestikulacijama i transparentima, na Međunarodni dan ljudskih prava, oni u „Protestnom maršu“, šalju poruku domaćoj i svetskoj javnosti da im je u Srbiji ugroženo jedno od osnovnih prava- pravo srednjoškolcima da studiraju na maternjem jeziku, a diplomcima Univerziteta iz Prištine pravo na rad.

Organizatori, Odbor za ljudska prava, su saopštili da u Preševu, Bujanovcu i Medveđi preko stotinu mladih sa diplomom iz Prištine čeka posao. Ista sudbina očekuje i onih 1.000 koji sada tamo studiraju.

DIPLOMA ZA KUĆU

Podsetimo, Vlada u Beogradu od kraja 2008. ne priznaje diplome sa kosovskih fakulteta kada su one počele da se overavaju pečatom na kome piše „Republika Kosovo“.  Pre toga diplome je overavao UNMIK, što je za vlast u srbiji bilo prihvatljivo. U središtu ove akcije bio je veliki transparent sa porukom „Stop odlivu mozgova“ koji je nosila grupa iz Odbora za ljudska prava, a predvodio ih je Belgzim Kamberi, predsednik. Članovi odbora i stotinak drugih, koji su održavali red, bili su obučenih u bele majice. Na njihovim grudima je pisalo: „Ne možete nas sve oterati“, a na leđima, „Diploma za kuću“. Oni u koloni bili su „naoružani“ belim i crvenim transparentima. Na belima je pisalo „Opasnost“, a na crvenim, ispod crnog dvoglavog orla „Nepoželjan“. Iza glavnog transparenta bila je politička i partijska elita. Predvodili su ih predsednici opština i skupština Ragmi Mustafa i Besim Abdulji iz Preševa i Šaip Kamberi i Jonuz Musliu iz Bujanovca. Tu su bili i odbornici, članovi rukovodstava svih parlamentarnih stranaka i članovi Nacionalnog saveta Albanaca, na čelu sa Galipom Bećirijem, predsednikom. A potom kolona mladih duga stotinak metara.

BELGZIM KAMBERI:

– Mi ne želimo više da budemo taoci nerešenih političkih odnosa Beograda i Prištine, jer su diplome reakcija Beograda na proglašenje nezavisnosti Kosova.

Oni su od Gimnazije krenuli glavnom ulicom i posle nekih 700 metara zaustavili se ispred kancelarije Koordinacionog tela za jug Srbije. Učesnike protesta tu je čekalo manje teretno vozilo sa razglasom, koje je poslužilo kao improvizovana bina. Mladi su, po dogovoru, uz povike: „Priznajte diplome“ i „Ja želim diplomu“, veliki transparent simbolično okačili na veliku dvorišnu kapiju Koordinacionog tela.

PREŠEVO PIŠE BRISELU

Izostali su uobičajeni veliki i vatreni govori i najavljeni susret sa Brankom Delibašićem, šefom vladine kancelarije u Preševu. Umesto zvaničnika Odbora za ljudska prava, govorili su studenti Albulena Veselji i Granit Isufi, često prekidani voditeljem koji je inspirisao prisutne na pokliče. Njihovi govori jedva da su trajali petnaestak minuta.

STUDENTI

Granit Isufi: Molimo sve kompetentne da izvrše politički pritisak na Vladu Republike Srbije da ispoštuje Ustav, zakone o obrazovanju, Bolonjsku deklaraciju,  Zakon o zabrani diskriminacije, Konvenciju o zaštiti nacionalnih manjina i Konvenciju UKESKO protiv diskriminacije, i da na taj način prestane sa diskriminaciom albanskog stanovništva na jugu Srbije.
Albulena Veselji: Ako se sadašnja odluka srpskih vlasti ne promeni, biću jedna od nekoliko stotina svršenih studenata čiju diplomu će priznati sve zemlej Evrope, samo ne Srbija u kojoj sam rođena.

– Odbili smo da se susretnemo i razgovaramo sa gospodinom Delibašićem. Ocenili smo da je to suvišno, jer problem diploma treba da rešavaju naši politički zvaničnici sa predstavnicima srpskih vlasti – objasnio je ovaj potez novinarima predsednik Odbora Belgzim Kamberi.

Kamberi je novinarima rekao da su organizatori protesta uputili pismo gospođi Ketrin Ešton, ministarki inostranih poslova Evropske unije, jer smatraju da je i zvanični Brisel odgovoran što srpske vlasti krše ljudska prava Albanaca.

Akcija je trajala oko 60 minuta, a učesnike protesta uspešno su obezbeđivali sami organizatori.

BILBORD ZA MARKOVIĆA

Učesnici protesta su najbučniji bili prolazeći pored Doma zdravlja. Tu ih je čekao veliki bilbord na kome je pisalo da je na Pravnom fakultetu na Univerzitetu „5. oktobar“ u Beogradu, sa ocenom 10, diplomirao Milan Marković (Predsednik Koordinacionog tela, p.a.) i tako stekao diplomu za nepoštovanje ljudskih prava u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.

PODRŠKA

Organizatorima „Protestnog marša“ podršku je uputilo preko 50 nevladinih organizacija iz Srbije. Pored  dvadesetak iz Bujanovca i Preševa, zahteve učesnika protesta podržale su najveće organizacije civilnog društva iz Beograda: Fond za Humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava JUKOM, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za unapredjenje pravnih studija i druge.

ISPRAVKA

U prošlom broju „Vranjskih“, pod naslovom „Ko je ko u lokalnoj vlasti u Bujanovcu“, koristeći srpske izvore u GG, DS i URS, napisao sam da su, Nenad Tašković, direktor Dečije ustanove i Bratislav Lazarević, direktor Crvenog krsta, obojica članovi Demokarske stranke.
Tašković i Lazarević su demantovali ove izvore. Izvinjavam se obojici, čitaocima posebno.

R. Irić